Podaci korisnika čuvaju se najmanje 30 dana, a pristup policije i tužilaštva otkriva i lične informacije

Američke kompanije iz sektora veštačke inteligencije, kao što su OpenAI, xAI i Anthropic, u skladu sa sudskim nalozima dostavljaju kompletne korisničke podatke nadležnim organima najčešće u roku od nekoliko dana, pokazuju najnoviji slučajevi iz 2026. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama podaci iz razgovora sa AI sistemima čuvaju se najmanje 30 dana u rezervnim kopijama, a po potrebi i duže, što omogućava policiji i sudovima brz pristup i detaljan uvid u privatne informacije građana.

U aprilu 2026. godine na Floridi, policija je uhapsila Hišama Abugarbijea zbog dvostrukog ubistva, a ključni dokaz u istrazi bili su njegovi razgovori sa ChatGPT-om, gde je postavljao pitanja o temperaturi vode za izazivanje opekotina, mogućnosti da komšije čuju pucanj i načinima skrivanja tela. Ovi podaci su postali deo sudske dokumentacije i doprineli optužnici.

Za razliku od razgovora sa lekarima, advokatima ili sveštenicima, komunikacija sa AI sistemima nije zaštićena istim nivoom privatnosti. Podaci koje korisnici unesu (promptovi) i odgovori koje dobiju (outputi) skladište se na serverima kompanija i koriste se za unapređivanje modela, ali i mogu biti privremeno zadržani na zahtev sudova ili policije. Čak i kada korisnik obriše razgovor, podaci ostaju dostupni kompaniji najmanje 30 dana, a u slučaju istrage taj period može biti produžen.

Korišćenje virtuelne privatne mreže (VPN) ili “incognito” režima ne garantuje anonimnost, jer VPN prikriva samo IP adresu, ali ne i korisnički nalog, dok incognito režim ograničava upotrebu podataka za trening, ali ne sprečava njihovo privremeno čuvanje i dostavljanje nadležnim organima.

Pristup ličnim podacima u Sjedinjenim Američkim Državama odvija se znatno brže nego u Evropskoj uniji. Po američkom zakonu, sudski nalozi obavezuju kompanije da dostave ne samo pojedinačne razgovore, već celokupan korisnički nalog, zbog čega istraga može zahvatiti i zdravstvene ili finansijske podatke korisnika, nevezano za predmet istrage. U praksi, ova procedura često traje samo nekoliko dana.

Suprotno tome, evropske kompanije kao što su Mistral AI i Aleph Alpha podležu strožim pravilima zaštite podataka. U EU, sud izdaje nalog tek nakon što proceni da je zahtev opravdan i neophodan za istragu, a kompanija može biti obavezana da preda isključivo podatke koji su relevantni za konkretan slučaj. Proces traje nekoliko nedelja, a primenjuje se princip minimizacije podataka prema GDPR regulativi.

Ovi slučajevi ukazuju da je iluzija privatnosti u digitalnom dobu posebno izražena kod AI sistema, jer su podaci korisnika često dostupni nadležnim organima i nakon brisanja, a razlika u brzini i obimu pristupa zavisi od jurisdikcije i lokalnih zakona.

Kineske kompanije prve podnele zahtev za status aktivnog kupca kod Elektromreže Srbije, puštanje u rad planirano za 2027. i 2028. godinu

Kineska kompanija Linglong iz Zrenjanina i HBIS GROUP Serbia Iron & Steel među prvima su podnele zahtev Elektromreži Srbije za priključenje solarnih elektrana na prenosni sistem u statusu aktivnog kupca. Linglong planira izgradnju solarne elektrane snage 39,9 megavata u Zrenjaninu, sa planiranim puštanjem u rad tokom 2027. godine, prema podacima objavljenim na sajtu OIE Srbija.

Kompanija HBIS GROUP Serbia Iron & Steel planira izgradnju solarne elektrane snage 63 megavata u okviru železare u Smederevu, a prema podnetoj dokumentaciji elektrana bi trebalo da počne sa radom 2028. godine. Kao aktivni kupci, ove kompanije će moći da koriste ili skladište električnu energiju proizvedenu u okviru sopstvenih objekata, ili da je samostalno prodaju na tržištu.

Ova inicijativa pozicionira Linglong i HBIS GROUP kao prve velike industrijske subjekte koji se uključuju u sistem aktivnih kupaca na prenosnom nivou u Srbiji, što može doprineti povećanju udela obnovljivih izvora energije u domaćoj privredi.

Akcije kompanije porasle 1 odsto nakon objave, akvizicije usmerene na razvoj vakcina i novih tehnologija

Američka farmaceutska kompanija Eli Lili saopštila je da će preuzeti tri biotehnološke firme za ukupno gotovo 3,8 milijarde dolara, kao deo strategije širenja u oblasti infektivnih bolesti. Kupovina obuhvata kompanije Curevo, LimmaTech Biologics i Vaccine Company, a cilj akvizicija je razvoj novih vakcina i tehnologija za prevenciju i lečenje virusnih i bakterijskih infekcija.

Curevo radi na vakcini protiv herpesa zostera, LimmaTech Biologics razvija terapije za bakterijske infekcije i polno prenosive bolesti, dok Vaccine Company istražuje tehnologije na bazi nanočestica za isporuku lekova i borbu protiv virusnih oboljenja. Prema saopštenju Eli Lili, ove akvizicije predstavljaju deo dugoročne strategije da se fokus prebaci sa lečenja posledica na prevenciju bolesti.

Glavni naučni direktor Eli Lili, Danijel Skovronski, izjavio je da je cilj kompanije jačanje portfolija u segmentu infektivnih bolesti: “Ove akvizicije deo su strategije usmerene na prevenciju bolesti, umesto isključivog lečenja njihovih posledica.”

U poslednjih nekoliko godina, Eli Lili beleži snažan rast zahvaljujući velikoj potražnji za lekovima za mršavljenje i dijabetes, kao što su Zepbound i Mounjaro. Kompanija se istovremeno suočava s konkurencijom danskog proizvođača Novo Nordisk. Nakon objave o novim preuzimanjima, akcije Eli Lili porasle su 1 odsto.