Investicije iz Evropske unije omogućile su otvaranje hiljada radnih mesta, dok GEFF program podržava energetsku efikasnost sa do 20 odsto povraćaja ulaganja

Evropska unija, najveći donator i najvažniji trgovinski partner Srbije, učestvuje sa gotovo 60 odsto u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje, saopšteno je tokom trećeg dana EU nedelje mogućnosti održane u Kragujevcu. Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, istakao je da su sredstva EU bila ključna za izgradnju puteva, renoviranje škola i podršku bolnicama širom Srbije, dok su investitori iz EU otvorili hiljade radnih mesta.

“To znači da srpski izvoznici šalju većinu svojih proizvoda na tržišta EU. To znači da su investitori iz EU stvorili hiljade radnih mesta u ovoj zemlji. Sve je ovo moguće jer EU vidi Srbiju kao buduću državu članicu. Uspeh Srbije je uspeh EU”, poručio je fon Bekerat.

Evropski put Srbije, prema ambasadoru, zavisi od političke volje, posvećenosti demokratskim vrednostima i vladavini prava. Fon Bekerat je naglasio: “EU je spremna da podrži Srbiju na ovom putu. Ali pravac mora biti izabran ovde, od strane srpskih građana i njihovih predstavnika. Taj izbor je vaš. Verujemo da ćete ga doneti. I taj izbor, da ostanete na evropskom putu je isti duh koji vas danas ovde dovodi, vera da se prilike mogu iskoristiti i da je bolja budućnost na dohvat ruke.”

Pietro Elisei, urbanista i regionalni planer sa više od 25 godina međunarodnog iskustva, predstavio je kako se strateški prioriteti EU mogu pretočiti u konkretne aktivnosti na lokalnom nivou, kroz saradnju različitih aktera, korišćenje alata i definisanje delotvornih načina razvoja gradova.

U okviru kohezijske politike EU, integrisano teritorijalno planiranje se sprovodi kroz EU Integra projekat, u saradnji sa 41 lokalnom samoupravom. Dragana Stojanović iz RRA Jug objasnila je da proces započinje istraživanjem kapaciteta lokalne samouprave, uključivanjem partnera kroz radionice i fokus grupe, kao i planiranjem unapred. RRA Jug je ovakvim pristupom sprovela integrisane strategije razvoja za Niš, Svrljig, Merošinu i Gadžin Han, kao i za Pirot, Babušnicu, Dimitrovgrad i Belu Palanku.

Marica Gajić iz Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja navela je da je podizanje turističke ponude i kapaciteta jedan od najsnažnijih modela diverzifikacije ruralne ekonomije, navodeći kao primere rekonstrukciju restorana Toplica kod Resavske pećine i Sokolskog doma u Senjskom rudniku.

Posebnu pažnju privukao je GEFF program koji je od 2017. godine aktivan u šest zemalja regiona, a u Srbiji od 2018. GEFF je do sada pomogao više od 4.000 domaćinstava da unaprede energetsku efikasnost, putem kredita za izolaciju, prozore, solarne panele, toplotne pumpe i punjače za električna vozila, uz mogućnost bespovratnih sredstava u iznosu od 15 do 20 odsto vrednosti investicije.

Program EU za zelenu agendu u Srbiji, predstavljen od strane Anđele Vile iz UNDP-a, za pet godina podržao je 94 kompanije, obuhvatajući oblasti dekarbonizacije, cirkularne ekonomije, zaštite životne sredine, biodiverziteta i održive poljoprivrede.

Ukupni izdaci za video-igre u 2026. dostižu 275 milijardi dolara, troškovi razvoja mogli bi biti smanjeni za 50 odsto

Analitičari investicione banke Morgan Stenli objavili su procenu prema kojoj bi primena naprednih alata veštačke inteligencije u gejming industriji mogla da smanji troškove razvoja video-igara za skoro 50 odsto, što bi kompanijama donelo dodatnih 22 milijarde dolara profita. Prema analizi, potrošači će tokom 2026. godine izdvojiti ukupno 275 milijardi dolara za video-igre, dok će kompanije investirati 55 milijardi dolara u razvoj i operacije.

Uvođenje veštačke inteligencije omogućava automatizaciju zadataka poput kreiranja virtuelnih okruženja, generisanja dijaloga i testiranja softvera, što značajno skraćuje vreme potrebno za produkciju i povećava profitne marže, navodi se u izveštaju Morgan Stenlija. Ovakav trend posebno je izražen kod razvoja savremenih igara, koji postaje sve skuplji i zahtevniji, što ilustruje primer Grand Theft Auto VI – igra na kojoj se radi od 2018. godine, a čije je objavljivanje planirano za novembar 2026.

Korišćenje AI tehnologije, prema procenama, neće ravnomerno koristiti svim akterima na tržištu. Najveći dobitnici biće velike platforme i operatori kao što su Tensent, Soni i Robloks, koji kontrolišu distribuciju i podatke, dok će veliki izdavači poput Elektronik arts (EA) i Ubisoft imati prednost zbog resursa potrebnih za korišćenje AI u razvoju više igara. S druge strane, kompanije sa slabijim franšizama, kao što su Plejtika i Netmarbl, mogle bi da se suoče sa jačom konkurencijom, jer će AI sniziti barijeru za ulazak na tržište i omogućiti lakše stvaranje igara srednjeg ranga.

Kompanija ostvarila plasman na više od 30 tržišta, investicije MHP grupe dostigle 337 miliona evra od 2018. do 2025.

Kompanija Perutnina Ptuj Topiko iz Bačke Topole resertifikovala je 17 svojih proizvoda za oznaku „Čuvarkuća“ u okviru projekta „Stvarano u Srbiji“, čime jača učešće u ovom strateškom programu Privredne komore Srbije. Ugovor o produženju saradnje potpisali su Ivan Jevtić, savetnik direktora Perutnine Ptuj Topiko, i Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, a kompanija najavljuje veliki iskorak kroz planirani izvoz na tržište Evropske unije.

Prema navodima PKS, resertifikacija 17 proizvoda potvrđuje stabilno prisustvo kompanije u projektu već pet godina, a cilj je da domaći proizvodi iz sektora živinarstva, kao što su pileće meso i jaja, pronađu svoje mesto i na policama evropskih trgovina. Sekretar Udruženja za stočarstvo PKS, Nenad Budimović, istakao je da je u toku usklađivanje regulative, što će omogućiti da znak „Čuvarkuća“ bude prepoznat i među evropskim potrošačima.

Oznaka „Čuvarkuća“ garantuje poreklo proizvoda iz Srbije, što je posebno bitno za Perutninu Ptuj Topiko, koja posluje po modelu vertikalno integrisane proizvodnje – od sopstvene fabrike stočne hrane i inkubatora, preko mreže farmi i klanice, do prerade, sve pod istom kontrolom kvaliteta i sledljivosti na teritoriji Srbije. „Svako ko kupi naš proizvod sa oznakom ‘Čuvarkuća’ može biti siguran u bezbednost celokupnog procesa“, rekao je Budimović.

Arsen Rudan, menadžer za komunikaciju i brendiranje poslodavca Perutnina Ptuj Topiko, izrazio je zadovoljstvo što su 17 proizvoda ponovo dobili oznaku „Čuvarkuća“, ističući da to potvrđuje kvalitet i domaće poreklo proizvoda. „Projekat za nas ima veliki značaj i verujemo da ćemo uz podršku PKS proširiti portfolio proizvoda sa ovim žigom. Posebno očekujemo otvaranje izvoza ka tržištu Evropske unije, za šta smo potpuno spremni“, rekao je Rudan.

Perutnina Ptuj Topiko je deo Perutnina Ptuj Grupe, međunarodne kompanije sa tradicijom dužom od 120 godina, prisutne u sedam zemalja, sa više od 5.700 zaposlenih. Proizvodi se plasiraju na više od 30 tržišta širom sveta, a prihod grupe je 2024. godine dostigao rekordnih 532 miliona evra. Od 2019. godine grupa posluje u okviru MHP, jednog od najvećih prehrambeno-agrarnih konglomerata u Evropi koji zapošljava preko 39.000 ljudi. Ulazak MHP-a u vlasništvo pokrenuo je investicioni ciklus vredan više od 337 miliona evra uloženih u modernizaciju i proširenje kapaciteta u periodu od 2018. do 2025. godine.

Kompanija je lider u živinarskoj industriji Srbije po prihodima i broju zaposlenih u sektoru koji ukupno broji 249 privrednih subjekata. Perutnina Ptuj Topiko danas zapošljava više od 1.350 ljudi, a portfolio obuhvata nekoliko stotina artikala, uključujući sveže pileće meso pod brendom ‘Natur’ i prerađevine među kojima je brend ‘Poli’, prva pileća kobasica na ovim prostorima koja se proizvodi od 1974. godine i danas je broj jedan u Evropi. Izvoz je trenutno usmeren ka tržištima regiona, dok se kroz sertifikate IFS verzija 8 i ISO standarde priprema teren za prodor na tržište EU.