Novi proizvodni pogon od 1.200 kvadratnih metara doneće više od 30 radnih mesta u prvoj fazi

Srpsko-kineska kompanija Malbex Carbon završila je izgradnju nove fabrike za proizvodnju grafitnih elektroda u Merošini, investicije vredne oko dva miliona evra. Novi proizvodni pogon prostire se na oko 1.200 metara kvadratnih, a prema najavama, u prvoj fazi biće zaposleno više od 30 radnika.

Ovo je prva fabrika u Srbiji koja će proizvoditi grafitne elektrode za potrebe metalurške industrije. Investitori ističu značaj ovog projekta za opštinu Merošina, jer donosi nova radna mesta i pokreće proizvodnju koja do sada nije postojala u zemlji.

Zvanično otvaranje fabrike očekuje se nakon završetka priprema i dolaska kineskih partnera. Iz opštine Merošina poručuju da ovakva investicija predstavlja važan korak za razvoj lokalne privrede, otvaranje novih radnih mesta i jačanje industrijske proizvodnje u ovom delu Nišavskog okruga.

Fabrika Malbex Carbon, kao rezultat saradnje srpskih i kineskih investitora, označava početak nove industrijske grane u regionu, uz mogućnost daljeg proširenja kapaciteta i broja zaposlenih u narednim fazama.

Više od 200 gigavata kapaciteta povezano na kineske uređaje, godišnji uvoz energije prelazi 466 milijardi dolara

Evropska elektroenergetska infrastruktura postaje sve zavisnija od inostranih tehnologija, pokazuje najnovija analiza tržišta solarne energije. Više od 200 gigavata solarnih kapaciteta u Evropi već je povezano na invertere proizvedene u Kini, što je ekvivalent proizvodnim mogućnostima više od 200 nuklearnih elektrana. Kineske kompanije, pre svega Huavei i Sangrou, trenutno drže procenjenih 55 odsto globalnog tržišta solarnih invertera.

Upravo inverteri predstavljaju ključnu tačku između solarnih panela i elektroenergetske mreže, jer pretvaraju proizvedenu energiju u električnu energiju pogodnu za mrežu. Gotovo svi inverteri su povezani na internet i obavljaju važne funkcije daljinskog upravljanja, što dodatno otvara pitanje bezbednosti i kontrole ovih sistema. Prema kineskom zakonu o nacionalnoj bezbednosti, kompanije su obavezne da sarađuju sa državnim obaveštajnim službama, što izaziva zabrinutost za digitalni suverenitet evropskih država.

Američki analitičari su tokom 2025. godine identifikovali neobjašnjene komponente u kineskim inverterima, koje omogućavaju komunikaciju putem skrivenih kanala, takozvanih “zadnjih vrata”. Ovakve funkcije potencijalno omogućavaju daljinsko uključivanje ili isključivanje solarnih postrojenja. Evropska unija je ovu zavisnost označila kao jednu od šest prioritetnih oblasti visokog rizika za kritičnu infrastrukturu bloka.

Napad na elektroenergetsku infrastrukturu Poljske 29. decembra 2025. godine pokazao je koliko su ovakvi sistemi ranjivi. Vetroturbine i solarna postrojenja u zemlji bila su pod kontrolom automatizovanih daljinskih sistema, dok su napadači mesecima neprimetno mapirali infrastrukturu. Napad je obuhvatio distribuirane energetske resurse, uključujući vetroelektrane, solarna postrojenja i kombinovane elektrane. Poljske vlasti su odolele napadu i odmah izdale globalno upozorenje operatorima kritične infrastrukture.

Evropa i dalje uvozi 58 odsto svoje energije po ceni većoj od 466 milijardi dolara godišnje. Digitalna centralizacija je stvorila potencijal za masovni nestanak struje, jer svega sedam proizvođača ima pristup na najvišem nivou za 10 gigavata proizvodnih kapaciteta. Zbog ozbiljnih ekonomskih i sajber bezbednosnih rizika, Evropska komisija je blokirala finansiranje energetskih projekata iz fondova EU ukoliko koriste visokorizične strane invertere, ali se ta zabrana odnosi samo na buduće projekte, dok više od 200 gigavata kineske infrastrukture ostaje povezano na evropsku mrežu.

Kineska privredna komora u Briselu odbacila je stav Evropske unije, navodeći da je Kina proglašena “visokorizičnom zemljom” bez čvrstih dokaza i da kineske kompanije već dugo doprinose evropskoj energetskoj tranziciji pouzdanim i konkurentnim rešenjima.

Rok za dostavu ponuda je 17. avgust 2026. godine do 10.00 časova, javna nabavka pod oznakom ECEPP 44054880

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je međunarodni dvostepeni tender za sanaciju, remedijaciju, rekultivaciju, zatvaranje i stabilizaciju iskorišćenog tela regionalne deponije Duboko kod Užica. Ovaj projekat, evidentiran pod brojem 52642 u EBRD, deo je Programa upravljanja čvrstim otpadom u Srbiji, a naručilac je Republika Srbija.

Javna nabavka se odvija po modelu otvorenog dvostepenog postupka za izvođenje građevinskih radova u sektoru komunalne i ekološke infrastrukture, sa oznakom ECEPP 44054880. Predmet tendera obuhvata potpunu sanaciju postojeće deponije, rekultivaciju prostora, zatvaranje iskorišćenog deponijskog tela i izvođenje radova na njegovoj stabilizaciji.

Cilj projekta je povećanje bezbednosti za okolinu, smanjenje rizika od zagađenja zemljišta, podzemnih i površinskih voda, kao i emisija deponijskih gasova, te stvaranje uslova za dugoročno održivo upravljanje lokacijom. Rok za dostavljanje ponuda je 17. avgust 2026. godine do 10.00 časova, navodi se na zvaničnoj stranici EBRD.

U pitanju je dvostepeni postupak, pa će zainteresovani ponuđači prvo dokazivati tehničku i finansijsku sposobnost, a potom će kvalifikovani kandidati biti pozvani da podnesu konačne tehničke i finansijske ponude.

Projekat je deo šireg programa unapređenja sistema upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji, uz podršku EBRD, sa ciljem modernizacije regionalne infrastrukture, sanacije deponija koje predstavljaju ekološki rizik i usklađivanja sa standardima zaštite životne sredine Evropske unije.