Investicija od 700 miliona evra u INA-ino postrojenje i rast prodaje ne-gorivnog segmenta za oko 5 odsto
MOL Group je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila dobit pre oporezivanja od 212 miliona američkih dolara, saopštila je kompanija. Na rezultate su pozitivno uticale više cene ugljovodonika, dok su volatilnost u snabdevanju sirovom naftom i efekti kontrole cena delimično umanjili dobitak. Najznačajniji događaj kvartala bilo je puštanje u rad INA-ine jedinice za odloženo koksovanje u Rijeci, vredne 700 miliona evra.
Predsednik i generalni direktor MOL Group, Žolt Hernadi, izjavio je: „Geopolitičke neizvesnosti, izazovi u pogledu sigurnosti snabdevanja i državne intervencije koje su obeležile prošlu godinu dodatno su se intenzivirali u prvom kvartalu. Sukob u Iranu, prekid rada naftovoda Družba i regulacija cena širom regiona testirali su našu otpornost. Imajući sve to u vidu, izuzetno sam ponosan na rezultate MOL Group i činjenicu da smo, uprkos svim izazovima, završili snažan kvartal. To je u velikoj meri rezultat našeg internog učinka, kao i otpornog i integrisanog poslovnog modela.“
Upstream segment kompanije beležio je rast zahvaljujući višim cenama sirove nafte i gasa, iako je kvartalna proizvodnja smanjena na 95,5 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno, unutar planiranih smernica od 95–97 mboepd. Smanjenje proizvodnje posledica je sukoba u Iranu, ali je delimično nadoknađeno većim nivoima proizvodnje u Kazahstanu i ukidanjem ograničenja u Pakistanu. U ovom periodu zabeleženo je i otkriće gasa na bušotini Bilitang 1 u Pakistanu, gde MOL ima udeo od 8 odsto, širenje portfolija u Hrvatskoj i dobijanje dozvole za istraživanje u Libiji.
Downstream segment je zabeležio pad na godišnjem nivou zbog pritiska na obim poslovanja i marže. Prerada sirove nafte je bila niža zbog požara u Rafineriji Dunav u oktobru 2025. i prekida naftovoda Družba 27. januara 2026. godine. U skladu s tim, i prodaja derivata je opala. Posebno je istaknuta investicija od 700 miliona evra u Rafineriji Rijeka, koja predstavlja najveću industrijsku investiciju u istoriji Hrvatske. Petrohemijsko poslovanje je ostalo negativno zbog nestašice sirovina i niskih marži.
Segment potrošačkih usluga je imao koristi od slabljenja američkog dolara i rasta ne-gorivnog segmenta za oko 5 odsto, dok su marže na gorivo bile niže usled kontrole cena od marta na većini tržišta. Cirkularna ekonomija je ostvarila pozitivan rezultat zbog nižih troškova prikupljanja otpada, a aktivnost kroz DRS sistem ostala je stabilna.
Gas Midstream segment je ostvario bolje rezultate na godišnjem nivou zahvaljujući povećanoj potražnji za transportom gasa i povoljnim kursnim razlikama. Kompanija planira nastavak strategije diverzifikacije, sa ulaganjima od 500 miliona dolara u razvoj južnog pravca snabdevanja i dodatnih 180 miliona dolara u povezivanje rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj, što će omogućiti veću fleksibilnost i integraciju poslovanja.
