Prihodi francuske kompanije pali dva odsto u prvom kvartalu 2026, organski rast stabilan uprkos deviznim promenama

Francuska prehrambena kompanija Danone ostvarila je u prvom kvartalu 2026. godine prihod od 6,7 milijardi evra, što predstavlja pad od dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kompanija je saopštila da bi bez uticaja deviznih kurseva i prodaje imovine ostvarila organski rast prodaje od 2,7 odsto.

Glavni uzrok nominalnog pada prihoda je jačanje evra prema drugim valutama, što je uticalo na smanjenje ukupnih prihoda za oko pet odsto. Finansijski direktor Jirgen Eser izjavio je da su rezultati zadovoljavajući imajući u vidu kompleksno poslovno okruženje, uključujući i logističke izazove na Bliskom istoku.

Kompanija je dodatno bila pogođena preventivnim povlačenjem određenih serija dečjeg mleka u prahu, što je uticalo na smanjenje kvartalnog prihoda za između 0,5 i jedan odsto. Povlačenje ovih proizvoda usledilo je nakon otkrića toksina cereulida u industrijskim sastojcima poreklom iz Kine.

Danone navodi da ostaje fokusiran na proizvode sa visokom dodatnom vrednošću, kao što su medicinska ishrana i proteinski napici. Kompanija je potvrdila ciljeve za celu 2026. godinu, predviđajući organski rast prihoda od prodaje u rasponu od tri do pet odsto.

Novi pogon sa kapacitetom od 270 tona dnevno, 250 zaposlenih i investicioni planovi od 100 miliona evra

Srpska fabrika stakla u Paraćinu, u vlasništvu švajcarsko-slovenačke kompanije Vaider Group, otvorila je novi proizvodni pogon u 2024. godini, čime je kapacitet dostigao 270 tona staklene ambalaže dnevno. Investicija za ovu fazu iznosila je 50 miliona evra, a kompanija upošljava oko 250 radnika, saopšteno je na svečanom otvaranju kome su prisustvovali predsednik Republike Aleksandar Vučić, vlasnik kompanije Igor Lah, generalni direktor Vaider Grupe Kristijan Frob, članovi Vlade Srbije i ambasadori Švajcarske i Slovenije.

Vaider Group AG, registrovana u Lucernu, preuzela je Srpsku fabriku stakla krajem 2022. godine, zajedno sa slovenačkom Steklarnom Hrastnik i investicionim fondom Global Glass, iz stečaja. Tokom prethodnih decenija fabrika je prolazila kroz problematične privatizacije koje su uključivale više stečaja pod različitim vlasnicima, uključujući bugarskog biznismena Cvetana Vasileva i Srbijagas.

Nova fabrika je svoj rad započela 2024. godine i naglasak stavlja na proizvodnju ambalaže za hranu i piće. Prema zvaničnim podacima, SFS Paraćin izvozi u 20 zemalja regiona i Evrope, a u novembru 2025. godine objavljeno je da kompanija ulazi u novu fazu razvoja. Grupacija Vaider planira ukupna ulaganja od preko 100 miliona evra u modernizaciju i proširenje poslovanja u narednim godinama.

Fabrika u Paraćinu osnovana je 1908. godine, a već 1928. prešla je u vlasništvo braće Abel, tada vlasnika svih staklara na teritoriji Kraljevine SHS/Jugoslavije. Nakon Drugog svetskog rata postala je državno preduzeće i bila najveća staklara u Jugoslaviji sa do 4.600 zaposlenih i proizvodnjom koja je činila gotovo 50% ukupne jugoslovenske proizvodnje stakla.

“SFS Paraćin ima za cilj da postane vodeći proizvođač stakla na Balkanu”, navedeno je na zvaničnom sajtu kompanije. Vaider Group ističe ambiciozne planove za rast na evropskom tržištu kroz kontinuirane investicije u modernizaciju i kapacitete.

Nemački gigant i američka filijala mogli bi da formiraju holding sa zajedničkom vrednošću od 390 milijardi evra

Nemačka telekomunikaciona kompanija Dojče telekom razmatra potpuno spajanje sa američkom podružnicom T-mobajl, što bi stvorilo najveći svetski telekomunikacioni koncern sa ukupnom tržišnom vrednošću od gotovo 390 milijardi evra. Trenutna tržišna vrednost Dojče telekoma iznosi 135 milijardi evra, dok T-mobajl na američkom tržištu vredi oko 252 milijarde evra.

Prema nezvaničnim informacijama na koje se pozivaju relevantni izvori, plan uključuje formiranje holding kompanije koja bi ponudila preuzimanje akcija oba subjekta. Nova grupacija bi mogla biti istovremeno listirana na Volstritu i na jednoj od evropskih berzi.

Analitičari, među kojima su i stručnjaci iz Dojče banke, upozoravaju da ovakvo spajanje ne garantuje povećanje vrednosti za akcionare i ističu da su sinergije u telekom sektoru često ograničene. Pored tržišnih izazova, postoje i političke prepreke, s obzirom na to da nemačka država ima 28 odsto udela u Dojče telekomu. Pošto Dojče telekom trenutno drži oko 53 odsto udela u T-mobajlu, potencijalno spajanje bi moglo značajno da smanji državno vlasništvo, što bi izazvalo neslaganje u Berlinu.

T-mobajl, koji je prethodnih godina bio problematičan segment Dojče telekoma, poslednju deceniju beleži izuzetne rezultate i postao je glavni motor rasta, često nadmašujući konkurente kao što su AT&T i Verajzon po broju novih korisnika. U protekloj godini, T-mobajl je ostvario operativnu dobit od 29 milijardi evra, dok je ukupna operativna dobit Dojče telekoma iznosila oko 44 milijarde evra.