Paket izmena obuhvata porez na dobit, dohodak građana i doprinose, uz nove olakšice za zapošljavanje i inspekcijsku kontrolu

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru set poreskih zakona za usklađivanje sa EU. Ove izmene uključuju zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zakon o porezu na dobit pravnih lica, kao i zakon o porezu na dohodak građana. Prema zvaničnom saopštenju, cilj je ispunjavanje obaveza iz pristupnih pregovora i obezbeđivanje modernog poreskog okvira.

Set poreskih zakona za usklađivanje sa EU

Predlogom izmena zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđene su olakšice za zapošljavanje novih lica. Ove olakšice su usklađene sa propisima o kontroli državne pomoći Evropske unije. Takođe, zakon o porezu na dobit pravnih lica usklađuje poreski sistem Srbije sa standardima EU u oblasti oporezivanja. Kao rezultat, predvidivost i transparentnost poreskog sistema trebalo bi da budu unapređeni.

Izmene vezane za zapošljavanje i promet duvanskih proizvoda

Predlog zakona o porezu na dohodak građana uvodi izmene poreskih olakšica za zapošljavanje, u skladu sa pravilima o državnoj pomoći i strateškim obavezama Srbije. U proceduru je upućen i zakon o izmenama Zakona o duvanu. Ovaj predlog precizira ovlašćenja inspekcijskih organa, pomera rokove za primenu pojedinih obaveza u vezi sa obeležavanjem duvanskih proizvoda i uvodi nova pravila za evidentiranje i promet zatečenih zaliha.

Usklađivanje sa evropskim propisima i institucionalni okvir

Vlada Srbije navodi da će predložene izmene doprineti ispunjavanju obaveza iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Takođe, kao rezultat, domaći poreski okvir biće modernizovan, čime se stvara stabilnije okruženje za poslovanje. Ova inicijativa deo je šire reformske agende koja ima za cilj približavanje pravnim tekovinama Evropske unije i podizanje standarda u oblasti fiskalne politike.

Regulatorni značaj i očekivani uticaj na privredu

Usvajanje seta poreskih zakona za usklađivanje sa EU može imati značajne implikacije na poslovnu klimu u Srbiji. Preciznija pravila o državnoj pomoći i poreskim olakšicama za zapošljavanje podstiču konkurentnost i transparentnost. Pored toga, izmene u regulativi duvanskih proizvoda utiču na proizvođače i distributere, dok se od privrednih subjekata očekuje prilagođavanje novim pravilima. U prethodnim ciklusima usklađivanja, ovakve izmene su doprinele većoj pravnoj sigurnosti i unapređenju institucionalnog ambijenta za domaće i strane investitore.

Prosečno trajanje sna kod ljudi je 2,5 sata kraće od očekivanog, što postavlja paradoks u evolutivnom razvoju

Ljudi spavaju u proseku sedam sati po noći, što ih svrstava na samo dno liste među primatima kada je u pitanju ukupna količina sna. Prema podacima iz naučnih studija, model zasnovan na veličini tela, mozga i ishrani sugeriše da bi vrsta poput čoveka trebalo da spava oko 9,5 sati dnevno. Međutim, prosečno trajanje sna kod ljudi značajno je kraće, što izaziva takozvani paradoks ljudskog sna.

Paradoks ljudskog sna među primatima

Analiza podataka za oko 30 proučavanih vrsta primata pokazuje da ljudi zauzimaju poslednje mesto po ukupnom vremenu spavanja. Pavijani, lemuri i majmuni, iako imaju znatno manje mozgove i spavaju u nesigurnijim uslovima, ostvaruju duže periode sna. Standardna teorija predviđala bi da je veći mozak povezan sa potrebom za dužim snom, ali kod ljudi to nije slučaj. Kao rezultat, ova pojava se izdvaja kao istraživački izazov u evolutivnoj biologiji i neuroznanosti.

Razlozi za manje spavanja kod ljudi

Vodeća hipoteza u naučnim krugovima nije vezana za veličinu mozga, već za pitanje bezbednosti tokom sna. Većina primata spava na izloženim mestima gde su izloženi predatorima, što ograničava trajanje njihovog sna. Ljudi su, s druge strane, razvili strategije poput grupnog spavanja, korišćenja skloništa i vatre, što je povećalo sigurnost i omogućilo koncentrisan, dubok san. Ova evolutivna prednost rezultovala je kraćim, ali efikasnijim snom, gde se veći deo sna odvija u REM fazi, povezanoj sa obradom informacija i emocionalnog pamćenja.

Ekološki i evolutivni kontekst ljudskog sna

Studija iz 2008. godine, objavljena u časopisu ‘Evolution’, analizirala je više od 100 vrsta sisara i potvrdila da na strukturu sna utiču i rizik i metabolički zahtevi, podjednako kao i veličina mozga. Kod ljudi, poseban naglasak je na većem udelu REM faze tokom noći. To ukazuje da je ljudski san evoluirao da bude kraći, ali intenzivniji i funkcionalniji. Istraživači ističu da ovaj obrazac nije u potpunosti razjašnjen, ali da bezbednost i društveni faktori igraju ključnu ulogu u oblikovanju trajanja i strukture sna kod ljudi. Pored toga, ostaje otvoreno pitanje kako buduće promene u načinu života i radnim navikama mogu uticati na obrasce spavanja i dalje ekonomske posledice, s obzirom na vezu između sna, produktivnosti i javnog zdravlja.

Od 1. avgusta 2026. doplate za lekove niže su do 40 procenata, država ulaže 12,3 milijarde dinara u olakšice

Vlada Srbije od 1. avgusta 2026. godine sprovodi meru kojom se doplate za lekove smanjuju do 40 procenata za oko 2,5 miliona građana. Ova promena, koja pokriva 99,6 odsto lekova sa doplatom na tržištu, deo je paketa vrednog 12,3 milijarde dinara. Paket predviđa 8,5 milijardi dinara za privremenu meru u trajanju od 12 meseci i 3,8 milijardi dinara za trajnu meru, sa ciljem da država preuzme deo troškova za lekove na recept.

Građani koji su do sada doplaćivali 15 do 45 odsto za lekove sada će plaćati 10 odsto, dok će oni koji su imali doplatu od 50 do 90 odsto imati smanjenje doplate za 40 procenata. Na taj način, doplate za lekove biće u rasponu od 10 do 50 odsto, umesto dosadašnjih 10 do 90 odsto. Mera obuhvata 742 leka i direktno utiče na troškove 2,5 miliona građana, koji će sada plaćati manje za svoje terapije.

Smanjenje doplata za lekove i ekonomske posledice

Prema podacima iz zvanične prezentacije, najčešći iznosi smanjenja doplate za pakovanje leka kreću se od 100 do 500 dinara. Na primer, klindamicin je do sada koštao 226 dinara, a sada će biti 75 dinara. Hemomicin je sa 184 dinara snižen na 92 dinara, dok je levoksa sa 369 dinara smanjen na 92 dinara. Kapi za oči, koje su iznosile 635 dinara, sada će koštati 181 dinar. Nolpaza je snižena sa 195 na 97 dinara, pulmikort pumpica za astmu sa 320 na 91 dinar, a panklav antibiotik sa 260 na 71 dinar.

Ova mera ima za cilj da olakša pristup terapiji velikom broju građana, naročito onima sa hroničnim bolestima i manjim primanjima. Kao rezultat, očekuje se smanjenje finansijskog opterećenja domaćinstava na godišnjem nivou. S druge strane, država preuzima deo troškova kroz budžetska izdvajanja, što može uticati na fiskalnu ravnotežu, ali i doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva.

Nove terapije na recept i izjave zvaničnika

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je da će od 1. avgusta određeni broj lekova biti znatno jeftiniji, dok će nova grupa lekova pojeftiniti od 15. avgusta. On je najavio obilazak lokalnih apoteka i istakao da će odgovorni biti kažnjeni ako ne budu poštovali dogovor o pojeftinjenju. „Klindamicin 226 dinara je koštao, 75 dinara će da košta. Hemomicin 184 dinara, 92 dinara će da košta. Levoksa je antibiotik, 369 dinara je, koštaće 92 dinara samo. Kapi za oči 635 dinara su koštale, koštaće 181 dinar samo u apoteci. Nolpaza je bila 195 dinara, biće sada 97 dinara. Pulmikort, pumpica za astmu, koštala je 320 dinara, sada će 91 dinar da košta. Panklav antibiotik, 260 dinara, a sada će biti 71 dinar“, naveo je Vučić.

Pored toga, novi lekovi za srčanu insuficijenciju i zgrušavanje krvi ulaze na listu lekova na recept. Ti lekovi su do sada koštali između 2.500 i 4.500 dinara, a sada će biti od 1.650 do 1.800 dinara. Lekovi protiv zgrušavanja krvi, koji su bili od 1.700 do 6.000 dinara, sada će biti dostupni po ceni od 750 do 1.100 dinara.

Širi kontekst i uticaj na farmaceutski sektor

Ova reforma deo je šireg nastojanja Vlade Srbije da unapredi dostupnost zdravstvene zaštite. Država nastavlja ulaganja u lečenje retkih bolesti, razvoj mobilnih ambulanti i preventivne preglede. Pre svega, život i zdravlje građana ostaju prioritet, dok je finansijska održivost mera predmet kontinuiranog praćenja. S obzirom na širok obuhvat, smanjenje doplata za lekove može uticati na celokupni farmaceutski sektor, povećavajući promet u apotekama i olakšavajući pristup terapijama za najugroženije grupe stanovništva.