Devizne rezerve na rekordnih 29,9 milijardi evra, privredni rast se očekuje na četiri odsto u 2027. godini
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politika (PCI), saopštila je Narodna banka Srbije. Odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka, što je prema pravilima MMF-a moguće kada se proceni da dodatna diskusija nije potrebna, zbog dobrih rezultata u sprovođenju ekonomske politike i makroekonomskih pokazatelja.
Prema navodima MMF-a, Srbija je u potpunosti ispunila sve reformske ciljeve u predviđenim rokovima, kao i sve kvantitativne ciljeve za kraj 2025. godine. Odbor izvršnih direktora ocenjuje da je sprovođenje ekonomskog programa ostalo snažno, a napredak u strukturnim reformama izuzetno dobar. MMF konstatuje da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos pojačanim spoljnim rizicima.
„Srbija raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima koji joj omogućavaju da uspešno odgovori na spoljne izazove i ako sukob na Bliskom istoku potraje. Uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem trebalo bi da pomognu ekonomiji da se nosi sa ovim izazovima“, navodi se u zaključku MMF-a.
MMF ističe da je privredna aktivnost Srbije početkom 2026. godine ojačala, uz očekivanje da će rast ostati snažan tokom 2026. i dodatno ubrzati na četiri odsto u 2027. godini. Inflacija je ostala umerena i unutar granica cilja Narodne banke Srbije, dok su devizne rezerve zemlje dostigle izuzetno visok nivo.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navodi da je međugodišnja inflacija od septembra 2025. godine oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto, a u maju 2026. iznosila je 3,5 odsto. „Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima na globalnom finansijskom tržištu. Rekordne devizne rezerve od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na više nego adekvatan nivo“, izjavila je Tabakovićeva.
Bankarski sektor ocenjuje se kao zdrav, sa visokom kapitalizovanošću, likvidnošću i profitabilnošću, dok je učešće problematičnih kredita na minimumu. MMF ukazuje da bi reformski fokus u narednom periodu trebalo da bude na energetskom sektoru i prelasku Srbije na model rasta sa većom dodatom vrednošću. Privremene mere zbog spoljnjih rizika, ukoliko budu potrebne, treba da budu praćene i novom prioritizacijom u okviru tekuće i kapitalne potrošnje.
Fiskalna politika, prema preporuci MMF-a, treba da ostane usmerena na limit deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda u periodu 2026–2027. godine, uz poštovanje fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama. Monetarna politika treba da ostane restriktivna i bude dodatno pooštrena ukoliko inflaciona očekivanja porastu.
Tabakovićeva je naglasila da stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i nisko učešće problematičnih kredita, ostaju značajna podrška otpornosti ekonomije Srbije i u narednom periodu.
