Američki sud naložio Meta Platforms da uplati 567 miliona dolara i uvede strože mere zaštite maloletnika na društvenim mrežama

Meta Platforms, američka tehnološka kompanija i vlasnik društvenih mreža Facebook i Instagram, kažnjena je sa 567 miliona dolara nakon presude suda u Novom Meksiku. Ova odluka usledila je nakon što je porota utvrdila da je kompanija doprinela krizi mentalnog zdravlja mladih korisnika. Sud je naložio da 567 miliona dolara bude uplaćeno u fond za mentalno zdravlje dece, a Meta Platforms mora odmah primeniti strože mere zaštite maloletnika.

Pored toga, Meta je proglašena odgovornom po svim tačkama optužnice, uključujući namerno učešće u „nepoštenim, obmanjujućim i nesavesnim“ trgovinskim praksama. Porota je još u martu naložila isplatu 375 miliona dolara odštete. Generalni tužilac Novog Meksika, Raul Torez, podneo je tužbu protiv kompanije 2023. godine, optužujući je da je stvorila okruženje pogodno za predatore dece na Facebooku i Instagramu.

Strože mere zaštite maloletnika

Sud je, osim finansijske kazne, naložio Meta Platforms da u Novom Meksiku izbriše naloge i lične podatke korisnika mlađih od 13 godina. Pored toga, kompanija mora isključiti „push“ obaveštenja za maloletnike tokom školskih časova i noću, te automatski postaviti naloge tinejdžera na privatni režim. Takođe, Meta mora sprečiti korisnike mlađe od 18 godina da ostvaruju romantične ili seksualizovane interakcije sa četbotovima koji koriste veštačku inteligenciju na njenim platformama.

Sudija Brajan Bidšajd uporedio je društvene mreže kompanije sa fabrikom koja zagađuje životnu sredinu, ističući da posledice ne ostaju samo na internetu, već pogađaju porodice, škole i zdravstvene ustanove. Kao rezultat, sud je naglasio da je potrebna veća odgovornost tehnoloških kompanija za uticaj na mentalno zdravlje mladih.

Reakcija kompanije Meta i širi regulatorni kontekst

Meta Platforms je saopštila da se ne slaže sa presudom i najavila žalbu. Kompanija ističe da kontinuirano radi na zaštiti korisnika i bezbednosti tinejdžera na svojim platformama. Međutim, presuda iz Novog Meksika deo je šireg trenda pojačanih regulatornih pritisaka na tehnološke gigante u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uporedo sa tim, Meta se suočava sa nizom tužbi školskih okruga i državnih tužilaca zbog navodnog negativnog uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje dece i privatnost podataka. Ove mere ukazuju na sve veću zabrinutost javnosti i regulatora za posledice digitalnog okruženja na mlađe korisnike. S druge strane, kompanije kao što su Meta, ali i druge velike tehnološke firme, moraju da balansiraju inovacije sa poštovanjem propisa i zaštitom korisnika.

Konačno, slučaj iz Novog Meksika pokazuje kako regulatorni okvir u Sjedinjenim Državama postaje stroži, a izrečena kazna od 567 miliona dolara predstavlja jedan od najznačajnijih finansijskih udaraca za tehnološku industriju po pitanju zaštite mentalnog zdravlja dece. Time se šalje snažna poruka o potrebi odgovornosti i transparentnosti u digitalnom okruženju.

Na panelu o zapošljavanju u Beogradu, HR stručnjaci analizirali su izazove privlačenja i zadržavanja talenata u savremenom poslovnom okruženju

Triglav osiguranje naglasilo je da je „poverenje temelj uspešnog radnog okruženja“ na događaju „Nova era zaposlenja“ održanom 5. avgusta u Beogradu. Na panel diskusiji, HR stručnjaci i predstavnici vodećih kompanija razgovarali su o izazovima na tržištu rada i strategijama za privlačenje i razvoj zaposlenih. Fokus je bio na tome kako kompanije poput Triglav osiguranje kreiraju ambijent koji podstiče profesionalni rast i dugoročnu karijeru, uz naglasak na važnosti poverenja među zaposlenima i prema klijentima.

Izazovi privlačenja i zadržavanja talenata

Na panelu su učestvovali predstavnici iz kompanija kao što su Carlsberg Western Balkans, Yettel banka i Nacionalna služba za zapošljavanje. Diskutovali su o tome da li je plata i dalje ključni faktor pri izboru poslodavca, kao i o vrednostima koje su mladim profesionalcima najvažnije. Kao rezultat, istaknuto je da kompanije moraju razviti programe koji omogućavaju fleksibilnost i kontinuirano učenje, kako bi ostale konkurentne na tržištu rada.

Poverenje kao ključ uspešnog radnog okruženja

Dragana Miloradović, direktorka Službe za ljudske resurse u Triglav osiguranje, istakla je da je poverenje osnova organizacione kulture i dugoročne uspešnosti. „Verujem da je poverenje ključna reč, i kada govorimo o klijentima i kada govorimo o zaposlenima. Kao osiguravajuća kuća, mi gradimo sigurnost za ljude kada im je najpotrebnija. Međutim, da bismo tu sigurnost mogli autentično da pružimo klijentima, važno je da je naši zaposleni najpre osećaju unutar kompanije”, navela je Miloradović. Osim toga, ona je naglasila izazove privlačenja i zadržavanja talenata u dinamičnom okruženju i važnost investiranja u razvoj zaposlenih.

Aktivno učešće u dijalogu o budućnosti rada

Učešće Triglav osiguranje na ovom događaju potvrđuje njihovu posvećenost razvoju zaposlenih i doprinosu javnoj raspravi o budućnosti zapošljavanja. Pored toga, panel je otvorio pitanja o tome kako kompanije mogu prilagoditi svoje politike da odgovore na promene koje donose nove generacije na tržištu rada. Na taj način, događaj je pružio platformu za razmenu iskustava i ideja između poslodavaca, HR stručnjaka i mladih profesionalaca. Time je dodatno naglašena važnost poverenja u izgradnji uspešnog radnog okruženja i dugoročnog razvoja zaposlenih.

Manjinski akcionari drže 9,79 odsto Energoprojekta i predaju akcije, dok odluka Upravnog suda ne menja vlasništvo

Napred razvoj i povezane firme privode kraju potpuno preuzimanje kompanije Energoprojekt, a manjinski akcionari, koji sada ukupno poseduju 9,79 odsto kapitala, moraće da prodaju svoje akcije po ceni od 452,25 dinara po akciji. Odluka Upravnog suda iz juna, koja je poništila rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, ne menja postojeću vlasničku strukturu. Proces preuzimanja Energoprojekta traje skoro deceniju i sada ulazi u završnu fazu, navodi se u podacima Agencije za privredne registre.

Detalji postupka prinudnog otkupa i sudske odluke

Manjinski akcionari Energoprojekta uskoro će biti prinuđeni da prodaju akcije po utvrđenoj ceni od 452,25 dinara po akciji. Ovaj korak usledio je nakon što je u Agenciji za privredne registre registrovana odluka Skupštine akcionara o sprovođenju prinudnog otkupa. Kao rezultat, počeli su da teku zakonski rokovi za realizaciju ovog procesa. U međuvremenu, Komisija za hartije od vrednosti mora da ponovo odlučuje o predmetu, jer je Upravni sud presudio da je rešenje iz 2017. godine bilo nezakonito. Međutim, prema izjavi Komisije, sudska odluka utiče isključivo na zakonitost upravnog akta, a ne na pravnu valjanost transakcija na tržištu.

Analiza uticaja na vlasništvo i prava akcionara

Bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac, ističe da odluka suda ne menja vlasništvo nad akcijama koje su u međuvremenu više puta promenile vlasnika. „Sud može da donese odluku o zakonitosti, ali ne i da vrati vlasništvo nad hartijama od vrednosti koje su prošle kroz više transakcija. Svi potencijalno oštećeni mogu tražiti odštetu“, izjavio je Štimac. Odluka Upravnog suda vraća predmet Komisiji, ali ne vraća Energoprojekt u prethodno stanje. Komisija navodi da presuda ne utiče na validnost pojedinačnih pravnih poslova i transakcija izvršenih na tržištu kapitala.

Tok preuzimanja i regulatorne obaveze

Napred razvoj je postao većinski vlasnik Energoprojekta 2017. godine, nakon što su otkupili akcije po ceni od 1.501 dinar po akciji. U procesu preuzimanja učestvovale su i firme Montinvest, Jopag i GP Napred, koje su kasnije priznate kao lica koja zajednički deluju. Komisija je naložila podnošenje zahteva za preuzimanje kada je prag vlasništva pređen, što je i učinjeno, ali bez saglasnosti Narodne banke Srbije, koja je bila potrebna zbog vlasništva nad osiguravajućom kompanijom Energoprojekt Garant. Nekoliko dana nakon odluke Upravnog suda, država je prodala svojih 34 odsto akcija Energoprojekta većinskom vlasniku, čime je Napred razvoj stekao više od 90 odsto kapitala i pokrenuo prinudni otkup ostatka.

Širi kontekst i posledice za tržište kapitala

Odluka Upravnog suda pokrenula je pitanje pravne sigurnosti transakcija na domaćem tržištu kapitala. Ipak, Komisija za hartije od vrednosti naglašava da se presudom odlučuje samo o zakonitosti upravnog akta, dok vlasništvo i dalje ostaje u rukama investitora koji su akcije kupili u skladu sa tada važećim rešenjem. Proces prinudnog otkupa i promene vlasničke strukture Energoprojekta tako će se, prema svim dostupnim informacijama, završiti prema postojećem planu, bez povratka na ranija stanja.