Zvaničnici potvrdili incident u Kaliforniji, spasilačka operacija trajala nekoliko sati, povređena stabilnog stanja

Jedna žena zadobila je više povreda, ali je preživela pad sa visine od oko 450 metara na planini Šasta u Kaliforniji, potvrdili su zvaničnici 28. juna 2026. godine. Prema saopštenju američke šumarske službe, reč je o 31-godišnjoj planinarki koja je pokušavala da se popne na vrh u grupi sa još dve osobe. Incident se dogodio na visini od približno 4.000 metara, kada je planinarka izgubila ravnotežu i pala niz padinu.

Zvaničnici navode da je žena pretrpela povredu skočnog zgloba i dodatne povrede koje odgovaraju padu sa te visine, ali je pronađena prisebna i svesna. Identitet povređene nije objavljen. U akciji spasavanja učestvovala su tri planinarska rendžera američke šumarske službe, kao i pripadnici kalifornijske saobraćajne policije. Zbog guste oblačnosti, prvobitna potraga helikopterom je bila ograničena, zbog čega je jedan od rendžera morao peške da se popne do povređene. Jedan član njene grupe i još jedan planinar koji se zatekao na planini pomogli su u prenošenju spasilačke opreme.

Nakon što je pronađena, povređena žena je evakuisana sa planine helikopterom kalifornijske saobraćajne policije u popodnevnim satima i prebačena u medicinski centar “Mercy Medical Center Mount Shasta” radi dalje nege, navodi američka šumarska služba. Zvaničnici podsećaju da planina Šasta predstavlja zahtevno i potencijalno opasno okruženje za planinarenje zbog promenljivih vremenskih uslova, snega i leda, kao i mogućih odrona i klizanja.

Američka šumarska služba apelovala je na sve koji planiraju uspon na Šastu da budu adekvatno pripremljeni i da shvate rizike povezane sa ovom planinom, ističući da čak i iskusni planinari mogu naići na nepredviđene opasnosti.

Zvaničnici u Teheranu najavljuju sastanke u Dohi bez učešća američkih izaslanika, bez napretka u pregovorima

Zvanične vlasti Irana saopštile su da ne planiraju direktne susrete sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država, insistirajući da će svi razgovori biti vođeni putem posrednika u Dohi. Delegacija Irana planira da 1. jula otputuje u Katar kako bi razgovarala o primeni Memoranduma o razumevanju sa SAD, ali i dalje odbija svaki direktan kontakt sa američkom stranom ili otvaranje pitanja svog nuklearnog programa.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je da nije zakazan nijedan sastanak sa američkim zvaničnicima ni na jednom nivou u narednim danima. Zvaničnici Irana naglašavaju da mora doći do potpune finalizacije uslova prekida vatre pre nego što budu nastavljeni bilo kakvi dalji pregovori sa drugim stranama.

Paralelno sa ovim diplomatskim aktivnostima, Iran sprovodi pritisak na zalivske zemlje kako bi podržale novi ‘regionalni bezbednosni mehanizam’. Prema navodima zvaničnika, cilj ovog mehanizma je jačanje regionalne saradnje i smanjenje uticaja Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku. Teheran, kroz diplomatske i vojne inicijative, pokušava da podstakne zalivske države na distanciranje od Vašingtona u zamenu za stratešku saradnju sa Iranom.

Iako Iran najverovatnije nudi ekonomske i bezbednosne podsticaje regionalnim partnerima, zvaničnici nisu otkrili konkretne detalje o tim ponudama. Ovakav pristup dodatno komplikuje izglede za postizanje mirovnog sporazuma, jer izostanak direktnog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama i nepostojanje konsenzusa među regionalnim akterima ostavljaju otvorena pitanja u vezi sa budućnošću odnosa na Bliskom istoku.

“Za sada ne postoje najave direktnih razgovora sa američkom stranom, a sve aktivnosti se odvijaju uz posredovanje trećih strana”, potvrdio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai u zvaničnoj izjavi.

Evropska komisija najavila početnu podršku modernizaciji ukrajinske vojske uz moguća nova izdvajanja

Evropska unija izdvojiće početni paket finansijske pomoći od 3,9 milijardi evra za razvoj i nabavku napredne tehnologije bespilotnih letelica za ukrajinske oružane snage, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ova odluka predstavlja deo strategije za jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine tokom sukoba sa Ruskom Federacijom.

Prema zvaničnoj izjavi, sredstva će biti usmerena na unapređenje ukrajinskog programa dronova, čija je efikasnost na ratištu prepoznata kao jedan od ključnih asimetričnih odgovora na rusku vojnu nadmoć. Fon der Lajen je istakla da inovativnost ukrajinskog sistema odbrane igra značajnu ulogu u dosadašnjem otporu, te da Evropska unija želi da institucionalno podrži tehnološki i taktički razvoj ukrajinske vojske.

Predsednica Evropske komisije navela je da odobrenih 3,9 milijardi evra predstavlja samo prvu tranšu u novom ciklusu pomoći, uz najavu dodatnih izdvajanja u narednom periodu. Naglašeno je da ovakva odluka potvrđuje dugoročnu posvećenost Evropske unije modernizaciji i jačanju ukrajinske vojne infrastrukture.

“Evropska unija prepoznaje značaj inovacija i domišljatosti koje ukrajinska vojska pokazuje na terenu. Ova sredstva su početak šire podrške našim zajedničkim ciljevima”, izjavila je Ursula fon der Lajen u zvaničnom obraćanju.

Dalji koraci Evropske unije biće usmereni na kontinuiranu analizu potreba ukrajinske vojske i prilagođavanje paketa pomoći u skladu sa razvojem situacije na terenu.