Evropa suočena sa rastom cena goriva, 300 milijardi evra kapitala prebačeno u SAD, inflatorni pritisci zahtevaju hitne mere
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da je globalna ekonomija izgubila oko 20 odsto nafte i gasa na koje se oslanjala zbog krize na Bliskom istoku, što izaziva pritisak na rast cena i ekonomske nestabilnosti. Direktorica MMF-a Kristalina Georgijeva istakla je u intervjuu za bugarsku agenciju BTA, nakon prolećnih zasedanja MMF-a i Svetske banke, da su koordinisane globalne mere ključne za ublažavanje posledica aktuelnih kriza i jačanje otpornosti svetske ekonomije.
Georgijeva je naglasila da su poremećaji na energetskim tržištima doveli do disbalansa između ponude i potražnje, što neizbežno vrši pritisak na rast cena. “Za evropsku ekonomiju, neposredni uticaj krize izražava se u naglom skoku cena goriva i potrebno je da se ograniči potražnja kako bi se smanjila veličina disbalansa. U tome mogu da pomognu mere štednje,” ocenila je Georgijeva.
Prema njenim rečima, globalna ekonomija mora da ublaži udarac na najranjiviji deo stanovništva, ali da se izbegavaju mere koje koriste svima, i siromašnima i bogatima. “Ako mere koje se preduzimaju povećaju tražnju kada se ponuda smanjuje, to će biti kao dolivanje ulja na vatru – inflatorni proces će se intenzivirati,” upozorila je direktorka MMF-a.
Georgijeva je ukazala na rizik od inflatornog pritiska koji bi mogao primorati Evropsku centralnu banku i centralne banke zemalja van evrozone na povećanje kamatnih stopa. “Ovo je nepoželjno, jer znamo da kada su kamatne stope visoke, ekonomski rast se usporava,” dodala je.
Treći ključni faktor, prema Georgijevoj, jeste rizik od finansijske nestabilnosti. Istakla je da je evropski bankarski sektor veoma stabilan, a politike u pojedinačnim zemljama su dobro koordinisane. “Evropa mora da podseti sve Evropljane da je najpouzdaniji način, kada postoje krize negde drugde u svetu, da povećamo sopstvenu konkurentnost i ojačamo jedinstveno tržište,” rekla je.
Georgijeva je objasnila i da evropska ekonomija zaostaje za američkom u pogledu produktivnosti rada, navodeći tri razloga: nedostatak dubokog i likvidnog tržišta kapitala spremnog da preuzme veći rizik, veće inovacije u ekonomiji SAD, kao i bolju preduzetničku klimu gde nije sramota pokrenuti posao i propasti. Zbog nedostatka kapitalnog tržišta, 300 milijardi evra novca evropskih deponenata prebačeno je u SAD i radi za američku ekonomiju.
Šefica MMF-a navodi da svaka kriza može podstaći pozitivne promene, uključujući obnavljanje interesovanja za mere energetske efikasnosti i diverzifikaciju energetskih resursa. Većina zemalja u svetu su uvoznici – 80 odsto naspram 20 odsto izvoznika – što stvara dodatne izazove za ekonomske politike.
Georgijeva je podsetila da je poslednjih godina svet pogodio niz šokova: pandemija, rat u Ukrajini, inflatorni procesi, povećanje kamatnih stopa i trgovinski ratovi, što je pokazalo da je svet postao mnogo podložniji spoljnim šokovima. “Pojedinačne zemlje ne mogu uticati na spoljne šokove, ali mogu izgraditi jači sistem zaštite,” zaključila je Georgijeva, ističući da je zadatak MMF-a da pomogne državama članicama da ojačaju kapacitete i regionalne veze za bolju otpornost.
Trgovinski problemi, uključujući tarife koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp, prema njenim rečima, doveli su do većeg interesa za bilateralne i multilateralne sporazume. “Kada zemlje imaju dinamičnu ekonomiju, sa visokom produktivnošću rada i visokim rastom, one su u boljoj poziciji da se nose sa bilo kakvim problemima,” zaključila je Georgijeva.
