Zaposleni pod pritiskom multitaskinga češće prave greške i teže ostvaruju fokus na radnom mestu
Multitasking smanjuje produktivnost i kvalitet rada kod zaposlenih, pokazuju stavovi stručnjaka i istoričara iz oblasti ekonomije i tehnologije. Očekivanje da zaposleni istovremeno obavljaju više zadataka dovodi do gubitka koncentracije i površnog obavljanja poslova, što dugoročno negativno utiče na poslovne rezultate i organizacionu efikasnost.
Efekti multitaskinga na radnu efikasnost
Prema analizama stručnjaka, ljudski mozak nije u mogućnosti da paralelno kvalitetno obradi dva složena zadatka. Umesto toga, pažnja se preusmerava sa jednog zadatka na drugi, što rezultira nižim kvalitetom izvršenja i povećanom verovatnoćom grešaka. Zaposleni koji su izloženi pritisku da stalno žongliraju između različitih aktivnosti često ne uspevaju da postignu očekivane rezultate. Kao rezultat, kompanije se suočavaju sa padom produktivnosti, dok zaposleni postaju hronično nezadovoljni i izloženi stresu. Površnost u radu postaje uobičajena pojava, što dodatno smanjuje konkurentnost organizacije.
Kultura nestrpljenja i tehnološki uticaji
U savremenom radnom okruženju, koncept multitaskinga preuzet je iz sveta računara i proširen na ljude, posebno sa razvojem digitalnih tehnologija. Iako je ideja bila da tehnologija omogući brže izvršavanje zadataka, realnost je pokazala suprotno. Naime, kako navodi američki naučnik i publicista Džejms Glajk u svojoj knjizi, došlo je do razvoja „kulture nestrpljenja“ gde zaposleni pokušavaju da obave što više aktivnosti u što kraćem roku. Kao rezultat, vreme se meri milisekundama, a pritisak na radnike konstantno raste. To dovodi do povećanog stresa, nemogućnosti opuštanja i sve češće pojave površnosti u radu.
Promena radnih očekivanja i posledice za tržište rada
Na tržištu rada danas se forsira pravilo „široko, a ne duboko“, gde se od zaposlenih očekuje da budu stalno dostupni i spremni za više zadataka. Naučnica sa Univerziteta Stanford Kristin Rozen ističe da poslodavci favorizuju mobilnost i fleksibilnost, dok se dubinska posvećenost jednom zadatku percipira kao slabost. Međutim, takav pristup vodi ka površnom obavljanju poslova i smanjenju inovativnosti. Istorijski gledano, najuspešniji naučnici i preduzetnici, poput Isaka Njutna, uspeh su postizali zahvaljujući strpljenju i fokusiranosti na jedan problem, a ne pokušajima da obuhvate što više zadataka istovremeno. Takođe, pritisak na multitasking stvara dodatni stres kod zaposlenih, što može imati negativne posledice na njihovo zdravlje i dugoročnu produktivnost.
