Francuski startap ulaže u infrastrukturu, dok Evropa promoviše decentralizaciju i lokalizaciju AI rešenja radi konkurentnosti
Francuska tehnološka kompanija Mistral AI najavila je investiciju od 1,2 milijarde evra (oko 140 milijardi dinara) u izgradnju centara podataka u Švedskoj, čime ulazi u novu fazu globalne trke u razvoju veštačke inteligencije. Ova investicija deo je šire evropske strategije koja teži decentralizaciji i jačanju tehnološke autonomije, sa fokusom na primenu AI u realnim industrijama, javnim uslugama i poslovnim procesima.
Prema rečima Vilijama El Saida, direktora za javni sektor i vladine politike u Mistral AI, veštačka inteligencija postaje ključna infrastruktura, uporediva sa energijom, transportom i odbranom, zbog čega države teže većoj kontroli i razvoju lokalnih rešenja. Evropski odgovor na dominaciju globalnih tehnoloških lidera ogleda se u promociji otvorenih, decentralizovanih platformi koje su prilagodljive specifičnim potrebama tržišta.
El Said je istakao da opšti modeli veštačke inteligencije imaju ograničenja i da konkretna vrednost dolazi iz njihove specijalizacije za lokalne jezike, pravne okvire i industrije. Kao primer naveo je poljoprivredu, gde povezivanje globalnih AI modela sa lokalnim podacima može dovesti do značajnog povećanja prinosa i efikasnosti.
Govoreći o Srbiji, El Said je ocenio da zemlja već poseduje ključne preduslove za ubrzani razvoj AI ekosistema, uključujući kvalitetan inženjerski kadar, rastuću infrastrukturu i iskustvo u razvoju softverskih rešenja. Naglasio je da Srbija ima realnu šansu da postane jedan od ranih usvajača novih AI paradigmi, pod uslovom da se jasno definišu prioriteti i fokusira na projekte koji će pokazati brzu i konkretnu vrednost privredi i društvu.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je za Evropu ključni izazov kako da snažnu istraživačku bazu pretoči u održive proizvode i kompanije. „Nije dovoljno imati znanje – potrebno je razviti ekosistem koji povezuje istraživanje, infrastrukturu i privredu“, izjavio je Čadež.
Poseban akcenat stavljen je na razvoj velikih jezičkih modela (LLM), koji treba da budu prilagođeni jezicima i društvenim okvirima pojedinačnih zemalja. Veštačka inteligencija, naglašeno je, može unaprediti javne usluge, povećati transparentnost i efikasnost administracije, ali je za to neophodan precizan regulatorni okvir i jasno definisani prioriteti.
Stručnjaci poručuju da će budućnost veštačke inteligencije zavisiti od sposobnosti društava i kompanija da ovu tehnologiju prilagode sopstvenim potrebama i regulatornim zahtevima.
