Programeri za Python, JavaScript i PHP, kao i SEO i digitalni marketing, traženi na tržištu rada sa rastućim platama

Sektor informacionih tehnologija u Srbiji nastavlja da beleži rast potražnje za specifičnim veštinama, pri čemu su programeri i IT analitičari među najtraženijim profilima na tržištu rada. Prema najnovijim ekonomskim analizama, veštine iz oblasti programiranja, posebno znanje Python jezika povezano sa veštačkom inteligencijom, kao i JavaScript i PHP za dizajn sajtova, doprinose značajnom povećanju plata zaposlenih u ovoj oblasti.

Pored programiranja, tražene su i veštine testiranja softvera, kako automatsko tako i manuelno, kao i rad na razvoju aplikacija za Android i IOS uređaje. Data analyst pozicije su u ekspanziji ne samo u IT industriji, već i u sektorima kao što su finansije, marketing i zdravstvo. Ove veštine, uz relevantnu edukaciju kroz fakultete ili specijalizovane kurseve, omogućavaju konkurentnost na tržištu rada i rast novčanih primanja.

Osim IT sektora, potražnja raste i za SEO stručnjacima koji pomažu web sajtovima da dostignu više pozicije u pretragama, kao i za digitalnim marketingom koji je postao ključan za poslovanje firmi. Popularnost kurseva na platformama kao što su Udemy i Coursera ukazuje na trend samostalnog stručnog usavršavanja. Računovođe i finansijski stručnjaci ostaju među najtraženijim zanimanjima zbog konstantnog rasta broja novoosnovanih firmi, dok su znanja engleskog, nemačkog, španskog, ali i manje dostupnih jezika poput kineskog i japanskog, dodatna prednost na tržištu.

Zanatske profesije kao što su automehaničari, keramičari, vodoinstalateri i električari i dalje garantuju stabilan prihod, a edukacija u ovim oblastima dostupna je kroz srednjoškolske smerove i specijalizovane kurseve. Prilagođavanje CV-ja specifičnostima oglasa i isticanje stvarnih veština smatra se važnim korakom za uspešno zapošljavanje i napredovanje.

Kombinacija dobro plaćenih veština i proaktivnog pristupa karijeri može dovesti do željenog profesionalnog razvoja i povećanja zarade, zaključuju ekonomske analize.

Azijske akcije zabeležile najveće gubitke, a Philadelphia Semiconductor indeks izgubio više od 5% od početka sukoba

Globalni indeks akcija izgubio je 5,5% vrednosti od početka sukoba na Bliskom istoku, što predstavlja najgori mesečni rezultat još od 2022. godine, dok su azijske berze pretrpele najveće padove, pokazuju ekonomske analize. Trgovci su, zbog rasta inflacije i sve većih troškova rata, pomerili očekivanja za naredno smanjenje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi na sredinu 2027. godine.

Avio-kompanije i brodarski prevoznici su među najviše pogođenima, dok su akcije iz odbrambenog i energetskog sektora porasle. Napad na ostrvo Karg, sa kojeg Iran izvozi većinu sirove nafte, izazvao je dodatne strahove od poremećaja snabdevanja naftom i gasom.

Kompanije iz sektora poluprovodnika takođe su pod pritiskom: Philadelphia Stock Exchange Semiconductor Index pao je za više od 5% od početka sukoba, dok su akcije Samsung Electronics, SK Hynix i Taiwan Semiconductor Manufacturing (TSMC) zabeležile pad. Zatvaranje LNG postrojenja u Kataru, nakon iranskog napada dronom, izbacilo je iz proizvodnje oko trećinu svetske proizvodnje helijuma, što posebno ugrožava proizvođače čipova. Analitičar Bloomberg Intelligence Majkl Deng istakao je da je helijum ključan za ovu industriju i da nema direktnu zamenu.

U sektoru hrane i dostave, indijske kompanije Eternal, Swiggy i Jubilant Foodworks pretrpele su pad vrednosti zbog nestašice gasa za kuvanje, dok su proizvođači električnih ploča za kuvanje, poput TTK Prestige i Stove Kraft, zabeležili rast. Američke kompanije Uber, DoorDash i Lyft takođe su pogođene zbog rasta troškova goriva, koji predstavlja najveći varijabilni trošak za njihove vozače.

Automobilska industrija je pod pritiskom zbog rasta cena nafte. Akcije Hyundaija pale su za 23%, a Toyotine za 12% ovog meseca. Bliski istok čini 17% prodaje Toyote i desetinu prodaje Hyundaija. Ford je najizloženiji među američkim proizvođačima, jer značajan deo prihoda dolazi od pikap vozila sa velikom potrošnjom goriva.

U maloprodaji, više cene nafte povećale su troškove distribucije i smanjile kupovnu moć potrošača, što je dovelo do pada akcija Lululemon-a, Nike-a, Macy’s-a i RH. Dobavljači odeće u Kini očekuju više troškove sirovina, jer se poliester i akril dobijaju iz nafte.

Oko 35% svetskih sirovina za đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo rast cena đubriva u Severnoj Americi i porast akcija kompanija Nutrien i Mosaic. Sukob je direktno pogodio oko 15% svetskog snabdevanja etilenom i polietilenom. Kineske hemijske kompanije, poput Hebei Jinniu Chemical Industry, zabeležile su rast akcija od oko 80% od početka rata, dok su američke kompanije Dow i LyondellBasell u prednosti zbog povećane potražnje.

Kako je izjavila Hebe Čen, viša tržišna analitičarka u Vantage Global Prime: „Ono što je počelo kao ograničen energetski šok brzo se širi. Ratna premija više nije samo priča o energiji – reč je o ponovnom vrednovanju celog tržišta, a sekundarne žrtve tek počinju da se pojavljuju.“

Šestomesečni euribor porastao sa 2,14 na 2,29, dok su bruto devizne rezerve Srbije na 30 milijardi evra

Nagli rast euribora doveo je do povećanja rata kod stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, ali prema rečima profesora sa Beogradske bankarske akademije Ismaila Musabegovića, ne očekuju se drastične promene za korisnike kredita u Srbiji. Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, od juna 2008. godine, dok je šestomesečni euribor ostvario najveći rast u poslednje tri godine. Tromesečni euribor ostao je uglavnom stabilan.

Banke u Srbiji najčešće koriste tromesečni i šestomesečni euribor za obračun kamata. U toku jedne nedelje, tromesečni euribor porastao je sa 2,05 na 2,16 odsto, a šestomesečni sa 2,14 na 2,29 odsto, što predstavlja povećanje od 10 do 15 baznih poena. “Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje rate iznosi oko 15 do 20 evra mesečno”, izjavio je Musabegović.

Kamata na kredite čini zbir vrednosti euribora i marže banke, a šestomesečni euribor koristi se ređe u praksi od tromesečnog, koji je najčešći parametar za obračun kamata na kredite u evrima.

Buduća kretanja kamata zavise pre svega od odluka Evropske centralne banke, čiji je glavni cilj održavanje inflacije u Evropi na nivou od oko dva odsto. “Centralna banka mora pažljivo da balansira – ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu”, rekao je Musabegović.

Na finansijska tržišta dodatno utiču geopolitički rizici i rast cena energenata; cena nafte porasla je sa 70 na 100 dolara za mesec dana, što može da podstakne inflaciju. Kretanja kursa evro–dolar pokazuju pravac prelivanja kapitala, pri čemu bi eventualno smanjenje kamata u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.

Narodna banka Srbije vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara, ali značajne promene u Evropi mogu se indirektno odraziti na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite. “Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra, što omogućava Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja”, zaključio je Musabegović.