Velika količina podataka ostaje dostupna zbog nejasnih procedura brisanja, što povećava rizik od zloupotrebe u digitalnom okruženju

Digitalni sektor suočava se sa rastom količine neizbrisanih podataka jer su procedure za brisanje naloga i fajlova često nejasne. Proces brisanja podataka nije uvek transparentan, pa korisnici često ne znaju šta se dešava sa informacijama kada pritisnu dugme za brisanje. Ovaj problem posebno je izražen na društvenim mrežama i servisima na pretplatu, gde korisnici neretko ostavljaju svoje podatke, nesvesni da oni ostaju dostupni.

Brisanje podataka na digitalnim platformama i problemi transparentnosti

Prema aktuelnim istraživanjima, postoji značajan nedostatak transparentnosti kada je reč o obradi zahteva za brisanje i o potvrdi da su podaci zaista uklonjeni. Mnogi korisnici razvijaju osećaj anksioznosti zbog mogućeg gubitka važnih fajlova ili fotografija, što istraživanja opisuju terminom „diagrafefobija“. Iako nije zvanično priznata kao dijagnoza, ova anksioznost dovodi do toga da ljudi zadržavaju veliku količinu podataka na digitalnim servisima, čime neizbrisani podaci postaju potencijalna meta za zloupotrebu.

Razlika između brisanja i potpunog uklanjanja podataka

Iako korisnici često veruju da je podatak trajno uklonjen čim nestane iz prikaza, brisanje u većini slučajeva znači samo da je prostor označen kao slobodan. Sadržaj ostaje moguće povratiti specijalizovanim alatima, posebno kada se podaci nalaze na više uređaja ili servera. Pouzdanija metoda je fizičko uništavanje medijuma ili prepisivanje memorijskih blokova, ali te metode su skupe i mogu učiniti uređaj neupotrebljivim. Infrastruktura oblaka dodatno komplikuje bezbedno uklanjanje podataka, jer se informacije često repliciraju na više lokacija. Na društvenim mrežama, čak i kada korisnik obriše objavu, odgovori, komentari i internet arhive mogu sačuvati tragove, što umanjuje praktični efekat brisanja.

Zombi nalozi i izazovi sa brisanjem u digitalnom sektoru

Brisanje aplikacije ne znači i automatsko uklanjanje naloga, pa mnogi korisnici ostavljaju takozvane „zombi naloge“. Ovi napušteni profili često sadrže privatne podatke koji ostaju izloženi sajber napadima i curenju informacija. Milioni korisnika širom sveta imaju takve naloge na servisima za prodaju, skladištenje podataka ili na platformama za striming i upoznavanje.

Pravo na zaborav i izazovi sa veštačkom inteligencijom

Kada su podaci već iskorišćeni za treniranje sistema veštačke inteligencije, njihovo brisanje postaje gotovo nerešiv tehnički problem. Prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) u Evropi, korisnici imaju zakonsko pravo da traže potpuno uklanjanje ličnih informacija. Programeri veštačke inteligencije su dužni da poštuju ove zahteve, ali jasne smernice za brisanje podataka iz AI modela ne postoje. Regulatori mogu zahtevati uklanjanje, ali kompanije često ističu tehnička ograničenja kao prepreku za potpuno brisanje podataka. Zbog toga digitalni sektor nastavlja da beleži rast neizbrisanih podataka, što ima dalekosežne posledice po privatnost i bezbednost korisnika.

Prihodi kompanije dostigli 171,5 biliona vona, dok se nestašica memorijskih čipova očekuje do 2028. godine zbog globalnog AI buma

Samsung Electronics, južnokorejski tehnološki gigant, objavio je da je u drugom kvartalu ove godine ostvario istorijski rezultat. Poslovni profit iznosio je 89,5 biliona južnokorejskih vona (oko 56 milijardi evra). Istovremeno, prihodi su dostigli rekordnih 171,5 biliona vona (oko 107 milijardi evra), što je posledica snažnog rasta potražnje za memorijskim čipovima namenjenim sistemima veštačke inteligencije.

Rast prihoda i profitabilnosti pod uticajem AI tržišta

Globalna potreba za naprednim čipovima za AI infrastrukturu omogućila je Samsung Electronics da ostvari ovakve rezultate. Kompanija je posebno beležila rast prodaje visokoperformanskih memorijskih čipova (HBM), ključnih za servere koji pokreću veštačku inteligenciju. Kao rezultat, segment poluprovodnika bio je glavni pokretač ukupnog poslovnog uspeha u kvartalu. Povrh toga, Samsung je zaključio dugoročne ugovore o isporuci memorijskih čipova sa pet vodećih globalnih data centara. Trenutno se vode pregovori o sličnim sporazumima sa još pet velikih kupaca. Ugovori traju najmanje pet godina, uključuju avansna plaćanja i minimalne zagarantovane cene, čime se ublažavaju oscilacije na tržištu memorije.

Izjave rukovodstva i tržišni izazovi

Kim Džedžun, izvršni potpredsednik kompanije, istakao je da Samsung planira da dugoročnim ugovorima pokrije oko dve trećine ukupne proizvodnje memorijskih čipova. On je naglasio da će snažna potražnja za AI infrastrukturom ostati ključni motor rasta u narednim godinama. S druge strane, kompanija upozorava da bi ograničena ponuda naprednih memorijskih čipova mogla potrajati najmanje do 2028. godine. To je direktan rezultat izuzetno velike globalne potražnje za AI tehnologijama. Zbog toga postoji rizik od višegodišnje nestašice na tržištu.

Implikacije na ostale segmente i dalji razvoj

Za razliku od sektora poluprovodnika, Samsung je u mobilnom poslovanju zabeležio gubitak od 700 milijardi vona (oko 435 miliona evra). Ovaj podatak ukazuje na neujednačen oporavak različitih delova poslovanja unutar kompanije. Takođe, Samsung Electronics je potvrdio da očekuje početak proizvodnje u novoj fabrici čipova u američkoj saveznoj državi Teksas tokom ove godine. Druga fabrika u Teksasu bi trebalo da započne masovnu proizvodnju do 2030. godine. Ovi kapaciteti su deo strategije širenja i odgovora na rastuću potražnju za naprednim memorijskim čipovima.

Globalni značaj i dugoročne posledice

Prodaja memorijskih čipova visokih performansi za AI servere danas predstavlja ključni deo poslovanja kompanije Samsung Electronics. Očekuje se da će rast AI sektora nastaviti da oblikuje globalnu industriju poluprovodnika. Dugoročni ugovori sa vodećim operaterima data centara i planirana proširenja proizvodnih kapaciteta potvrđuju strateški pravac kompanije. Ipak, ograničena ponuda čipova može imati važne posledice na razvoj tehnologije i konkurenciju u narednim godinama, sve do 2028.

Nemački proizvođač automobila najavio smanjenje 8.000 radnih mesta do 2027. kako bi povećao efikasnost

BMW, nemački proizvođač automobila, zabeležio je pad dobiti pre oporezivanja od 35 odsto u drugom tromesečju ove godine. Dobit pre oporezivanja iznosila je 1,7 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine bila oko 2,6 milijardi evra. Ključni razlog za pad profita jeste slabija prodaja u Kini, kao i smanjenje potrošačkog poverenja usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, navodi se u zvaničnom izveštaju kompanije.

Operativna marža i tržišni izazovi

Operativna marža u automobilskom segmentu BMW-a smanjena je na 2,3 odsto, dok je prošle godine iznosila 5,4 odsto. Ipak, ova marža je bila nešto iznad očekivanja analitičara, koji su predviđali 2,2 odsto. S druge strane, kompanija je potvrdila svoju raniju prognozu za celu godinu, očekujući da će operativna marža u automobilskom poslovanju biti između jedan i tri odsto.

Izjave rukovodstva i plan restrukturiranja

Generalni direktor Milan Nedeljković izjavio je da se automobilska industrija suočava sa sve većim izazovima. „Intenzivna globalna konkurencija, stroži regulatorni zahtevi i posledice geopolitičkih sukoba zahtevaju od nas da prilagodimo poslovanje novim tržišnim uslovima“, istakao je Nedeljković. Kao rezultat, BMW planira dodatno smanjenje broja zaposlenih kako bi povećao konkurentnost i smanjio troškove. Kompanija je najavila ukidanje oko 8.000 radnih mesta do kraja 2027. godine. Ovaj proces će biti sproveden kroz program dobrovoljnog odlaska zaposlenih, u okviru šireg restrukturiranja.

Tržišna slika i uticaj na zaposlene

Pad dobiti u drugom tromesečju dolazi nakon što je BMW već u junu upozorio na moguće slabije rezultate. Slabljenje prodaje u Kini, koja je ključno tržište za nemačke proizvođače automobila, dodatno je pogoršalo poslovne rezultate. Osim toga, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku uticale su na smanjenje potrošačkog poverenja na globalnom nivou. Uprkos izazovima, kompanija zadržava prognozu da će operativna marža do kraja godine biti između jedan i tri odsto. Restrukturiranje i smanjenje broja zaposlenih deo su napora da se poveća efikasnost i održi profitabilnost u sve nestabilnijem tržišnom okruženju.