Čak 45% ispitanika iz Srbije želi da nauči osnove lokalnog jezika, što je najviši procenat u Evropi

Prema najnovijem istraživanju kompanije Mastercard, više od polovine građana Srbije (55%) planira da na sledećem putovanju stekne novu veštinu, dok je evropski prosek 48%. Analiza je obuhvatila više od 27.000 putnika iz 28 evropskih zemalja, a podaci pokazuju da Srbija prednjači u želji za učenjem jezika – čak 45% građana Srbije želi da savlada osnove lokalnog jezika za osnovnu komunikaciju tokom putovanja, što je najviši procenat među svim analiziranim zemljama i znatno iznad evropskog proseka od 30%.

U 2026. godini, 35% građana Srbije planira putovanje čiji je glavni motiv sticanje novih znanja, što je približno evropskom proseku od 37%. Najmlađe generacije prednjače u ovom trendu: 57% ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine i 52% onih od 25 do 34 godine već je isplaniralo putovanja usmerena na učenje.

Pored jezika, građani Srbije pokazuju veliko interesovanje za kulinarske veštine – 35% želi da unapredi znanja kroz radionice sa lokalnim kuvarima, naspram 28% ispitanika iz Evrope. Takođe, 31% građana Srbije želi da iz prve ruke upozna proces nastanka lokalnih proizvoda poput vina ili sireva.

Većina ispitanika iz Srbije (59%) smatra da putovanja imaju veću vrednost kada donesu nova znanja, dok 54% ističe da su veštine vrednije uspomene od klasičnih suvenira (u Evropi 48%). Ovi rezultati pokazuju da raste vrednost iskustava u odnosu na materijalne stvari. Gotovo polovina građana Srbije (46%) spremna je da izdvoji više novca za putovanja koja uključuju učenje veština, pri čemu prednost daju malim i srednjim preduzećima koja nude autentična iskustva, dok je evropski prosek 42%.

Sektor turizma u Evropskoj uniji zapošljava svakog devetog stanovnika i doprinosi sa 10,5% BDP-a. “Današnji putnici traže iskustva koja ostavljaju trajan utisak – ne samo kroz uspomene, već i kroz veštine koje koriste dugo nakon povratka kući. Bilo da je reč o proizvodnji vina, obradi drveta, grnčarstvu ili slikanju, sve više ljudi ulaže u autentična lokalna iskustva koja im približavaju kulturu destinacije”, izjavila je Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu.

Jelena Sretenović, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Mastercardu, dodala je: “Više od polovine građana Srbije želi da se sa putovanja vrati bogatije za novo znanje, a po želji da nauče lokalni jezik smo prvi u Evropi. Upravo takva radoznalost velika je prilika za škole kuvanja, porodične vinarije i zanatske radionice da svoje znanje pretvore u nezaboravna iskustva. Kroz platformu Priceless.com i saradnju sa malim i srednjim preduzećima, Mastercard povezuje korisnike kartica sa autentičnim doživljajima i doprinosi razvoju lokalnih zajednica.”

Oko 20.000 domaćih kompanija izvozi robu kamionom, a 90 odsto transporta Srbije prema EU i svetu odvija se drumskim putem

Privredna komora Srbije (PKS) upozorila je da ograničenje boravka profesionalnih vozača iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u šengenskom prostoru ozbiljno ugrožava izvoz i konkurentnost domaće privrede. Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, Bojan Stanić, izjavio je da se čak 90 odsto transporta robe iz Srbije u Evropu i svet obavlja kamionima, što predstavlja značajan problem za kompanije koje se oslanjaju na ovakav način prevoza.

Stanić je istakao da u Srbiji postoji 120.000 kompanija, od kojih 20.000 izvoze robu kamionom, a veliki broj njih se bavi i uvozom. Ograničenja boravka vozača direktno bi pogodila sve grane prerađivačke industrije, dok bi eventualna blokada granica, kao što je ranije bio slučaj, praktično zaustavila kompletnu privredu.

Prema njegovim rečima, dodatni troškovi koji bi nastali zbog angažovanja evropskih kamionskih kompanija za uvoz i izvoz, odrazili bi se na celokupno poslovanje unutar Srbije i u krajnjoj liniji bili bi preneti na krajnje potrošače. “U tom pogledu, to bi se apsolutno odrazilo i na veće troškove poslovanja u Srbiji, što bi se u konačnici prebacilo na krajnje potrošače”, naveo je Stanić.

Vozači iz regiona su od Evropske komisije zatražili da do 10. avgusta ponudi rešenje za pravilo koje im ograničava boravak u šengenskom prostoru. Stanić je ocenio da će Evropska komisija najverovatnije ponuditi privremeno političko rešenje, ali ne i konkretan predlog izmene pravila, jer je za dugoročno rešenje potrebno da Srbija postane deo jedinstvenog evropskog tržišta i da postoji slobodan protok robe.

“Kako stvari stoje, tog razumevanja nema. Oni bi trebalo da ispoštuju ono što su sami rekli, a to je da žele Zapadni Balkan kao deo EU, kao i da obezbede privilegovani pristup zajedničkom tržištu zemljama sa evropskom perspektivom. Očekujemo da svojim razumevanjem utiču na ekonomski ambijent i konkurentnost privrede u Evropi”, zaključio je Stanić.

Četvorica državljana Češke zadržana u Brazilu, debate o očuvanju retkih vrsta i ekonomskim posledicama trgovine

U februaru 2026. godine na aerodromu Gvaruljos u Sao Paulu uhapšena su četvorica čeških državljana pod optužbom za krijumčarenje autohtonih vrsta kaktusa. Biljke su poticale iz države Rio Grande do Sul, poznate po vrstama koje ne rastu nigde drugde. Nakon nekoliko meseci provedenih u pritvoru, uz kauciju su pušteni i vratili su se u Češku Republiku.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti, posebno jer je među uhapšenima bio bivši predsednik Češko-slovačkog društva ljubitelja kaktusa. Deo pristalica smatrao je da su oni istraživači koji kaktuse prikupljaju u nekomercijalne svrhe, dok su drugi tvrdili da su postupci kolekcionara opravdani zbog doprinosa očuvanju retkih vrsta.

Češki kolekcionari su, zbog iskustva života iza Gvozdene zavese i izolacije od svetskog tržišta, razvili veštine klijanja semena i razmnožavanja biljaka. Nakon Hladnog rata, mnogi su putovali u Južnu Ameriku kako bi prikupljali semena i primerke retkih biljaka, koje su kasnije razmenjivali ili prodavali. Kolekcionari su navodili da njihovo uzimanje semena ili manjeg broja biljaka može smanjiti pritisak na divlje populacije, jer bi time zadovoljili potražnju bez većeg uništavanja prirodnih staništa.

Međutim, hapšenja u Brazilu ukazuju na slabosti ovakvog pristupa, jer su kod uhapšenih pronađeni i veliki broj biljaka, a ne samo seme. Iako mnogi kolekcionari više ne uzimaju biljke iz prirode, postoji grupa kupaca spremnih da plati visoke sume za retke primerke, što dodatno podstiče ilegalnu trgovinu.

Debata se vodi oko moralne opravdanosti ovakvih postupaka, s obzirom na to da su čitave vrste kaktusa u Americi nestale zbog krivolova, dok su pojedine sukulentne vrste u Africi gotovo iskorenjene iz prirode. Pripadnici češke zajednice tvrdili su da je ekspedicija bila usmerena na biljke iz Urugvaja, a ne Brazila, i da je sprovedena uz dozvolu vlasnika zemljišta.

Uprkos ovim tvrdnjama, brazilski slučaj pokazuje da zabrane ne uklanjaju potražnju, već ilegalno tržište čine profitabilnijim. Kao alternativu, pojedine zemlje pokušavaju da razviju legalnu trgovinu i ekonomske podsticaje za lokalne zajednice, kao što je slučaj u Južnoafričkoj Republici, gde lokalno stanovništvo uzgaja i prodaje sukulente. Ipak, zemlje poput Brazila i Meksika teško se takmiče na svetskom tržištu ukrasnog bilja, uprkos bogatstvu autohtonih vrsta kaktusa.