Nova pravila zabranjuju otkazivanje porudžbina za kvarljive proizvode u roku kraćem od 30 dana, uz strogu kontrolu dodatnih troškova

Komisija za zaštitu konkurencije donela je nova pravila koja striktno uređuju trgovačke prakse u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, saopšteno je 1. jula 2026. godine. Ključne novine odnose se na ograničenje roka plaćanja dobavljačima na 30 dana za kvarljive proizvode i maksimalno 60 dana za ostale, bez mogućnosti produženja ovih rokova čak i uz saglasnost dobavljača.

Prema objavljenom Uputstvu, svi rokovi za plaćanje moraju biti poštovani bez izuzetka, a trgovcima je zabranjeno da otkazuju narudžbine kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučaju više sile. Komisija će, čak i kada je otkazivanje izvršeno na vreme, procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da proda robu drugom kupcu ili je izložen prekomernom tržišnom riziku.

Pravila preciziraju da trgovci ne mogu jednostrano menjati rokove isporuke, količine, cenu ili način plaćanja bez izričite pisane saglasnosti dobavljača. Pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće biti priznat kao dobrovoljan. Na tzv. „crnu listu“ stavljene su i prakse kao što su zahtevi prema dobavljačima da finansiraju proširenje prodajne mreže, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta za ispravne proizvode, plaćaju robu koja je propala u vlasništvu kupca ili prihvate prenos dugova na treća lica.

Takođe, trgovci su obavezni da na zahtev dobavljača ugovor potvrde u pisanom obliku, a kao validna dokumentacija priznaje se i elektronska komunikacija u kojoj su jasno naznačeni cena, količina i rokovi plaćanja.

Na „sivoj listi“ nalaze se prakse dozvoljene pod posebnim uslovima: vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, promotivne aktivnosti i prenošenje troškova akcija na dobavljače. U svim ovim slučajevima trgovac mora dokazati da je usluga zaista pružena, da je dobavljač zahtevao ili prihvatio trošak i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Precizirani su i kriterijumi za značajno smanjenje narudžbina – smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine smatraće se relevantnim ukoliko ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha kod dobavljača.

Posebno je istaknuta zabrana komercijalne odmazde, što uključuje svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja nepoštenih uslova. To uključuje uklanjanje proizvoda iz asortimana, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe ili uskraćivanje marketinške podrške.

Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju uzimati u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući sadržaj ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana. Nova pravila stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Slovenačka banka povećala cenu nakon što je RBI prikupio 50,72% akcija, odluka akcionara očekuje se do 22. jula

Slovenačka banka NLB povećala je svoju ponudu za preuzimanje Addiko banke na 37 evra po akciji, nakon što je austrijski RBI ranije prikupio 50,72% izdatih akcija Addika uz ponudu od 26,5 evra po akciji. Uprava Addiko banke povukla je prethodnu preporuku da akcionari prihvate RBI-jevu ponudu i sada ne preporučuje ni prihvatanje ni odbijanje ni jedne od dve konkurentske ponude. Prema podacima objavljenim 30. juna, RBI je do 29. juna dobio ukupno 9.890.151 izjava o prihvatanju, što čini 50,72% svih izdatih akcija Addika. Taj udeo nije promenjen u odnosu na prethodnu nedelju.

NLB je svoju ponudu od početnih 29 evra po akciji, objavljenu 13. maja, povisio u dva navrata – prvo na 33,5 evra, a zatim na 37 evra, čime je značajno nadmašio ponudu austrijskog konkurenta. Međutim, uprava Addika ukazuje na to da uspeh NLB-ove ponude i dalje zavisi od toga da je prihvati najmanje 75% akcionara, što u ovom trenutku ostaje neizvesno. NLB, za razliku od RBI-ja, javno ne objavljuje podatke o stepenu prihvatanja svoje ponude, a i pored zahteva, te informacije nisu dostavljene ni upravi Addika.

Obe ponude biće otvorene do 22. jula, što predstavlja prelomni trenutak za budućnost Addiko banke koja posluje u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, s ukupno 900.000 klijenata i 155 filijala. Za Crnu Goru i region, ishod transakcije ima poseban značaj, jer RBI u slučaju uspešnog preuzimanja planira prodaju Addiko banaka u Srbiji, BiH i Crnoj Gori srpskoj Alta Group, dok bi zadržao poslovanje u Hrvatskoj i Sloveniji. Alta Group već poseduje 9,63% akcija Addika i svoj udeo uključila je u RBI-jevu ponudu.

NLB najavljuje integraciju Addikovih banaka na tržištima gde već posluje, kao i procenu troškova i koristi integracije banaka izvan Evropske unije. Akvizicija bi NLB-u omogućila i indirektan ulazak na tržište Hrvatske, gde je trenutno prisutan samo kroz lizing sektor. Ovo je drugi pokušaj NLB-a da preuzme Addiko, nakon neuspešne ponude iz 2024. godine.

Među najvećim akcionarima Addiko banke su S-Quad Handels- und Beteiligungs sa 9,99%, AIK Banka i Gorenjska Banka (obe u okviru AIK Grupe) sa ukupno 9,69%, Alta Group sa 9,63% i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 8,40%. Konačna odluka akcionara očekuje se do 22. jula, kada ističe rok za prihvatanje obe ponude.

Desetogodišnje istraživanje Univerzuma obuhvatiće najmanje 800 fotografija svake tačke neba, otkrivajući više od 11.000 novih asteroida

Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu zvanično je započela desetogodišnji naučni program Legacy Survey of Space and Time (LSST), u okviru kojeg će tokom naredne decenije biti snimljena najdetaljnija i najobuhvatnija mapa južnog neba do sada. U projekat su uključene i dve institucije iz Srbije – Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija u Beogradu, koje su dale značajan doprinos ovom međunarodnom poduhvatu.

Opservatorija Rubin, finansirana od strane Nacionalne naučne fondacije SAD (NSF) i Ministarstva energetike SAD (DOE), otvorena je u junu 2025. godine, a zvanični početak rada projekta LSST usledio je godinu dana kasnije. Tokom narednih 10 godina, opservatorija će neprekidno posmatrati nebo koristeći kameru rezolucije 3.200 megapiksela, koja svakih 40 sekundi pravi novi snimak. Zahvaljujući kombinaciji velikog ogledala i širokog vidnog polja, biće kreiran time-lapse univerzuma u ultra visokoj rezoluciji.

Svakodnevno će se prikupljati oko deset terabajta podataka, dok će svaka tačka neba južne hemisfere biti fotografisana najmanje 800 puta. Tokom ovog procesa, generisaće se milioni upozorenja o novim ili promenljivim objektima, što omogućava astronomima širom sveta pristup podacima u gotovo realnom vremenu. Već u prvoj fazi rada, opservatorija je otkrila više od 11.000 do tada nepoznatih asteroida, uključujući i one koji prolaze blizu Zemlje.

Srpske institucije doprinose razvoju softverskih sistema baziranih na veštačkoj inteligenciji za analizu ogromnih količina podataka i prepoznavanje retkih i promenljivih signala. Astronomska opservatorija u Beogradu koristi teleskop Milutin Milanković na Vidojevici, sa ogledalom prečnika 1,4 metra, za prateća posmatranja LSST projekta.

Po završetku desetogodišnjeg ciklusa, biće formirana baza podataka sa milijardama astronomskih objekata i bilionima pojedinačnih merenja. Ova baza postaće ključni izvor za buduća astronomska istraživanja i omogućiti nova otkrića u narednim decenijama. Projekat LSST otvara novo poglavlje u istraživanju svemira i pruža najpotpuniji uvid u dinamičku prirodu Univerzuma.