Broj sudskih postupaka zbog nečinjenja u borbi protiv klimatskih promena raste, Holandija i Kolumbija već suočene sa presudama
Pitanje mogu li države biti tužene zbog nečinjenja u borbi protiv klimatskih promena dobija sve veći značaj, naročito nakon što je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je u poslednje četiri godine u Evropi oko 200.000 smrtnih slučajeva povezano sa posledicama ekstremnih vrućina. Ova tema je aktuelizovana usled rekordno visokih temperatura tokom juna, što je izazvalo povećanu brigu o klimatskoj adaptaciji i odgovornosti državnih organa.
Međunarodni pravni okvir, uključujući Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Pariski sporazum, obavezuje države da ne samo smanjuju emisije štetnih gasova, već i da aktivno preduzimaju mere prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima. Međutim, praksa pokazuje da neispunjavanje ovih obaveza može dovesti do sudskih postupaka, kako je to već viđeno u više od 80 država između 2015. i 2024. godine.
Klimatske tužbe i presude: primeri Holandije i Kolumbije
Jedan od najzapaženijih slučajeva je tužba Greenpeace Netherlands i osam građana Bonairea protiv države Holandije, okončan u januaru 2026. godine. Sud je utvrdio da Holandija nije dovoljno brzo preduzela mere za zaštitu stanovnika ostrva od posledica klimatskih promena, poput porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih uslova. Kao rezultat, država je obavezana da donese i sprovede plan adaptacije, čime je potvrđena odgovornost javnih vlasti za klimatsku bezbednost građana.
Slične tužbe zabeležene su i u Kolumbiji. U predmetu José Noé Mendoza Bohórquez i drugi protiv Departmana Arauca iz 2021. godine, tužioci su naveli da država nije preduzela adekvatne mere zaštite od poplava uzrokovanih klimatskim promenama. Takođe, u predmetu iz 2020. godine stanovnica ostrva Providensija zahtevala je utvrđivanje državne odgovornosti zbog kašnjenja u obnovi posle uragana i izostanka dugoročnog plana adaptacije. Sudovi su u oba slučaja potvrdili obavezu države da zaštiti ugrožene zajednice, što dodatno podstiče razvoj klimatskog prava na globalnom nivou.
Odgovornost kompanija i implikacije za pravni sistem
Pored država, sve češće su predmet tužbi i privatne kompanije, naročito kada nisu uspostavile efikasno upravljanje klimatskim rizicima koji mogu uticati na poslovanje, imovinu i treća lica. Ova praksa pokazuje da mere klimatske adaptacije postaju obaveza svih društvenih aktera, a ne samo državnih institucija.
Pravna analiza pokazuje da klimatske tužbe nisu ograničene na napredne pravne sisteme, već se mogu pokretati i u državama kao što je Srbija, ukoliko postoji osnov za tvrdnju da su nadležni organi propustili preduzimanje neophodnih mera. Očekuje se da će broj ovakvih sudskih postupaka rasti, s obzirom na intenziviranje klimatskih promena i sve izraženiji ekonomski i socijalni uticaj na stanovništvo i privredu.
Klimatske promene i adaptacija na nove uslove stavljaju pred države i kompanije izazov koji ima pravne, ekonomske i društvene posledice. Istovremeno, odgovornost za propuštanje mera može dovesti do značajnih finansijskih obaveza kroz naknade štete i obavezu sprovođenja novih strategija zaštite.
