Radna grupa Evropske komisije održala četiri sastanka, ali i dalje bez dogovora za 90/180 dana pravilo

Prevoznici iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i dalje se suočavaju sa ograničenjem od 90 dana boravka u Šengenskoj zoni u periodu od 180 dana, što je izazvalo velike gubitke za privredu, potvrdio je šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović. On je izjavio da je sa Evropskom komisijom (EK) formirana radna grupa koja se redovno sastaje, a do sada su održana četiri sastanka, ali još nema pomaka ka rešenju ovog problema.

Apostolović je nakon konferencije Američke privredne komore u Srbiji naveo da je Hrvatska već usvojila izmene i dopune zakona o strancima, što je olakšalo boravak profesionalnih vozača, dok se sa drugim članicama Šengena traže bilateralna prelazna rešenja do usvajanja dugoročne vizne strategije EU. Istakao je da je problem dužine boravka vozača iz regiona u Šengen zoni otvoren još pre više od dve godine i da je pritisak dodatno pojačan uvođenjem novog Sistema ulaska i izlaska (EES), koji predviđa uzimanje biometrijskih podataka na granicama.

“Formirana je radna grupa sa EK koja se redovno sastaje. Imali smo već četiri sastanka. Dugoročno rešenje vidimo kroz usvajanje vizne strategije EU, ali to je nešto što je na dugom štapu. Sada sa EK i državama članicama pokušavamo da rešimo to kratkoročno”, izjavio je Apostolović. On je dodao da je EK u početku imala malo razumevanja za ovaj problem, ali je sada uočena važnost njegovog rešavanja za privredu.

Dušan Nikolić, član Upravnog odbora poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije, rekao je da na sastancima Radne grupe EK 1. i 2. juna nije bilo pomaka ka rešenju pitanja dužine boravka profesionalnih vozača. Istakao je da se na sastancima sa EK “ista priča vrti u krug” i podsetio da su prevoznici iz regiona krajem januara blokirali prelaze zbog strogog viznog režima EU i pravila 90/180 dana.

Prema pravilima EU, vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengenske zone. Uvođenje EES sistema dodatno je otežalo situaciju, jer podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka prilikom prelaska granice. Apostolović je poručio da se intenzivno radi na iznalaženju rešenja i da su stalno u kontaktu sa EK i državama članicama, ali da trenutno ne može da precizira kada će prelazno rešenje biti dogovoreno.

Prosečna zarada kompanija iz indeksa za 2026. podignuta na 350 dolara po akciji, AI sektor pokretač rasta

Američka investiciona banka Sitigrupa revidirala je na više svoju procenu za američki berzanski indeks S&P 500, podigavši očekivanu vrednost sa 7.700 na 8.100 poena do kraja 2026. godine. Ova izmena rezultat je snažnih korporativnih zarada i očekivanog nastavka rasta zahvaljujući ulaganjima u veštačku inteligenciju, navodi se u ekonomskim analizama.

Prema izveštaju, Sitigrupa takođe povećava prognozu prosečne zarade kompanija koje čine indeks S&P 500 u 2026. godini na 350 dolara po akciji. Tržišni optimizam je u velikoj meri zasnovan na tzv. AI superciklusu, odnosno dugoročnom investicionom talasu u oblasti veštačke inteligencije. Analitičari ističu da je moguća korekcija ulaganja u AI sektor posle 2027, što bi moglo uticati na dinamiku tržišta akcija.

Vrednost indeksa S&P 500 od početka godine već je porasla za oko osam odsto, uprkos kratkoročnim oscilacijama usled promena makroekonomskih pokazatelja i inflatornih pritisaka. Nova projekcija Sitigrupa usklađena je sa prognozom banke Goldman Saks, koja je krajem maja takođe revidirala svoju procenu za indeks S&P 500, podigavši je sa 7.600 na 8.000 poena do kraja 2026. godine.

Goldman Saks je istovremeno podigao i procenu prosečne zarade po akciji za kompanije iz indeksa S&P 500. Za 2026. godinu očekuje zaradu od 340 dolara po akciji, što je rast od 24 odsto na godišnjem nivou, dok za 2027. godinu predviđa dodatni rast od 13 procenata, na 385 dolara po akciji.

Analitičari upozoravaju da bi usporavanje investicija u AI tehnologije nakon 2027. godine moglo da utiče na tržišne trendove, te će dalji razvoj ovog sektora biti ključan za kretanja na Volstritu.

Američke kompanije pozvane da do 25. juna iskažu interes, rumunski deo sistema godišnje proizvodi 6,5 TWh

Elektroprivreda Srbije (EPS) i Vlada Srbije pokrenule su postupak za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država koje su raspisale javni poziv tehničkim i finansijskim kompanijama iz SAD da iskažu interes za učešće u projektu do 25. juna. Projekat, čija se vrednost procenjuje na više milijardi evra, predstavlja najveću planiranu energetsku investiciju na istoku Balkana i ima strateški značaj za elektroenergetski sistem Srbije.

Prema sporazumu o strateškoj saradnji između Srbije i SAD, koji je Skupština Srbije odobrila u proleće 2025. godine, američka kompanija Bechtel ovlašćena je za izradu tehničke dokumentacije. Generalni direktor EPS-a Dušan Živković izjavio je da Đerdap 3 treba da odgovori na zahteve dekarbonizacije, razvoja obnovljivih izvora i stabilnosti sistema: “Upravo ovaj projekat treba da nadomesti sve ove navedene aktivnosti i da doprinese da se u narednom periodu, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i sigurnost kada je u pitanju balansiranje na regionalnom nivou, obezbedi dodatna stabilnost sistema”, rekao je Živković.

Za razliku od ranijih projekata Đerdap I i II, koji su zajednički građeni sa Rumunijom, Đerdap 3 bi bio izgrađen isključivo od strane EPS-a, dok Rumunija, čiji deo sistema pod nazivom Porțile de Fier I i II godišnje proizvodi oko 6,5 TWh električne energije (5,24 TWh iz Porțile de Fier I i 1,24–1,25 TWh iz Porțile de Fier II), ne bi imala vlasničke koristi. Taj iznos čini oko 13% ukupne rumunske potrošnje struje, a u kišnim godinama i do 15%, što je više od pojedinačnih rumunskih nuklearnih blokova ili solarnih elektrana.

Rumunija je više puta istakla da neće prihvatiti rešenje koje bi smanjilo proizvodnju njihovih postojećih elektrana, a saglasnost Bukurešta za izgradnju treće hidroelektrane još nije dobijena. Tokom 2025. nije potpisan Memorandum o saradnji, iako je bilo najava, a pitanje Đerdap 3 nije bilo tema na poslednjem, 104. zasedanju mešovite komisije dve zemlje krajem novembra 2025. godine u Bukureštu.

RHE Đerdap 3 je reverzibilna hidroelektrana koja omogućava skladištenje i proizvodnju energije u zavisnosti od potreba sistema, što je ključno u uslovima rasta obnovljivih izvora i nestabilnosti tržišta električne energije. Projekat je do sada dobio hidrološku studiju, preliminarnu studiju izvodljivosti i određene tržišne i finansijske analize. EPS je saopštio da će objekat biti namenjen prvenstveno skladištenju energije, dok Rumunija izražava zabrinutost zbog mogućeg uticaja na sopstvenu proizvodnju i plovnost Dunava kao evropske trgovinske rute.

Ukupna planirana investicija svrstava Đerdap 3 među najveće infrastrukturne projekte u istoriji Srbije, dok ostaje otvoreno pitanje međudržavne saradnje i dalje procedure za realizaciju projekta.