Cena američke sirove nafte na 91,320 dolara, evropski gas na TTF berzi dostigao 47,145 evra po megavatsatu

Evropska finansijska tržišta su 27. maja 2026. otvorila trgovanje uz oprezni optimizam, dok su cene nafte zabeležile značajan pad usled očekivanja da bi Sjedinjene Američke Države i Iran mogli postići mirovni sporazum na Bliskom istoku. Cena američke sirove nafte WTI pala je za 2,78% na 91,320 dolara, dok je evropska brent nafta zabeležila pad od 2,15% i sada iznosi 97,437 dolara.

Na amsterdamskoj berzi TTF, evropski fjučersi gasa za jun mesec otvorili su se na nivou od 47,145 evra za megavatsat. Panevropski STOXX Europe 600 indeks ojačao je za 0,2% neposredno nakon otvaranja tržišta u Londonu. Britanski FTSE 100 indeks porastao je za gotovo 0,1%, nemački DAX za 0,5%, francuski CAC 40 za 0,4%, dok je italijanski FTSE MIB zabeležio rast od 0,3%.

Prema ekonomskim analizama, većina sektora na evropskim berzama bila je u pozitivnoj teritoriji, a automobilski sektor je prednjačio sa rastom od 1,6%. Vrednost evra na deviznom tržištu Foreks iznosila je 1,16441 dolara. Cena zlata pala je na 4.482,08 dolara za trojnu uncu, dok je pšenica iznosila 6,2762 dolara za bušel (27,216 kg).

Azijsko-pacifička tržišta nastavila su pozitivan trend, pri čemu su indeksi u Japanu i Južnoj Koreji tokom noći dostigli rekordne nivoe. Na američkom tržištu, Dow Jones je zatvoren sa padom od 0,23% na 50.461,68 poena, dok je S&P 500 porastao 0,61% na 7.519,12 poena, a Nasdaq je ojačao za 1,19% na 26.656,18 poena.

Sve navedene promene posledica su najnovijih geopolitičkih kretanja i očekivanja o mogućem smirivanju situacije na Bliskom istoku, što direktno utiče na cene energenata i performanse globalnih tržišta.

Trideset sedam najvećih kineskih firmi zapošljava više od 40.000 radnika, broj zaposlenih porastao 45% za četiri godine

Privredna komora Srbije saopštila je da su kineske kompanije potpisale nove ugovore o ulaganjima u Srbiju vredne 945 miliona evra, čime ukupna ulaganja iz Kine dostižu 7,7 milijardi evra. Prema izjavama predsednika PKS Marka Čadeža, 37 najvećih kineskih kompanija u zemlji trenutno zapošljava više od 40.000 radnika, a broj zaposlenih u poslednje tri do četiri godine porastao je čak 45%.

Kineske investicije u Srbiji obuhvataju razne sektore, uključujući energetiku, infrastrukturu, rudarstvo, automobilsku industriju, kao i visokotehnološke oblasti i robotiku. U Srbiji posluje oko 2.000 kompanija sa kineskim kapitalom, dok su najznačajnije investicije došle upravo kroz najvećih 37 firmi koje su do sada investirale približno 7,7 milijardi evra.

Marko Čadež je istakao da su danas potpisani ugovori sa kineskim kompanijama o novim investicijama ukupne vrednosti od 945 miliona evra, što je gotovo milijardu evra dodatnih ulaganja. Najavljeno je i otvaranje fabrike robota, za koju Čadež navodi da će biti jedina takva na evropskom kontinentu, i da predstavlja značajan tehnološki iskorak za Srbiju.

“To je jedina takva fabrika koja će biti na evropskom kontinentu”, izjavio je predsednik PKS. Dodao je da će ova investicija doneti ne samo nova radna mesta i tehnološki transfer, već i da će Srbija postati hab za izvoz i transfer znanja u široj regiji, kao što je to bio slučaj i sa prethodnim kineskim investicijama.

Govoreći o novim propisima Evropske unije u vezi sa kineskim ulaganjima, Čadež je naveo da je razumljivo što Brisel nastoji da zaštiti svoje tržište i sopstvene tehnologije, ali ističe da tržište ne može biti zaštićeno od inovacija i boljih rešenja. Takođe je rekao da kineske kompanije koje posluju u Srbiji već sarađuju sa najvećim evropskim automobilskim brendovima i poštuju sve standarde koje propisuje EU.

On je dodao da bi veće prisustvo kineskih automobila na evropskom tržištu moglo da vodi i do snižavanja cena evropskih vozila. Čadež je zaključio da je izgradnja fabrike robota i dolazak novih kineskih investicija odlična vest za ekonomiju Srbije i njenu poziciju na međunarodnom tržištu.

Podaci korisnika čuvaju se najmanje 30 dana, a pristup policije i tužilaštva otkriva i lične informacije

Američke kompanije iz sektora veštačke inteligencije, kao što su OpenAI, xAI i Anthropic, u skladu sa sudskim nalozima dostavljaju kompletne korisničke podatke nadležnim organima najčešće u roku od nekoliko dana, pokazuju najnoviji slučajevi iz 2026. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama podaci iz razgovora sa AI sistemima čuvaju se najmanje 30 dana u rezervnim kopijama, a po potrebi i duže, što omogućava policiji i sudovima brz pristup i detaljan uvid u privatne informacije građana.

U aprilu 2026. godine na Floridi, policija je uhapsila Hišama Abugarbijea zbog dvostrukog ubistva, a ključni dokaz u istrazi bili su njegovi razgovori sa ChatGPT-om, gde je postavljao pitanja o temperaturi vode za izazivanje opekotina, mogućnosti da komšije čuju pucanj i načinima skrivanja tela. Ovi podaci su postali deo sudske dokumentacije i doprineli optužnici.

Za razliku od razgovora sa lekarima, advokatima ili sveštenicima, komunikacija sa AI sistemima nije zaštićena istim nivoom privatnosti. Podaci koje korisnici unesu (promptovi) i odgovori koje dobiju (outputi) skladište se na serverima kompanija i koriste se za unapređivanje modela, ali i mogu biti privremeno zadržani na zahtev sudova ili policije. Čak i kada korisnik obriše razgovor, podaci ostaju dostupni kompaniji najmanje 30 dana, a u slučaju istrage taj period može biti produžen.

Korišćenje virtuelne privatne mreže (VPN) ili “incognito” režima ne garantuje anonimnost, jer VPN prikriva samo IP adresu, ali ne i korisnički nalog, dok incognito režim ograničava upotrebu podataka za trening, ali ne sprečava njihovo privremeno čuvanje i dostavljanje nadležnim organima.

Pristup ličnim podacima u Sjedinjenim Američkim Državama odvija se znatno brže nego u Evropskoj uniji. Po američkom zakonu, sudski nalozi obavezuju kompanije da dostave ne samo pojedinačne razgovore, već celokupan korisnički nalog, zbog čega istraga može zahvatiti i zdravstvene ili finansijske podatke korisnika, nevezano za predmet istrage. U praksi, ova procedura često traje samo nekoliko dana.

Suprotno tome, evropske kompanije kao što su Mistral AI i Aleph Alpha podležu strožim pravilima zaštite podataka. U EU, sud izdaje nalog tek nakon što proceni da je zahtev opravdan i neophodan za istragu, a kompanija može biti obavezana da preda isključivo podatke koji su relevantni za konkretan slučaj. Proces traje nekoliko nedelja, a primenjuje se princip minimizacije podataka prema GDPR regulativi.

Ovi slučajevi ukazuju da je iluzija privatnosti u digitalnom dobu posebno izražena kod AI sistema, jer su podaci korisnika često dostupni nadležnim organima i nakon brisanja, a razlika u brzini i obimu pristupa zavisi od jurisdikcije i lokalnih zakona.