Novi poslovni susreti okupljaju 350.000 firmi sa Zapadnog Balkana i 850.000 iz Italije, Austrije, Slovenije i Hrvatske

Trst postaje ključni most za povezivanje privrednih sistema Zapadnog Balkana i regiona Alpe–Adria, saopštili su predstavnici privrednih komora na skupu u Trstu. Prema dogovoru privrednih lidera, ovaj grad biće mesto redovnih sastanaka oko 1,2 miliona kompanija iz dva regiona. Sastanku su prisustvovali Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Antonio Paoleti, predsednik Privredne komore Venecija Đulija – Trst–Gorica, i Franko Dal Maso, generalni sekretar Centralnoevropske inicijative (CEI).

Dve komorske mreže, KIF ZB6 i mreža Alpe–Adria, okupljaju ukupno oko 1,2 miliona firmi. KIF ZB6 predstavlja približno 350.000 kompanija iz šest privreda Zapadnog Balkana, dok mreža Alpe–Adria uključuje blizu 850.000 subjekata iz Italije, Austrije, Slovenije i Hrvatske. Ova platforma usmerena je na razvoj dobavljačkih lanaca, zajedničke investicione projekte, digitalizaciju i modernizaciju transportnih pravaca, sa ciljem jačanja evropskih lanaca vrednosti.

Trst kao logističko i investiciono čvorište

Predlog Marka Čadeža predviđa da se u Trstu najmanje dva puta godišnje okupljaju privrednici, investitori i lideri komora iz oba regiona. Takođe, Trst je prirodno mesto za ovakvu inicijativu, jer se tu nalazi sedište KIF ZB6 i jedna od najaktivnijih komora Alpe–Adria mreže. Grad je značajan zbog svoje uloge u povezivanju Balkana, srednje Evrope i Mediterana, kao i zbog razvijene logističke infrastrukture.

Na sastanku sa Frankom Dal Masom iz CEI, poseban akcenat stavljen je na modernizaciju železničkog pravca Trst–Ljubljana–Zagreb–Beograd i njegovo povezivanje sa lukama severnog Jadrana, Skopljem i Solunom. To stvara uslove za brži i održivi kopneni transport između regiona. Osim toga, u fokusu su projekti u okviru programa Interreg IPA ADRION, kao i digitalizacija razmene podataka i rad inspekcijskih službi 24 časa dnevno.

Povezivanje kompanija i uklanjanje logističkih barijera

Prema rečima Marka Čadeža, „Trst je prirodno mesto za ovakvu inicijativu, jer objedinjuje ključne aktere i omogućava konkretne rezultate za privredu.“ On je istakao da povezivanje političkih odluka, infrastrukturnih projekata i potreba kompanija može doneti koristi koje firme odmah osećaju.

Jedan od prioriteta je rešavanje problema čekanja na granicama. Na prelazima Zapadnog Balkana godišnje se izgubi oko 26 miliona radnih sati vozača, što je ekvivalentno skoro 3.000 godina čekanja. Zbog toga, CEI i KIF ZB6 rade na integraciji kontrola, razvoju zelenih koridora i zajedničkoj inicijativi prema Evropskoj komisiji za pravilo 90/180 dana za profesionalne vozače sa Balkana.

Zajednička poslovno-transportna agenda baziraće se na analizi podataka kompanija, preciznom identifikovanju uskih grla i razvoju projekata za evropsko finansiranje. „Koridori nisu samo pruge, putevi i luke. Oni su osnova za rast, investicije i bržu integraciju Zapadnog Balkana u evropsko tržište“, zaključio je Čadež.

Ovakva inicijativa ima potencijal da značajno unapredi konkurentnost kompanija iz oba regiona, podigne nivo investicija i ubrza procese digitalizacije i zelene tranzicije. Time Trst dodatno jača poziciju glavnog logističkog i poslovnog čvorišta za širu regiju.

Odluka Kanade o recipročnim carinama dolazi nakon što su SAD najavile identične mere zbog izostanka trgovinskog sporazuma

Kanada je odlučila da uvede carine od 50 odsto na američku robu, nakon što Sjedinjene Američke Države nisu postigle trgovinski sporazum sa tom zemljom do isteka roka. Ova mera stupa na snagu u sredu, a najavio ju je Mark Karni, premijer Kanade, kao odgovor na identične carine koje uvodi američki predsednik Donald Tramp. Time se pojačava napetost u trgovinskim odnosima između dva najbliža severnoamerička partnera.

Detalji o carinama od 50 odsto

Nova odluka o carinama od 50 odsto odnosi se na čelik, aluminijum i automobile iz Sjedinjenih Američkih Država. Ove carine su identične onima koje su najavile SAD, nakon što su pregovori sa Kanadom propali u poslednjem trenutku. Prema rečima premijera Karni, SAD su neposredno pred istek roka iznele nove zahteve i odustale od prethodnih obaveza, što je poremetilo ravnotežu već ispregovaranih odredbi. Kao rezultat, nijedna strana nije bila spremna na kompromis, što je dovelo do prekida pregovora.

Trgovinski odnosi i reakcije

Odluka Kanade o recipročnim merama predstavlja značajan udarac za bilateralne ekonomske odnose dve zemlje. Pre svega, SAD i Kanada su među najvećim trgovinskim partnerima, a automobilska i metalska industrija igraju ključnu ulogu u trgovinskoj razmeni. Do juče su obe strane bile blizu dogovora o smanjenju carina, ali su iznenadne izmene stavova u Vašingtonu prekinule taj proces. Britanski Guardian navodi da je „borba američkog predsednika Donalda Trampa na spoljnopolitičkom planu izazvala nezadovoljstvo među zvaničnicima u Otavi“.

Izjave i ekonomske posledice

Premijer Karni je naglasio da će kanadski odgovor biti „dolar za dolar“, što znači da će svaka američka mera biti uzvraćena istovetno. Ovakva eskalacija može imati direktan uticaj na kompanije iz obe zemlje, posebno na izvoznike čelika, aluminijuma i automobila. S druge strane, prekid pregovora signalizira mogućnost dužeg perioda nestabilnosti na tržištu Severnoameričke slobodne trgovinske zone.

Šira ekonomska slika i implikacije

Trgovinski sporovi poput ovog mogu uticati na proizvodne lance i cene krajnjih proizvoda, što bi mogli osetiti i potrošači i proizvođači. Kanada i SAD su ranije uspevale da prevaziđu slične prepreke, ali trenutna situacija pokazuje rastući protekcionizam i udaljavanje od slobodne trgovine. Analitičari ističu da bi duže trajanje ovakvih mera moglo negativno uticati na privredni rast obe zemlje i dovesti do preispitivanja investicionih odluka u sektorima na koje se carine odnose.

Konzorcijum Bajfarm – Galen farm preuzima poslovanje, planirano ulaganje od najmanje 170 miliona dinara za 26 apoteka

Apotekarska ustanova Užice dobija privatnog partnera nakon višegodišnjih finansijskih problema i nemogućnosti da samostalno nastavi poslovanje. Prema izjavi Miodraga Petkovića, člana Gradskog veća Užica, izabran je konzorcijum firmi Bajfarm i Galen farm. Konzorcijum će preuzeti poslovanje apotekarske ustanove i obezbediti nastavak apotekarske delatnosti na teritoriji Zlatiborskog okruga. Ključni deo dogovora je preuzimanje dugova apotekarske ustanove Užice, koji prelaze 400 miliona dinara, kao i ulaganje od najmanje 170 miliona dinara u postojeću mrežu od 26 objekata.

Finansijski okvir preuzimanja i planovi ulaganja

Apotekarska ustanova Užice godinama je beležila finansijske poteškoće, zbog čega je grad pokušavao stabilizaciju kroz različite intervencije. Međutim, ustanovi nije uspelo da nastavi samostalno poslovanje, što je dovelo do traženja privatnog partnera u skladu sa zakonom. Izabrani konzorcijum, koji posluje oko dve decenije na domaćem tržištu, ima približno 140 objekata širom Srbije. Preuzimanjem apotekarske ustanove Užice, konzorcijum Bajfarm – Galen farm obavezuje se da preuzme dugovanja premašujući 400 miliona dinara. Ta dugovanja odnose se na obaveze prema dobavljačima, neizmirene zarade i druga prava zaposlenih iz radnog odnosa. Pored toga, novi vlasnik treba da uloži najmanje 170 miliona dinara u unapređenje i održavanje 26 objekata u kojima ustanova posluje.

Nastavak rada apoteka i uticaj na zaposlene

Posebno je značajno što će apotekarska delatnost biti nastavljena u svih 26 objekata, koji su raspoređeni na teritoriji deset lokalnih samouprava, uključujući i apoteke u užičkim selima. Predviđeno je da najmanje jedna apoteka u Užicu nastavi sa noćnim dežurstvom, čime se osigurava dostupnost lekova građanima i tokom noći. Privatni partner preuzeće i farmaceutsko osoblje Apotekarske ustanove Užice, a zarade zaposlenih biće usklađene sa primanjima radnika konzorcijuma, uz uvažavanje minulog rada.

Pozadina i značaj za lokalno tržište

Vlasnik beogradskog Bajfarma je Nenad Bajčić, dok je vlasnik i direktor zemunskog Galen farma Veljko Dželetović. Galen farm je već preuzeo apoteke Apotekarske ustanove Subotica 2020. godine i ima razvijenu mrežu apoteka u brojnim gradovima širom Srbije, uključujući Beograd, Novi Sad, Smederevo, Požarevac, Kragujevac, Jagodinu, Vršac, Sombor i Sremsku Mitrovicu. „Dobili smo respektabilnog partnera za kojeg sam siguran da će uspeti da nastavi i poboljša snabdevanje građana lekovima, medicinskim sredstvima i pomagalima“, izjavio je Miodrag Petković. Očekuje se da novi model poslovanja omogući rešavanje višegodišnjih finansijskih problema, očuvanje postojeće mreže apoteka i unapređenje dostupnosti lekova građanima Užica i stanovnicima još devet lokalnih samouprava Zlatiborskog okruga. Kao rezultat, ova promena bi mogla da doprinese stabilizaciji lokalnog farmaceutskog tržišta i sigurnosti snabdevanja lekovima.