WARM UP HUSH UP 2026 okupio vodeće stručnjake i dao smernice za kredibilno izveštavanje o održivosti
Kompanije iz Srbije i regiona imale su priliku da 20. marta u Beogradu, u Marsh Open Space-u, učestvuju na zatvorenom executive masterclassu WARM UP HUSH UP 2026, posvećenom izazovima i rizicima u komunikaciji ESG tvrdnji. Događaj je održan u okviru platforme Kampanje sa svrhom, a okupio je mali broj senior profesionalaca iz oblasti marketinga, korporativnih komunikacija, ESG-a, CSR-a, HR-a i public affairs funkcija.
Program su predvodili Solitaire Townsend, suosnivač i chief solutionist agencije Futerra, dr Tamara Vlastelica sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Jamie Rusby, ekspert za održivost i komunikaciju održivosti sa iskustvom u IKEA Group i VELUX Group. Kroz okvir Hide, Pride or Slide, kao i praktičnu primenu u Executive Decision Lab formatu, učesnici su analizirali rizike greenwashinga i greenhushinga, ali i načine za kredibilnu i međufunkcionalnu komunikaciju održivosti.
Poseban fokus bio je na situacijama kada oprez prelazi u povlačenje i kada ćutanje kompanija o održivosti može predstavljati reputacioni rizik. Učesnici su dobili konkretne smernice kako da procene spremnost svojih ESG tvrdnji, usklade interne procese i donose sigurnije odluke o komunikaciji. Ovaj pristup je posebno važan za tržišta Srbije i regiona, gde se zahtevi za održivošću brzo menjaju, ali se i dalje prilagođavaju specifičnom regulatornom i tržišnom kontekstu.
„Naša ideja bila je da pomognemo kompanijama da o održivosti komuniciraju odgovorno i da odluke o komunikaciji donose promišljeno i efikasno, tako da njihov uticaj bude i vidljiv i suštinski. WARM UP HUSH UP 2026 bio je poziv na autentičnu i kredibilnu komunikaciju koja se ne skriva, već se sa punim pravom ističe“, izjavila je Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica platforme Kampanje sa svrhom i inicijative Žute Patalone.
Jamie Rusby je istakao: „Rastući regulatorni pritisak na zelene tvrdnje, sve veći skepticizam potrošača i politizacija ESG tema doveli su do toga da neke kompanije oklevaju da komuniciraju održivost, pa čak i da se povlače iz svojih obaveza. To je razumljiva, ali dugoročno rizična reakcija. Kompanije koje će biti uspešne u ovom okruženju biće one koje neće podleći tišini, već će nastaviti da inoviraju, jačaju otpornost i investiraju u jasne i kredibilne komunikacione okvire koji mogu da izdrže proveru i očuvaju poverenje.“
Zaključak masterclassa je da kredibilna ESG komunikacija zahteva ozbiljnu unutrašnju spremnost organizacije, jasne kriterijume i bolju saradnju između funkcija. Održivost više ne može biti samo reputaciona agenda, već mora biti deo strukturne transformacije kompanije.
