Forum „Intelligence in Control“ okuplja menadžere i eksperte kako bi analizirali donošenje odluka u uslovima rasta dostupnosti podataka

Saga Beograd organizuje prvi Executive Forum pod nazivom „Intelligence in Control“, gde je u fokusu tema ko danas preuzima odgovornost za odluku kada nam je na raspolaganju sve više podataka. Događaj će biti održan 14. oktobra u prostoru Ložionice u Beogradu, sa početkom u 8.30 časova. Cilj foruma je da ispita kako menadžeri koriste preporuke algoritama i veštačku inteligenciju u poslovnom odlučivanju, naročito kada je vreme za analizu ograničeno.

Odlučivanje uz rast dostupnosti podataka

Učesnici foruma razmatraće dileme koje donosi primena veštačke inteligencije u savremenom poslovanju. Pre svega, biće fokus na to kako organizacije mogu da pripreme svoje procese i zaposlene za efikasno korišćenje podataka u odlučivanju. Takođe, značajan deo diskusije odnosiće se na procenu pouzdanosti preporuka koje generišu sistemi veštačke inteligencije. Učesnici će analizirati i koji deo odgovornosti za donošenje odluka mora ostati u rukama čoveka, a ne biti prepušten isključivo tehnologiji.

Gosti i teme: iskustva iz menadžmenta i sporta

Specijalni gost foruma biće Ivan Miljković, olimpijski šampion i član Međunarodne odbojkaške kuće slavnih. On će govoriti o tome kako prepoznati pravi trenutak za promenu, kako reagovati posle greške i donositi sledeću odluku pod pritiskom. Pored njega, među govornicima su Siniša Ljubojević, generalni direktor Sage Beograd, Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, Mihailo Janković, generalni direktor MK Grupe, prof. dr Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Eldar Banjica, CEO Manpower SEE. Forum je zamišljen kao zatvoren događaj za pozvane predstavnike najvišeg menadžmenta, što podvlači njegov ekskluzivni poslovni karakter.

Ekonomija odlučivanja i značaj kvaliteta informacija

Posebna pažnja tokom foruma biće posvećena ekonomskoj dimenziji odlučivanja. Učesnici će, između ostalog, diskutovati o tome koliki su troškovi za organizaciju ako ne prepozna važan signal na vreme ili ne iskoristi sve podatke koji joj stoje na raspolaganju. Osim toga, razmatraće se i kako kvalitet i brzina dostupnih informacija utiču na poslovne rezultate, kao i na odgovornost menadžmenta za krajnje odluke. Na taj način, forum „Intelligence in Control“ otvara prostor za razmenu iskustava iz privrede, bankarstva i sporta, sa ciljem da se odgovori na pitanje kako se danas donose najbolje odluke u uslovima rasta kompleksnosti i količine podataka.

Nova pravila EU o spajanju kompanija fokusiraju se na konkurenciju, inovacije i investicije, a testiraće ih transakcije u industriji liftova i svemirske tehnologije

Evropska komisija je u aprilu 2026. objavila nacrt novih smernica za procenu velikih spajanja kompanija u Evropskoj uniji. Cilj je da pravila bolje odražavaju dinamične efekte na konkurenciju i dugoročne koristi za potrošače. Ključna izmena odnosi se na procenu kako spajanja utiču na ulaganja, inovacije i otpornost lanaca snabdevanja, a ne samo na cene i izbor proizvoda. Konačna verzija smernica očekuje se do kraja 2026. godine, dok će spajanja kompanija kao što je kupovina TK Elevator od strane Kone za 29,4 milijarde evra biti prvi testovi novog pristupa.

Dosadašnja pravila davala su prednost zaštiti konkurencije kroz kontrolu tržišne koncentracije. Međutim, Komisija sada želi da bolje prepozna koristi koje mogu nastati zahvaljujući ekonomiji obima i povećanim investicijama. U nacrtu se prvi put detaljnije razmatra mogućnost da veće kompanije obezbede više ulaganja u istraživanje i razvoj, stabilnije snabdevanje i razvoj proizvoda koje pojedinačne firme ne bi mogle da finansiraju samostalno. Kao rezultat, poslovna zajednica pažljivo prati kako će ova promena uticati na buduće transakcije.

Nova pravila za spajanja kompanija i test u industriji liftova

Evropska komisija je u sklopu revizije naručila posebnu ekonomsku studiju o dinamičkim efektima koncentracija. Novo istraživanje, koje je obuhvatilo više od 3.000 slučajeva spajanja od 1990. do 2024. godine, pokazalo je da je nakon odobrenja koncentracija u proseku padala inovativnost merena patentnom aktivnošću, dok su marže i profiti rasli. Autori studije ocenjuju da to ukazuje na povećanje tržišne moći, a ne nužno na efikasnost.

Jedan od najzvučnijih primera koji će testirati nova pravila je plan Kone, finske kompanije, da preuzme nemački TK Elevator za 29,4 milijarde evra. Ova transakcija bi stvorila najvećeg proizvođača liftova na svetu. Međutim, da bi dobila odobrenje regulatora, Kone bi prema informacijama Rojtersa morao da proda deo evropskog poslovanja TK ELevatora zbog zabrinutosti za konkurenciju. Očekuje se da ovaj posao neće biti zaključen pre drugog kvartala 2027. godine.

Drugi važan slučaj odnosi se na planirano objedinjavanje satelitskih aktivnosti kompanija Airbus, Thales i Leonardo. Evropski zvaničnici smatraju da je razvoj snažnije svemirske industrije strateški važan za EU. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen podržala je ovu inicijativu, ali je evropska komesarka za konkurenciju Teresa Ribera ponovila da tradicionalni standardi zaštite konkurencije ostaju prioritet. Pored toga, Komisija je produžila rok kompanijama UPM-Kymmene i Sappi da dostave rešenja za planirano spajanje vredno 1,42 milijarde evra, jer bi ono moglo da smanji konkurenciju na tržištu komunikacionog papira.

Konkurentnost evropskih kompanija i regulatorni izazovi

Revizija pravila o spajanjima dolazi u trenutku kada se u Evropskoj uniji sve više govori o potrebi jačanja konkurentnosti u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu. Pitanje veličine evropskih kompanija postalo je ključno, jer fragmentisano tržište često ograničava njihovu sposobnost za ulaganja i inovacije. Komisija je u nacrtu preporučila da se u proceni koncentracija više pažnje posveti ekonomiji obima, inovacijama i otpornosti, ali zadržava mogućnost blokiranja spajanja koja bi narušila konkurenciju.

Shodno tome, novi pristup znači da se ne menja osnovno pitanje pred regulatorom – da li spajanje povećava tržišnu moć – već se širi spektar kriterijuma za procenu koristi. Kompanije sada mogu argumentovati da veća veličina omogućava više ulaganja, inovacija i bolju otpornost na globalne pritiske. Konačan ishod biće poznat do kraja 2026. godine, kada se očekuje usvajanje novih smernica. Do tada će transakcije kao što je spajanje Kone i TK Elevator biti ključni pokazatelj uticaja novih pravila o spajanjima kompanija.

Cena bibera u srednjem veku dostizala nedeljnu zaradu radnika, Venecija i Holandija kontrolisale ključne trgovačke rute

Trgovina začinima predstavljala je jedan od najvažnijih ekonomskih pokretača tokom srednjeg veka i ranog novog doba. U to vreme, proizvodi poput bibera, cimeta, karanfilića i muskatnog oraščića nisu bili svakodnevna roba. Njihova cena značajno je premašivala vrednost na mestu porekla, dok je potražnja širom Evrope rasla. Smithsonian Magazine navodi da je u srednjem veku funtu bibera u Londonu prodavana po ceni koja je odgovarala nedeljnoj zaradi nekvalifikovanog radnika.

Ekonomija začina i uticaj na svetsku trgovinu

Glavni centri proizvodnje nalazili su se u Indiji i jugoistočnoj Aziji. Muskatni oraščić poticao je isključivo sa ostrva Banda na prostoru današnje Indonezije. Začini su prelazili hiljade kilometara i prolazili kroz ruke brojnih posrednika. Svaki deo lanca dodavao je maržu, dok su transport, osiguranje i carine uvećavali cenu na evropskom tržištu. Kao rezultat, trgovci i posrednici ostvarivali su višestruke profite. Venecija je izgradila svoju ekonomsku moć zahvaljujući kontroli distribucije. Venecijanski trgovci imali su pristup trgovačkim centrima istočnog Mediterana, posebno Aleksandriji. Preko Venecije su začini stizali širom evropskog kontinenta, dok je pomorska moć grada omogućila organizovane konvoje i vojnu zaštitu tereta.

Biber i muskatni oraščić kao „valuta” i strateška roba

Biber je bio toliko vredan da je korišćen u trgovini kao sredstvo plaćanja. Venecijanski trgovac Romano Mairano u 12. veku vratio je dug – biberom. Začini su imali izuzetnu vrednost u odnosu na svoju težinu, mogli su se lako transportovati i čuvati, a potražnja među evropskom elitom bila je konstantna. Muskatni oraščić pokazuje ekonomsku vrednost monopola: njegova proizvodnja bila je ograničena na mala ostrva, što je omogućilo kontrolu svetskog snabdevanja. U 17. veku, Holandska Istočnoindijska kompanija (VOC) uspostavila je dominaciju u ovom sektoru. Holanđani su objedinjavanjem trgovačkih poduhvata kroz VOC i kontrolom regionalnog centra u Bataviji (današnja Džakarta) postali glavna sila u trgovini začinima.

Promene globalnih ekonomskih tokova

Potraga za kraćim i jeftinijim putevima do izvora začina podstakla je velika geografska otkrića. Kontrola trgovine začinima bila je pitanje ekonomske i političke moći. Zbog toga su finansirane ekspedicije, građene flote i osvajane teritorije, čime su se menjale granice i ekonomski tokovi Evrope i sveta. Na kraju, trgovina začinima ostavila je trajan pečat na globalnu ekonomiju, dok su biber, cimet, karanfilić i muskatni oraščić postali simboli luksuza i ekonomske dominacije.