Država prodala stoprocentni udeo u Jat apartmanima, jedini ponuđač Montvision ispunio sve uslove iz javnog poziva

Jat apartmani na Kopaoniku dobili su novog vlasnika kroz proces privatizacije. Država je prodala svoj stoprocentni udeo kompaniji Montvision iz Kopaonika po ceni od 5,16 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo privrede. Ugovor o prodaji kapitala zaključen je i overen kod javnog beležnika 17. septembra 2026. godine, čime je proces privatizacije formalno završen.

Prodajna cena od 5,16 miliona evra predstavljala je početnu cenu iz javnog poziva objavljenog u julu. Na javni poziv prijavila se samo kompanija Montvision, koja je bila jedini ponuđač i ispunila sve propisane uslove. Komisija za sprovođenje postupka privatizacije predložila je Ministarstvu privrede da Montvision bude izabran za kupca. Ministarstvo je 21. avgusta donelo zvaničnu odluku kojom je Montvision proglašen kupcem.

Uslovi privatizacije Jat apartmana na Kopaoniku

Pravo učešća u privatizaciji Jat apartmani na Kopaoniku imala su isključivo domaća pravna lica koja posluju u istoj delatnosti. Prema uslovima javnog poziva, kompanije su morale biti registrovane pod šifrom delatnosti “hoteli i sličan smeštaj”. Takođe, zahtevalo se da su tu delatnost registrovale pre kraja 2025. godine. Dodatno, kompanije su morale poslovati profitabilno i ostvariti prihod od najmanje 700 miliona dinara u poslednjoj godini.

Pre finalizacije ugovora, Ministarstvo privrede je sprovelo sve zakonske provere. Pribavljeno je i mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca o nepostojanju prepreka sa strane kupca. Na taj način su ispunjeni svi formalni i zakonski uslovi za prenos vlasništva Jat apartmana na Montvision.

Analiza tržišnog značaja i širi kontekst

Privatizacija Jat apartmani na Kopaoniku deo je šireg procesa restrukturiranja i privatizacije državnih preduzeća u sektoru turizma i ugostiteljstva. Kopaonik, kao najpoznatiji zimski turistički centar u Srbiji, poslednjih godina privlači značajne investicije u hotelijerstvu. Očekuje se da će ulazak Montvision-a kao novog vlasnika doprineti daljem razvoju ponude i unapređenju kvaliteta usluga.

Na tržištu hotelskog i sličnog smeštaja u Srbiji, konkurencija je sve intenzivnija, posebno na Kopaoniku. Privatizacija i dolazak novih investitora mogu podstaći dodatna ulaganja, modernizaciju i veću konkurentnost celog turističkog sektora. Osim toga, ovakvi potezi države imaju za cilj unapređenje efikasnosti i povećanje prihoda kroz prodaju imovine.

Prema saopštenju Ministarstva privrede, proces privatizacije Jat apartmana na Kopaoniku sproveden je transparentno i u skladu sa svim zakonskim propisima. S obzirom na to da je Montvision bio jedini ponuđač i da je ispunio sve uslove, transakcija je realizovana po početnoj ceni iz javnog poziva. Ova privatizacija može poslužiti kao model za buduće procese u srodnim delatnostima.

Prema podacima Evrostata, Srbija beleži nižu stopu gojaznosti od većine suseda, ali je zabeležen rast u poređenju sa 2022. godinom

Prema najnovijim podacima koje je objavio Evrostat, Srbija se nalazi među najvitkijim državama na kontinentu, sa svega 13,6 odsto punoletnog stanovništva koje se svrstava u kategoriju gojaznih. Ova stopa gojaznosti znači da je indeks telesne mase (BMI) kod tog dela populacije veći od 30. Pored toga, procenat gojaznosti u Srbiji je i dalje niži od većine susednih zemalja, ali je zabeležen rast u odnosu na 2022. godinu, kada je gojaznih bilo 11,6 odsto.

Iako su podaci o gojaznosti u Srbiji povoljniji nego u većini evropskih zemalja, primećen je trend porasta ovog zdravstvenog problema. Naime, broj gojaznih osoba u Srbiji je povećan za 2 procentna poena u poslednje dve godine. Ovaj rast ukazuje na potrebu za kontinuiranim praćenjem i sprovođenjem preventivnih mera. Kao rezultat, zdravstveni sektor i državni organi ističu važnost promocije zdravih životnih navika i redovne fizičke aktivnosti.

Stope gojaznosti u evropskim zemljama

Među evropskim državama, Italija ima najnižu stopu gojaznosti, sa svega 7 odsto punoletnih građana čiji je BMI veći od 30. Sledi Grčka sa 12,8 odsto i Rumunija sa 12,9 odsto, dok Srbija zauzima četvrto mesto sa 13,6 odsto. Španija se nalazi odmah iza, sa 14,9 odsto gojaznih građana.

U poređenju sa susednim državama, Bugarska beleži 15,4 odsto, Hrvatska 16,5 odsto, a Mađarska čak 20,9 odsto gojaznih odraslih stanovnika. S druge strane, pojedine zemlje sa severa Evrope, poznate po visokom kvalitetu života, pokazuju znatno veće stope gojaznosti. U Letoniji je 24,6 odsto stanovništva gojazno, dok je u Finskoj taj procenat 23,2 odsto. Estonija ima 22 odsto, a Irska 22,1 odsto punoletnih građana koji su gojazni.

Tržišni i društveni kontekst trenda gojaznosti

Povećanje procenta gojaznosti u Srbiji može se povezati sa promenama u načinu života, ishranom i smanjenom fizičkom aktivnošću. Međutim, još uvek je procenat niži nego u većini zemalja centralne i istočne Evrope, što može ukazivati na uticaj tradicionalne kuhinje, ali i na razlike u ekonomskim i društvenim uslovima. Uporedo sa tim, mediteranske zemlje, poput Italije, pokazuju zavidnu statistiku, što se često pripisuje njihovim navikama ishrane i životnom stilu. Poznata italijanska filozofija „dolce far niente“, koja podrazumeva uživanje u životu bez stresa, često se navodi kao jedan od faktora očuvanja zdravlja stanovništva na Mediteranu.

Takođe, rast gojaznosti u Srbiji može predstavljati izazov za zdravstveni sistem i ekonomiju, zbog povećanih troškova lečenja bolesti koje su povezane sa prekomernom telesnom masom. S druge strane, niža stopa gojaznosti u odnosu na susede može biti ekonomska prednost u smislu smanjenih javnih izdataka za zdravstvo, ali i u kontekstu produktivnosti radne snage.

Na kraju, podaci Evrostata ukazuju na potrebu kontinuiranog praćenja trendova gojaznosti i sprovođenja preventivnih kampanja na nacionalnom nivou. Srbija, iako među najvitkijim zemljama Evrope, mora obratiti pažnju na rastući trend i ulagati u javno zdravlje, kako bi zadržala ovu povoljnu poziciju.

Putnici sada mogu unositi do dve litre tečnosti u ručnom prtljagu, zahvaljujući novoj tehnologiji na svim sigurnosnim kontrolama

Minhenski aerodrom ukinuće pravilo o maksimalno 100 mililitara tečnosti po bočici u ručnom prtljagu. Ovo pravilo važi godinama u avio-saobraćaju širom Evrope. Od sada, putnici će moći da unesu do dve litre tečnosti u avion iz Minhena, što predstavlja značajnu olakšicu za sve koji putuju iz ovog nemačkog grada. Bavarsko državno ministarstvo stanovanja, građevinarstva i prometa potvrdilo je da će ograničenje biti ukinuto u narednom periodu, nakon što je završeno postavljanje naprednih CT skenera na svim kontrolnim tačkama.

Uvođenje CT skenera i ekonomske implikacije

Razlog ukidanja ograničenja od 100ml je uvođenje najsavremenijih medicinskih CT (kompjuterska tomografija) skenera na svim sigurnosnim trakama Terminala 1 i 2. Savezna država Bavarska investirala je oko 45 miliona evra u modernizaciju opreme. Nova tehnologija omogućava detaljnu 3D analizu sadržaja prtljaga bez potrebe za otvaranjem torbi ili posebnog izlaganja elektronskih uređaja. Kao rezultat, putnici više neće morati da prebacuju kozmetiku u providne kese, niti da vade laptope na poseban pregled. To će ubrzati protok putnika i smanjiti gužve na sigurnosnim kontrolama. Ovakva promena unapređuje korisničko iskustvo i može doprineti većem broju letova i prihoda za aerodrom.

Minhen predvodi promene na nemačkim aerodromima

Osim Minhena, aerodrom u Nirnbergu već je potpuno prešao na CT tehnologiju, dok su Frankfurt na Majni i Berlin implementirali ovakve skenere samo na pojedinim kontrolnim tačkama. Ipak, pravilo 100ml i dalje važi na terminalima gde se koriste standardni rendgenski uređaji. Putnicima se savetuje da pre putovanja provere na zvaničnim internet stranicama aerodroma koja tehnologija je dostupna na njihovom terminalu. Ovo je važno kako bi izbegli probleme i nepotrebno odlaganje prtljaga ili tečnosti. Uporedo sa tim, uvođenje ovakvih skenera može biti signal i drugim evropskim aerodromima da modernizuju svoje sigurnosne procedure, što će dugoročno smanjiti troškove i povećati efikasnost.

Uticaj na avio-industriju i putnike

Modernizacija sigurnosne opreme i olakšavanje pravila za tečnosti u ručnom prtljagu može imati pozitivan ekonomski efekat na avio-industriju. Veća fleksibilnost za putnike često dovodi do većeg zadovoljstva i povećanja broja putovanja, što direktno utiče na rast prihoda aerodroma i avio-kompanija. Istovremeno, primena CT tehnologije može smanjiti operativne troškove i potrebu za dodatnim osobljem na sigurnosnim kontrolama. Pored toga, putnici iz Srbije koji koriste direktne letove Er Srbije iz Minhena, od maja, imaće koristi od novih pravila i bržeg prolaska kroz bezbednosne kontrole. Na kraju, implementacija savremenih CT skenera predstavlja važan korak ka digitalizaciji i unapređenju usluga na evropskim aerodromima.