Bil Gejts ističe da su tri profesije otporne na automatizaciju i promenljive efekte veštačke inteligencije

Prema procenama Bila Gejtsa, razvoj veštačke inteligencije neće ugroziti tri ključne profesije – programere, stručnjake iz oblasti medicine i nauke, kao i eksperte za energetiku. On navodi da, iako AI može generisati kod i poboljšati softverski razvoj, preciznost i dubinsko razumevanje još uvek zahtevaju ljudski faktor, zbog čega će programeri ostati nezamenljivi u otkrivanju grešaka i optimizaciji rešenja.

U medicinskim istraživanjima i nauci, veštačka inteligencija pomaže u obradi velikih količina podataka i dijagnostici, ali ne može razvijati nove hipoteze ni originalne ideje. Zbog toga će biolozi i medicinski stručnjaci zadržati vodeću ulogu, dok AI ostaje alat koji podržava, ali ne zamenjuje ljudsku kreativnost i analitičko razmišljanje.

Energetski sektor, zbog svoje kompleksnosti i potrebe za strateškim odlučivanjem, takođe ostaje oblast u kojoj ljudsko iskustvo i znanje imaju presudnu ulogu. Bilo da se radi o naftnoj industriji, nuklearnoj energiji ili obnovljivim izvorima, stručnjaci su odgovorni za održivost sistema, a AI može doprineti samo kroz analizu podataka i unapređenje efikasnosti.

Bil Gejts naglašava da se promene tržišta rada pod uticajem veštačke inteligencije ne mogu u potpunosti predvideti, navodeći da su slične transformacije donele industrijska revolucija i digitalizacija. On zaključuje da, iako automatizacija napreduje, pojedine profesije zadržavaju visok nivo otpornosti na tehnološke promene.

Deveti Money Meetup u Novom Sadu fokusiran na uticaj emocija i navika na finansijske odluke

Erste Banka Srbija, u partnerstvu sa Centrom za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN), organizovala je deveti Money Meetup u Novom Sadu tokom Svetske nedelje novca 18. marta 2026. godine, sa ciljem da se produbi razumevanje psiholoških faktora koji utiču na finansijske odluke građana. Događaju su prisustvovali stručnjaci iz oblasti finansija, psihologije i održivog razvoja, kao i brojni građani zainteresovani za unapređenje sopstvenih finansijskih navika.

Centralni deo skupa bila je panel diskusija pod nazivom „Psihologija novca: uticaj (i)racionalnih odluka na finansijsko zdravlje“, gde su panelistkinje, uključujući Mariju Mutić, direktorku Direkcije komunikacija Erste Banke, Timeu Bodiš Bašić iz organizacije Rezilijent i Karolinu Herbut, finansijsku edukatorku iz organizacija Prospera i CEFIN, razgovarale o razlozima zbog kojih građani često ne primenjuju poznate finansijske savete, kao i o ulozi emocija poput straha i potrebe za sigurnošću u donošenju finansijskih odluka.

Posebna pažnja posvećena je činjenici da finansijske odluke nisu isključivo rezultat racionalnog promišljanja, već su oblikovane kombinacijom znanja, navika, iskustva i emocionalnih reakcija, kao i društvenim uticajima i poređenjem sa drugima. Moderatorka panela bila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci.

„Kada govorimo o finansijskoj pismenosti, često se fokusiramo na znanje – šta treba da radimo sa novcem. Međutim, u praksi vidimo da znanje samo po sebi često nije dovoljno da promeni ponašanje. Na naše finansijske odluke snažno utiču emocije, navike i okruženje u kojem živimo, zbog čega je važno da, pored informacija, razvijamo i razumevanje sopstvenog odnosa prema novcu. Tek tada možemo donositi promišljenije i dugoročno održive finansijske odluke“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke Srbija.

Erste Banka Srbija kontinuirano doprinosi unapređenju finansijske pismenosti kroz edukativni program #ErsteZnali, pokrenut 2018. godine, čiji je cilj približavanje tema ličnih finansija i podrška građanima u donošenju informisanih finansijskih odluka. Pored toga, kroz partnerstva sa organizacijama civilnog društva i stručnjacima iz različitih oblasti, Erste Banka nastavlja da podržava inicijative za bolji odnos prema novcu i odgovornije finansijsko ponašanje.

Na DIDS 2026 uručeno priznanje za rad od 1970. do 2000. godine, povodom 20 godina postojanja fondacije

Fondacija Registar internet domena Srbije (RNIDS) uručila je 17. marta 2026. godine počasnu plaketu Nikoli Markoviću, predsedniku Društva za informatiku Srbije (DIS), na konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026. Priznanje je dodeljeno za decenije posvećenog rada na razvoju informacionog društva i digitalizacije u Srbiji, u susret jubileju – 20 godina postojanja RNIDS-a.

Predsednik Upravnog odbora RNIDS-a, Nenad Orlić, naglasio je da je Marković prepoznat kao ključni akter u izgradnji domaće IT scene. “RNIDS uskoro puni 20 godina i mi smo već neko vreme razmišljali o svim ljudima koji su zaslužni za ovu organizaciju, ali i širu zajednicu. Ime Nikole Markovića se tu neizostavno pojavilo. Danas želimo da mu uručimo specijalno priznanje za sve zasluge koje ima, ne samo za RNIDS, nego i za celu domaću IT scenu”, izjavio je Orlić.

Nikola Marković, rođen 1939. godine u Kovinu, bio je pionir u uvođenju JMBG-a i razvoja informacionih sistema u zemlji. U periodu od 1970. do 1985. godine, doprineo je uspostavljanju informacionog sistema grada Beograda, koji je osamdesetih godina imao pedeset kompjuterizovanih evidencija. Od 1985. do 2000. godine, učestvovao je u razvoju informacionog sistema federacije koji je povezivao državne organe SFRJ i SRJ, uz poseban akcenat na bezbednost i standardizaciju.

Na uručenju priznanja, Marković je istakao značaj generacije informatičara koja je postavila temelje digitalizacije u Srbiji: “U informatičkim aktivnostima sam od 1970. godine. Prošlo je mnogo toga, ali mislim da je ovo prilika, kada vidim ovako impozantan broj mladih pregalaca informatike i interneta, da pomenemo i sve ostale koji su bili angažovani. Napredovali smo jer smo stalno nudili nova rešenja i konkretne efekte koji su se u praksi validirali.”

Priznanje RNIDS-a Marković doživljava kao nagradu celoj generaciji pionira, a svoje obraćanje završio je rečima: “Živeli informatičari!”