Rok za dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 1. jula, JANAF dobio licencu za transport sirove nafte do istog datuma

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženu operativnu licencu od strane američkog OFAK-a do 1. jula, dok se pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u kompaniji privode kraju u okviru istog roka. Privremena licenca je izdata i JANAF-u za transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu do 1. jula, što prema oceni Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, predstavlja svojevrsni pritisak da se postigne dogovor između MOL-a i Gaspromnjefta, kako bi Srbija mogla sprovesti sporazum koji je Vlada Srbije već dogovorila sa MOL-om.

“Sve to mora da odobri OFAK koji je inicijator ovih sankcija i pritiska. Kako sada stvari stoje, provejava malo taj optimizam da neće sve biti do 1. jula, odnosno da će se pisati nove molbe OFAK-u da se produže licence za operativu i za pregovore”, izjavio je Stanić.

Ugovor o upravljanju NIS-om koji su potpisali Vlada Srbije i MOL predviđa rad Rafinerije u Pančevu u periodu od 10 godina, ali Stanić napominje da je u energetici to relativno kratak vremenski okvir i ističe potrebu za održivim radom rafinerije, kao i snabdevanjem domaćeg tržišta naftnim derivatima. Dodaje da je važno da Srbiji ostane pravo preče kupovine ukoliko MOL odluči da izađe iz vlasništva kompanije, kako bi država mogla postati većinski vlasnik po fer ceni.

Stanić navodi da Rafinerija u Pančevu mora raditi kapacitetom dovoljnim da pokrije većinu potreba domaćeg tržišta, te da Srbija uvek može koristiti pravo preuzimanja NIS-a obeštećenjem postojećih vlasnika pod fer uslovima, radi zaštite energetskog sistema.

Na pitanje o uticaju sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a na pregovaračku poziciju Gaspromnjefta, Stanić ocenjuje da sporazum ne menja značajno odnose, jer je realizacija dogovora uslovljena prethodnim dogovorom između Gaspromnjefta i MOL-a. On ističe da Srbija nema direktan uticaj na odluke Gaspromnjefta, osim mogućnosti preuzimanja NIS-a ukoliko do dogovora ne dođe, a američka strana bude zahtevala obustavu dotoka nafte preko JANAF-a.

Stanić izdvaja tri moguća scenarija do 1. jula: prvi je postizanje dogovora između ruskih i mađarskih partnera, drugi je novo produženje licenci od strane OFAK-a, a treći je zatvaranje JANAF-a i obustava rada Rafinerije, što bi imalo ozbiljne posledice po industrijski potencijal i BDP Srbije. “Treći scenario je najmanje verovatan, najverovatnije do toga neće doći već da će se pregovori nastaviti. Koliko dugo će pregovori trajati to je vrlo nepoznato, imajući u vidu da Rusija verovatno želi da prolongira ove pregovore kako bi poboljšala svoju pregovaračku poziciju koja je samo deo jednog šireg konteksta ovih geopolitičkih tenzija između Moskve, Vašingtona i Brisela”, naveo je Stanić.

Zaključuje da je za Srbiju ključno da pronađe strateškog partnera za NIS, kao i da država ima veći uticaj u kompaniji i dugoročno garantuje funkcionisanje Rafinerije u Pančevu, čime bi obezbedila stabilnost domaćeg tržišta.

Intel beleži skok od 6,5 odsto na berzi nakon najave saradnje sa Apple-om na razvoju čipova u SAD

Kompanije Apple i Intel uspostaviće partnerstvo radi projektovanja i proizvodnje čipova u Sjedinjenim Američkim Državama, saopštio je američki predsednik Donald Tramp. Najava dolazi nakon što su dve kompanije više od godinu dana pregovarale, a Intel je još u maju postigao preliminarni dogovor o proizvodnji određenih čipova za Apple. Nakon objave vesti, akcije Intela porasle su za oko 6,5 odsto u predberzanskom trgovanju, nastavljajući trend rasta zabeležen od početka godine.

Dogovor između Apple-a i Intela predstavlja važan korak za jačanje domaće proizvodnje poluprovodnika u SAD, u trenutku povećane potražnje za čipovima iz sektora veštačke inteligencije, gde među ključnim igračima dominiraju Nvidia i AMD. Partnerstvo omogućava Apple-u da smanji zavisnost od tajvanskog TSMC-a, koji je do sada proizvodio najveći deo čipova za iPhone, iPad i Mac uređaje.

Intel, koji poslednjih godina radi na povratku među vodeće svetske proizvođače čipova, ovim ugovorom dobija potvrdu strategije ugovorne proizvodnje za spoljne klijente i stabilnu dugoročnu tražnju. Prema zvaničnim informacijama, Intel je nedavno saopštio da je njihova nova proizvodna tehnologija 18A ušla u početnu fazu proizvodnje, što kompanija smatra važnim korakom u pokušaju da sustigne svetskog lidera TSMC.

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social istakao da će Apple i Intel zajednički raditi na razvoju i proizvodnji čipova u SAD, dok detalji samog sporazuma još nisu objavljeni. “Ovo je novi korak u nastojanjima Vašingtona da ojača domaću proizvodnju poluprovodnika i smanji zavisnost od azijskih proizvođača”, navedeno je u saopštenju.

Administracija Donalda Trampa poslednjih godina intenzivira mere za jačanje domaćeg lanca snabdevanja poluprovodnicima, ističući važnost čipova za ekonomsku i tehnološku bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

YouTube ostvario 12,5 odsto ukupnog gledanja, FAST platforme na 5,7 odsto – tržište oglašavanja se menja

Internet video servisi prvi put su u maju 2025. godine premašili tradicionalnu televiziju po udelu u ukupnom gledanju televizijskog sadržaja, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Nilsen. Striming platforme su u tom periodu zabeležile udeo od 44,8 odsto, dok su kablovski i zemaljski televizijski kanali zajedno ostvarili 44,2 odsto ukupnog gledanja.

Od pokretanja Nilsenovog indeksa „The Gauge” 2021. godine, gledanost striming servisa porasla je za 71 odsto, dok je gledanost kablovskih kanala pala za 39 odsto, a klasičnih televizijskih stanica za 21 odsto. Ovakve promene prate dugoročan trend promena navika gledalaca, a prelazak na digitalne platforme dodatno je ubrzan tokom pandemije. Ključni faktori rasta striminga su fleksibilnost gledanja, mogućnost sadržaja na zahtev i rast broja uređaja povezanih sa internetom.

Prema Nilsenovim podacima, YouTube je u maju 2025. godine držao 12,5 odsto ukupnog televizijskog gledanja, čime je postao najveća pojedinačna video platforma na tržištu. Gledanost YouTube-a na televizorima više je nego udvostručena u odnosu na 2021. godinu, što pokazuje trend rasta sadržaja nezavisnih kreatora u odnosu na tradicionalne televizijske programe.

Brz rast beleže i takozvani FAST servisi (Free Ad-Supported Streaming Television), kao što su Pluto TV, Roku Channel i Tubi, koji su zajedno dostigli 5,7 odsto ukupne televizijske gledanosti. Prema proceni Nilsena, više od 72 odsto ukupnog gledanja televizijskog sadržaja danas se odvija na platformama koje prikazuju oglase, što potvrđuje da model finansiranja putem reklama prelazi sa tradicionalne televizije na internet.

Ipak, tradicionalna televizija zadržava značajnu ulogu, posebno kada su u pitanju veliki sportski događaji, politički programi i informativne emisije koje i dalje okupljaju milionsku publiku u realnom vremenu. Analitičari smatraju da televizija neće potpuno nestati, već će postati deo šireg digitalnog ekosistema, dok borba za gledaoce prelazi na digitalne platforme koje se bore za poziciju glavnog distributera video sadržaja.

Ovi podaci potvrđuju da prelazak publike na striming servise više nije prolazni trend, već nova realnost globalnog medijskog tržišta.