Američke carine dostigle 18 odsto, dok je svetski BDP premašio prognoze i došao do 3,4 odsto rasta

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je globalna privreda u 2025. godini ostvarila rast od 3,4 odsto, što je za 0,6 odsto više od ranije prognoziranih 2,8 odsto, uprkos pritiscima izazvanim američkim carinama i nestabilnostima na svetskom tržištu. Prema izveštajima MMF-a, efektivna carinska stopa Sjedinjenih Američkih Država na početku 2025. najavljena je na 25 odsto, ali je do kraja godine iznosila približno 18 odsto, dok su stvarno naplaćene carine pale na polovinu od najavljenih zbog bilateralnih sporazuma i izuzetaka.

Analitičari MMF-a ističu da je otpornost globalne privrede rezultat prilagođavanja privatnog sektora, preusmeravanja trgovinskih tokova i korišćenja alternativnih kanala. Dodatno, povoljni finansijski uslovi, fiskalne politike usmerene na stabilizaciju, pad rizika u zemljama u razvoju, rast cena akcija i slabljenje američkog dolara omogućili su manje konkurentnim ekonomijama da poboljšaju svoje pozicije.

Poseban doprinos rastu svetskog BDP-a dao je razvoj veštačke inteligencije i ulaganje u digitalne tehnologije u Sjedinjenim Američkim Državama, što se pozitivno odrazilo i na manje razvijene zemlje, posebno u Aziji, kroz trgovinske i proizvodne veze. MMF savetuje siromašnijim državama da investiraju u veštačku inteligenciju, dok Svetski program za hranu izveštava da skoro 400 miliona ljudi u tim državama trpi glad.

Za 2026. godinu MMF predviđa pad globalnog rasta na 3,1 odsto, pod uslovom da se rat u Iranu brzo završi, dok se u 2027. očekuje oporavak na 3,2 odsto. Izvoz tehnoloških proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji doprinosi stabilnosti svetske trgovine, ali rast cena energenata i đubriva dovodi do povećanih troškova hrane, što ekonomski najviše pogađa slabije razvijene zemlje.

Cene nafte, gasa i poljoprivrednih sirovina su u porastu zbog sukoba u Iranu, dok je cena zlata inicijalno skočila, a kasnije se korigovala naniže. Bakar i aluminijum beleže najveći rast među osnovnim metalima, a problemi sa transportom kroz Ormuski moreuz dodatno komplikuju situaciju, uzrokujući kašnjenja isporuka i povećanje troškova.

Inflacija je premašila ciljani nivo u razvijenim ekonomijama, naročito u SAD, dok su zemlje u razvoju pod većim pritiskom zbog zavisnosti od cena hrane i energenata, kao i slabijih valuta. MMF zaključuje da se fiskalne i monetarne politike sve više razlikuju u zavisnosti od domaćih uslova u pojedinim državama.

Srbija strateški partner sajma u Berlinu, Beograd 2027. prvi put domaćin GITEX Global, veliki investitori pokazuju interesovanje

Na sajmu Gitex AI Europe 2026, koji se održava u Berlinu od 30. juna do 1. jula, učestvuje 50 kompanija iz Srbije, uključujući vodeće IT i AI firme, kao i domaće startapove. Srbija je ove godine strateški partner događaja, dok će Beograd naredne godine po prvi put biti domaćin GITEX Global, najveće svetske tehnološke platforme za startapove i inovacije, saopštio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Prema Čadežu, posebna pažnja na sajmu posvećena je povezivanju srpskih i nemačkih inovacionih kompanija, uz najavu posebnog programa namenjenog nemačkim partnerima. “Nemačko udruženje malih i srednjih firmi (BVMW) omogućava inovativnim nemačkim kompanijama pokrivanje do 80 odsto troškova učešća na GITEX u Beogradu, što je značajna prilika za jačanje partnerstava sa srpskim MSP i IT kompanijama”, naveo je Čadež.

Investitori su na ovogodišnjem sajmu pokazali veliko interesovanje za srpske kompanije, a prema rečima predsednika PKS, najveću pažnju privukao je jedan startap iz Srbije koji se bavi inovativnim rešenjima u oblasti elektromotora. Detalji o ovom startapu biće saopšteni naknadno.

Gitex Europe 2026 se održava drugi put u Evropi, a pokrenut je od strane GITEX Global-a sa ciljem povezivanja globalnih tehnoloških lidera, investitora, vlada i kompanija koje oblikuju nova tržišta digitalne ekonomije. Nastup Srbije potvrđuje status domaće privrede kao regionalnog centra za inovacije, veštačku inteligenciju i razvoj startapova, kao i pripreme za veliki tehnološki događaj u Beogradu sledeće godine.

U okviru sajma organizovane su radionice i B2B sastanci u saradnji Privredne komore Srbije i kosovske Privredne komore, a predstavnici IKT udruženja predstavili su mogućnosti za saradnju i aktuelne trendove. Najavljen je i GITEX Srbija za narednu godinu.

Populacija svinja smanjena za 0,5 odsto, ovaca za 2,2 odsto, dok je broj koza pao na 10,2 miliona u 2025.

Prema podacima Evropske kancelarije za statistiku, u Evropskoj uniji je tokom 2025. godine registrovano 131,5 miliona svinja, 71,6 miliona goveda, 55,3 miliona ovaca i 10,2 miliona koza. Sve kategorije stoke zabeležile su pad u odnosu na prethodnu godinu – broj svinja smanjen je za 0,5 odsto, goveda za 0,4 odsto, ovaca za 2,2 odsto, a koza za 2,5 odsto.

Ovi podaci predstavljaju nastavak dugoročnog negativnog trenda u stočarstvu Evropske unije. U poređenju sa 2015. godinom, broj svinja u 2025. bio je niži za 8,9 odsto, broj goveda za 9,7 odsto, ovaca za 12,2 odsto, dok je broj koza opao za 17,5 odsto.

Izveštaj navodi da su svi segmenti stočarske proizvodnje u EU u padu, što dodatno potvrđuje izazove sa kojima se suočava ovaj sektor. Nema navedenih komentara ili projekcija o planovima za naredni period u objavljenim podacima.