Emisije gasova sa efektom staklene bašte ne prestaju da rastu od 1992. godine, mir i saradnja ključni za energetsku tranziciju
Profesor Univerziteta Kolumbija Džefri D. Saks upozorio je na Horizons Forumu u Beogradu da je čovečanstvo dostiglo oko 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja i da posledice mogu biti dramatične, ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Saks, koji više od četiri decenije savetuje vlade i međunarodne institucije po pitanju održivog razvoja, podsetio je da je još 1992. godine usvojen globalni klimatski plan, ali da emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu prestale da rastu.
“Tada smo znali šta treba da uradimo, ali emisije nisu prestale da rastu. Danas naš cilj više nije da usporimo njihov rast, već da ih svedemo na nulu”, izjavio je Saks, navodeći da industrijske aktivnosti i sagorevanje fosilnih goriva predstavljaju glavni izvor ugljen-dioksida, dok metan, azotni oksidi i industrijski gasovi zahtevaju posebne strategije.
Saks je naglasio da političko nerazumevanje predstavlja veći problem od tehnološkog razvoja: “Većina političara ne razume ozbiljnost ovog izazova niti način na koji treba odgovoriti. Ovo nije šala.” Na panelu “Zelena (r)evolucija: Osnaživanje sutrašnjice”, izneo je tri ključne preporuke za države koje žele da odgovore na klimatsku krizu.
Prva preporuka je izrada jasnog dugoročnog plana energetskog razvoja, bez kojeg, prema Saksesovim rečima, nije moguće sprovesti tranziciju. Kao primer je naveo Kinu, koja planira razvoj energetike na duži rok, dok pojedine velike ekonomije odustaju od sistemskog planiranja.
Druga preporuka odnosi se na regionalnu saradnju, pri čemu je naglasio da nijedna država ne može sama izgraditi održiv energetski sistem. “Srbija treba da bude povezana sa Balkanom, Evropskom unijom i Azijom. Pouzdana energetska mreža ne može da postoji bez međunarodnog povezivanja”, rekao je Saks i dodao da je mir osnovni preduslov tranzicije.
Treća preporuka je obezbeđivanje finansiranja i brzo sprovođenje promena. Saks je ocenio da je opredeljenost Srbije za međunarodnu saradnju, uključujući i partnerstvo sa Kinom, važan korak u pravcu energetske transformacije.
Na kraju, Saks je istakao viziju za 2035. godinu: “Nadam se da ćemo tada biti na putu potpune dekarbonizacije, da će održivi razvoj biti ugrađen u sve sisteme i da ćemo živeti u svetu mira i saradnje. Moramo promeniti način razmišljanja i shvatiti da delimo jednu planetu. Kada sarađujemo, korist imaju svi.”
Prema njegovim zaključcima, nijedna država ne može sama rešiti najveće izazove 21. veka, ali zajedničkim planiranjem, ulaganjem i saradnjom moguće je izgraditi održiviju i bezbedniju budućnost.
