Fiskalni deficit ograničen na 3,0% BDP u periodu 2026–2027, uz privremeno smanjenje akciza na gorivo i stabilne devizne rezerve
Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Beogradu aprilsko izdanje Svetskog ekonomskog izgleda, ističući da su ekonomske osnove Srbije stabilne i da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama. Prema zvaničnoj projekciji, bruto domaći proizvod Srbije u 2027. godini trebalo bi da poraste za 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, ulaganju u prerađivačku industriju, oporavku poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama vezanim za izložbu EXPO. Inflacija ostaje niska, što je posledica privremenog smanjenja akciza na gorivo i ograničenog uticaja ukidanja marži na cene hrane i osnovnih proizvoda.
Predstavnik MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, naveo je da je misija Fonda boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026. godine i postigla dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji očekuje odobrenje Izvršnog odbora MMF-a. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ističu da je Srbija posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% BDP tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila za plate u javnom sektoru i penzije. Privremeno smanjenje akciza na gorivo u martu i aprilu 2026. ublažilo je naftni šok, ali iz MMF-a upozoravaju da bi produženo subvencionisanje moglo ugroziti fiskalnu održivost.
Projekcije MMF-a rađene su u uslovima visoke neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba i poremećaji na tržištu energenata povećali rizike za privredni rast i inflaciju. Uprkos ovim izazovima, istaknuto je da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima, uključujući umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, što omogućava da se ekonomski potresi lakše prebrode. „Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika“, navodi MMF.
Viceguvernerka NBS Ana Ivković naglasila je da centralna banka izrađuje različite scenarije mogućih ishoda i politika za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata. „Pre petnaest godina bavili smo se dvostrukim deficitima i velikim makroekonomskim neravnotežama, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond“, izjavila je Ivković.
Glavni autor aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda, Ipolit Balima, istakao je da trenutni rat na Bliskom istoku povećava pritiske na zemlje u razvoju, posebno na uvoznike robe. Skok cena, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja testiraju otpornost globalne privrede. Analiza MMF-a pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomijama pogođenih zemalja, dok se efekti prenose i na druge ekonomije. Oporavak je moguć, ali spor i često neujednačen, a ključni su rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga, domaće reforme i međunarodna podrška.
Balima je upozorio i na trend povećanja izdvajanja za odbranu, što je posledica globalnih tenzija. Multiplikatori potrošnje za odbranu su, u proseku, blizu 1, ali značajno variraju u zavisnosti od načina finansiranja i strukture nabavki. Preporučuje se sprovođenje odgovarajućih politika za ograničenje štete i jačanje globalne stabilnosti, uz kolektivno delovanje na međunarodnom nivou.
