Najsiromašniji regioni pogođeni sa 20 dodatnih smrti na 100.000 stanovnika godišnje, navodi Ester Duflo
Na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Ester Duflo izjavila je da bi klimatske promene do 2100. godine mogle godišnje uzrokovati između jednog i osam miliona dodatnih smrtnih slučajeva, sa posebnim rizikom za siromašne regione. Duflo je naglasila da je povećanje smrtnosti usled ekstremnih vrućina naročito izraženo u delovima sveta gde je prosečna temperatura izuzetno visoka, kao što su severni Brazil, severna Indija, Bangladeš, Pakistan i afrički kontinent.
Prema podacima koje je predstavila, u najugroženijim grupama stanovništva očekuje se i do 20 dodatnih smrti na 100.000 ljudi godišnje, što je nivo sličan smrtnosti od raka. Istakla je da je efekat klimatskih promena nelinearan, te da telu dodatna dva stepena pri već visokim temperaturama predstavljaju mnogo veći zdravstveni rizik nego umeren porast na nižim temperaturama.
Duflo je navela da mogućnost adaptacije na klimatske promene zavisi pre svega od ekonomske situacije. “Ljudi sa više novca češće rade u klimatizovanim uslovima, dok siromašni, često zaposleni na otvorenom, nemaju pristup rashladnim uređajima ni kvalitetnim stambenim uslovima. U Pakistanu, istraživanja pokazuju da siromašne kuće zadržavaju toplotu duže nego što je spoljna temperatura, što ih pretvara u svojevrsne ‘mikrotalasne rerne’.”
Duflo je upozorila da su emisije ugljen-dioksida i dalje visoke, a aktuelne projekcije pokazuju blagi pad do sredine veka zahvaljujući merama u zemljama OECD-a i Kini, dok se nakon toga predviđa ponovni rast. Naglasila je da trenutno ne postoje institucije koje bi ljudima omogućile da ne rade za vreme ekstremnih vrućina, što dodatno povećava zdravstvene rizike za siromašno stanovništvo.
Istakla je da klimatske promene predstavljaju “prostu matematiku” kada se uzme u obzir da su najugroženiji oni koji žive u toplijim regionima i nemaju sredstva za prilagođavanje. Za razliku od siromašnih zemalja, u bogatim državama poput Kanade, Bostona, Švedske i Švajcarske očekuje se čak smanjenje smrtnosti povezane sa klimatskim promenama.
Na kongresu u Beogradu, koji okuplja oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja tokom pet dana, učestvuju i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Biće održano 12 plenarnih sesija i više od 200 paralelnih panela, dok će posebna predavanja održati Erik Maskin i Žan Tirol, takođe dobitnici Nobelove nagrade. Tema kongresa su globalni ekonomski izazovi, među kojima klimatske promene zauzimaju centralno mesto.
