Benzin i dizel na domaćem tržištu skuplji za dva dinara, dok je prosečna cena nafte pala ispod 90 dolara

Cena goriva u Srbiji dostigla je novi rekord ovog petka, iako je cena nafte na svetskom tržištu pala ispod 90 dolara za barel. Litar benzina BMB95 sada košta 222 dinara (1,9 evra), dok je evrodizel dostigao 226 dinara (1,93 evra). Ovo povećanje iznosi dva dinara više po litru za obe vrste u odnosu na prethodnu nedelju, saopštile su nadležne institucije. Kao rezultat, cena goriva u Srbiji je premašila prethodni rekord od 225 dinara za dizel iz prošlog meseca, dok je benzin oborio nivo iz jula 2022. godine.

Rast cena goriva i uticaj na region

S druge strane, globalno tržište sirove nafte zabeležilo je pad prosečne nedeljne cene za oko 4%, odnosno za 12 dolara, uz prosečnu vrednost blizu 90 dolara za barel brenta. Međutim, regionalna berza derivata na Mediteranu beležila je dnevne skokove cene dizela i do 6% tokom poslednje nedelje jula. Tako je, primera radi, 29. jula cena dizela na londonskoj ICE berzi dostigla preko 1.300 dolara po toni. Prosečna cena dizela (ULSD 10 ppm CIF Med) bila je 1.258 dolara po toni (+7%), a premijum benzina 1.015 dolara (+6%).
U Hrvatskoj je Vlada odredila cenu benzina na 1,62 evra, dok je dizel poskupeo čak 16 centi na 1,75 evra po litru. U Crnoj Gori dizel košta 1,79 evra, a benzin 1,77 evra. U Bosni i Hercegovini dizel se prodaje po 1,8 evra, dok je benzin 1,53 evra. Na tržištu Severne Makedonije dizel je 1,6 evra, a benzin 1,51 evro po litru. Sve ovo ukazuje da su lokalne cene goriva širom regiona značajno porasle.

Administrativne mere i formiranje cena u Srbiji

Vlada Srbije je produžila umanjenje od 20% akcize na benzin i dizel do 9. avgusta, ali to nije uspelo da zaustavi rast cena goriva u Srbiji. Prema važećoj Uredbi o ograničenju cena goriva, maloprodajne cene na pumpama formiraju se na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uvećane za maržu i PDV. Ova veleprodajna cena se računa prema kotacijama sa berze za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), jer domaća rafinerija trenutno ne radi zbog dvomesečnog prekida dotoka nafte. Privredni subjekti su u obavezi da primene nove cene odmah po objavljivanju na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Kao rezultat, i pored pokušaja državne intervencije putem akciza i regulacije, cena goriva u Srbiji nastavila je da raste pod uticajem globalnih i regionalnih kretanja. Na primer, u aprilu 2024. godine, kada je cena nafte bila približno 90 dolara za barel, litar benzina u Srbiji koštao je 193 dinara, a dizel 206 dinara, dok je tada akciza bila viša za pet dinara. Sada su i benzin i dizel skuplji za više od 30 dinara po litru u odnosu na taj period, što dodatno opterećuje privredu i građane Srbije.

Bruto domaći proizvod raste iznad proseka EU, ali industrijska proizvodnja usporava dok trgovina i izvoz pokazuju pozitivne trendove

Republički zavod za statistiku objavio je da je privredni rast Srbije u drugom kvartalu iznosio 3,6 odsto. Ovaj rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostvaren je u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, industrijska proizvodnja beleži znatno skromniji rezultat, sa rastom od samo 0,8 odsto u junu 2026. godine u odnosu na jun 2025. godine.

Privredni rast Srbije i ograničenja u industriji

Prema fleš proceni RZS, rast BDP-a Srbije od 3,6 odsto u drugom kvartalu izražen je u stalnim cenama. Detaljniji izveštaj očekuje se krajem avgusta. S druge strane, industrijska proizvodnja u periodu januar–jun 2026. godine porasla je za 0,7 odsto na međugodišnjem nivou. Najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje u junu dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja električne opreme, kao i proizvodnja koksa i derivata nafte. Ipak, sektor rudarstva zabeležio je pad od 1,0 odsto, dok je snabdevanje električnom energijom i gasom palo za 10,4 odsto. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje u junu 2026. godine pokazuje pad ukupne industrije od 0,4 odsto u odnosu na maj, dok je prerađivačka industrija pala za 1,3 odsto.

Trgovina, spoljna razmena i turizam

U trgovini na malo promet robe u Srbiji u junu je bio veći za 6,6 odsto u tekućim cenama i 4,3 odsto u stalnim cenama u poređenju sa prethodnom godinom. U prvih šest meseci 2026. godine promet na malo porastao je za 8,7 odsto u tekućim cenama i 7,0 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa zabeležen je u trgovini hranom, pićima i duvanom (6,0 odsto), motornim gorivima (3,9 odsto) i neprehrambenim proizvodima (2,4 odsto). Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u periodu januar–jun 2026. iznosila je 39,7 milijardi evra, što je za 5,8 odsto više nego prethodne godine. Izvoz robe dostigao je 17.971 milion evra, što je rast od 8,3 odsto, dok je uvoz iznosio 21,7 milijardi evra, uz povećanje od 3,7 odsto. Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 14,1 odsto i iznosi 3,7 milijardi evra. Najveći suficit ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Slovačkom i Velikom Britanijom, dok je deficit najveći u trgovini sa Kinom.

Turistički sektor i šira ekonomska slika

U junu 2026. godine u Srbiji je registrovano 400.000 dolazaka turista, što predstavlja rast od 1,7 odsto na godišnjem nivou. Broj noćenja porastao je za 2,0 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine. Domaći turisti ostvarili su 601.000 noćenja, dok su strani turisti imali 541.000 noćenja, uz rast od 3,3 odsto. Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Ruske Federacije i Turske. Kao rezultat navedenih trendova, privredni rast Srbije premašuje prosek Evropske unije, ali je i dalje daleko od potrebnog nivoa za dostizanje razvijenijih država regiona. Ograničeni rast industrije ukazuje na potrebu za dodatnim investicijama i modernizacijom sektora, dok pozitivna kretanja u trgovini i izvozu ukazuju na stabilnost eksternog sektora.

Izvoz maline iz Srbije opada usled nekontrolisanog uvoza i nedostatka elektronske platforme za trgovinu, dok su Francuska i Nemačka smanjile kupovinu

Srpska malina suočava se sa padom izvoza i gubitkom ključnih tržišta zbog neiskorišćene mogućnosti trgovanja preko berze. Kvalitet izvoza trpi zbog nekontrolisanog uvoza i odsustva elektronske platforme, što direktno utiče na proizvođače i kupce. Prema poslednjim podacima, Francuska i Nemačka, koje su nekada kupovale više od tri četvrtine srpske maline, značajno su smanjile uvoz ovog voća.

Prošle godine prinosi maline u Srbija bili su daleko ispod proseka, što je dovelo do povećanog uvoza maline iz drugih zemalja i njenog reeksporta kao domaćeg proizvoda. Zbog toga su se pojavili problemi sa kvalitetom, a sistem brzog upozoravanja za hranu i stočnu hranu (RASFF) izvestio je o dvostruko većoj količini kadmijuma u malinama iz Srbije na tržištu Francuska. Takođe, Nemačka je povukla zamrznuto voće iz Srbije zbog prisustva virusa hepatitisa A. Ove nepravilnosti nastale su usled uvoza i mešanja voća iz drugih država, ali i zbog neadekvatnih uslova berbe, transporta i skladištenja.

Izostanak berzanske trgovine i posledice po izvoz maline

Trenutno se na berzama trguje robama kao što su kukuruz, pšenica, soja, šećer i jabuke, dok malina još uvek nema standardizovanu elektronsku platformu za trgovinu. Da bi trgovina srpskom malinom bila moguća na berzi, neophodno je ispuniti nekoliko uslova: dovoljna ponuda i tražnja, standardizacija kvaliteta, transparentno formiranje cene bez državnog uticaja, pouzdan klirinški sistem i državna podrška.

S obzirom na to da je gotovo celokupna proizvodnja maline iz Srbije namenjena izvozu, svaka promena cene po kilogramu ima snažan uticaj na devizni priliv. Pretpostavka iz izvora navodi da izvoz od 100.000 tona znači da jedan dinar više po kilogramu donosi skoro milion evra dodatnog prihoda. Ipak, cena maline znatno varira iz godine u godinu, a proizvođači najčešće ne znaju finalnu cenu do kraja sezone. Ovakva situacija pokazuje da bi postojanje portala za elektronsku trgovinu povećalo transparentnost i stabilnost tržišta.

Standardizacija kvaliteta i međunarodni zahtevi

Zbog industrijalizacije i upotrebe zaštitnih sredstava, izvozna malina mora ispuniti međunarodno priznate standarde, poput GlobalGAP. Ovaj standard obuhvata pravila za bezbednu i održivu poljoprivrednu proizvodnju, a odnosi se ne samo na berbu, već i na transport i skladištenje. Uvođenje ovakvih standarda važno je za očuvanje kvaliteta srpske maline i povratak poverenja na tržištima Francuska i Nemačka.

Državna podrška i precizna regulativa ključni su za razvoj robne berze, a Srbija je još 2019. godine usvojila Zakon o robnim berzama kako bi unapredila tržište. Ipak, politička volja za primenu modernih rešenja poput elektronske platforme za trgovinu malinom i dalje izostaje, što ograničava konkurentnost domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.

Zbog toga, neiskorišćena mogućnost da se srpskom malinom trguje preko berze ostaje ozbiljan izazov za sektor i ukazuje na potrebu za hitnim reformama u cilju stabilizacije i unapređenja izvoza.