Američke kompanije uložile nešto više od 38 milijardi dolara, a kineski izvoz raste 51 odsto na 86 tržišta

Kineski proizvođači električnih automobila uložili su od 2019. do 2025. godine gotovo 101 milijardu dolara (oko 10.908 milijardi dinara) u proizvodne kapacitete i projekte vezane za električna vozila i baterije van Kine, pokazuju podaci organizacije Atlas Public Policy. U istom periodu, američke kompanije investirale su nešto više od 38 milijardi dolara (oko 4.104 milijardi dinara), čime su kineski proizvođači preuzeli lidersku poziciju u globalnim investicijama u ovom sektoru.

Do 2021. godine, američki proizvođači automobila prednjačili su u inostranim ulaganjima, ali su kineske kompanije preuzele primat zahvaljujući ubrzanom širenju i većim ulaganjima, navode ekonomski analitičari. Ključni faktor za ovakav trend je zasićenost domaćeg tržišta u Kini, koje je najveće na svetu za električna vozila, ali i izuzetno konkurentno, sa viškom proizvodnih kapaciteta.

Kineske kompanije, među kojima se posebno izdvaja BYD, šire svoje prisustvo kroz fabrike i proizvodne mreže u Evropi, Aziji, Severnoj Africi i Latinskoj Americi. Analitičar Felipe Munjoz navodi da oko 80 odsto električnih vozila prodatih u Latinskoj Americi dolazi iz Kine, dok je kineska prodaja automobila na 86 svetskih tržišta porasla u prvom kvartalu ove godine za 51 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa posebnim rastom u razvijenim ekonomijama kao što su Evropa i Australija.

„Kineske kompanije ulažu četiri do šest puta više van svoje zemlje nego njihovi američki rivali“, ocenio je Armand Mejer iz Rodijum grupe, uz upozorenje da bi takav trend mogao dugoročno da učvrsti zavisnost drugih tržišta od kineske automobilske industrije.

Sve veći broj država uvodi carine i druga ograničenja na uvoz kineskih električnih vozila, što kineske proizvođače podstiče da otvaraju fabrike na tržištima na kojima žele da prodaju automobile. Primer za to je Mađarska, gde kineska fabrika omogućava pristup tržištu Evropske unije bez dodatnih carinskih barijera. Potražnja za pristupačnim kineskim električnim automobilima u inostranstvu takođe podstiče ekspanziju ovih kompanija.

Skladišta gasa popunjena 50 odsto, dok je cena znatno viša od predpandemijskog proseka od 15 evra

Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su danas za skoro 5 odsto, dostigavši gotovo 51 evro po megavatsatu (MWh), nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Prema podacima sa amsterdamske berze TTF, u 13.30 časova cena je iznosila 50,830 evra po megavat-satu. Ova vrednost je znatno viša od proseka poslednjih poskriznih godina, koji je bio oko 35 evra, kao i od predpandemijskog perioda kada je iznosila oko 15 evra.

Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena tek 50 odsto, dok je prema pravilima Evropske unije obaveza država članica da do oktobra ili decembra dostignu popunjenost od 90 odsto. Iako je priliv gasa značajan, skladištenje raste sporo zbog visoke cene i ograničene ponude na globalnom tržištu, gde dominiraju LNG iz Katara i SAD, umesto tradicionalnih isporuka iz Rusije.

Na tržišnu nestabilnost utiču i geopolitička dešavanja. Američka Centralna komanda saopštila je da su američke snage izvele napade na desetine ciljeva u Iranu, s ciljem zaštite pomorskog saobraćaja kroz Ormuz. Iran je uzvratio napadima na zemlje sa američkim vojnim bazama, među kojima su Kuvajt, Bahrein i Jordan.

Pored vojnih tenzija, dodatnu nesigurnost izazivaju protivrečne informacije o statusu Ormuskog moreuza, ključne rute za tranzit nafte iz Persijskog zaliva. Vašington navodi da je prolaz otvoren, dok Teheran tvrdi da je zatvoren ‘do daljnjeg’, što brodare stavlja u neizvesnu poziciju.

Visoka cena od 50,830 evra po megavat-satu i polovično popunjena skladišta nagoveštavaju izazove za evropsko tržište energije uoči predstojeće jeseni.

Transakcija omogućava pristup globalnim tržištima i jača poziciju na evropskom tržištu energetskih transformatora

Nemački proizvođač transformatora SGB-SMIT potpisao je ugovor o kupovini većinskog udela u srpskoj kompaniji Comel Transformatori, sa sedištem u Ripnju kod Beograda. Zaključenje ove transakcije očekuje se u drugoj polovini 2026. godine, nakon dobijanja svih neophodnih regulatornih odobrenja, navedeno je u saopštenju SGB-SMIT-a.

Ova akvizicija deo je strategije SGB-SMIT-a za jačanje mreže proizvodnje energetskih transformatora u Evropi. Comel Transformatori proizvode energetske transformatore za elektroprivrede, industrijske korisnike i infrastrukturne projekte širom Evrope, oslanjajući se na tradiciju nekadašnjeg Minel Transformatora.

Partnerstvo će, prema navodima kompanije, spojiti regionalno prisustvo i tehničko znanje Comela sa inženjerskim kapacitetima, globalnim lancem snabdevanja i međunarodnom prodajnom mrežom SGB-SMIT-a. Generalni direktor SGB-SMIT-a Holger Keterer ocenio je da je Comel „odličan strateški partner” i istakao: „Zajednički ćemo ojačati poziciju na evropskom tržištu energetskih transformatora, uz stvaranje novih prilika za kupce, zaposlene i obe kompanije.”

Dosadašnji vlasnici Comela, Zoran Milutinović i Jasmina Stupar Marković, naveli su da će partnerstvo omogućiti kompaniji pristup globalnoj mreži kupaca, inženjerskom znanju i istraživačko-razvojnim kapacitetima, uz zadržavanje njihovog vlasničkog učešća i aktivne uloge u daljem razvoju kompanije. Prema zvaničnom saopštenju, završetak transakcije je uslovljen odobrenjem nadležnih regulatornih tela i predviđen je za drugu polovinu 2026. godine.