Globalni BDP u 2025. godini porastao 3,4 odsto, a očekuje se oporavak na 3,2 odsto u 2027.
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je globalna privreda u 2025. godini ostvarila rast od 3,4 odsto, što je za 0,6 odsto više od ranije prognoziranih 2,8 odsto. Ovi rezultati su ostvareni uprkos pritiscima američkih carina i nestabilnoj situaciji na svetskom tržištu, uz napomenu da je efektivna carinska stopa SAD tokom 2025. iznosila približno 18 odsto, iako je najavljeno povećanje na oko 25 odsto. Prema podacima MMF-a, stvarno naplaćene carine su na kraju godine pale na polovinu od najavljenih, zahvaljujući bilateralnim sporazumima i izuzecima, što je omogućilo privatnom sektoru da preusmeri trgovinske tokove i pronađe alternativne kanale.
Povoljni finansijski uslovi, fiskalne politike usmerene na stabilizaciju, smanjenje procenjenog rizika u zemljama u razvoju i rast cena akcija na berzama, kao i slabljenje američkog dolara, doprineli su otpornosti globalne privrede. MMF posebno ističe da je rast produktivnosti i BDP-a u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2025. godine bio oslonjen na ulaganja u veštačku inteligenciju i digitalne tehnologije, što se prenelo i na manje razvijene zemlje, naročito u Aziji.
Za 2026. godinu, MMF predviđa pad globalnog rasta na 3,1 odsto, dok se u 2027. očekuje oporavak na 3,2 odsto, pod uslovom da se sukob u Iranu uskoro okonča. Stabilnost svetske trgovine trenutno se održava zahvaljujući izvozu naprednih tehnoloških proizvoda, naročito onih koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji. Međutim, MMF upozorava da algoritmi nisu zamena za osnovne potrebe, jer iza energetskog šoka, drugi najveći rizik za privredu predstavlja rast cena hrane, izazvan poskupljenjem energenata i đubriva.
Vojni sukob u Iranu izazvao je rast cena nafte, gasa i poljoprivrednih sirovina, dok su među metalima najviše poskupeli bakar i aluminijum. Cena zlata je inicijalno naglo skočila, ali je kasnije korigovana naniže. Problemi u transportu kroz Ormuski moreuz doveli su do kašnjenja isporuka i povećanja troškova, što dodatno komplikuje ekonomske izglede i pojačava inflatorne pritiske.
Inflacija je premašila ciljane nivoe u pojedinim razvijenim ekonomijama, posebno u SAD, ali su privrede u razvoju još izloženije inflatornim pritiscima zbog veće zavisnosti od cena hrane i energenata. MMF savetuje siromašnije države da ulažu u veštačku inteligenciju, iako podaci Svetskog programa za hranu pokazuju da skoro 400 miliona ljudi u tim zemljama trpi glad.
Prema izveštaju MMF-a, otpornost svetske privrede tokom 2025. bila je bolja od očekivane, ali izazovi u 2026. godini ostaju ozbiljni, sa posebnim naglaskom na inflaciju i rast cena osnovnih sirovina.
