Industrijska proizvodnja porasla 5,4 odsto, spoljna trgovina dostigla 25,47 biliona juana

Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,7 odsto u prvoj polovini 2026. godine, ostajući u okviru ciljanog raspona rasta od 4,5 do 5 odsto, pokazuju najnoviji podaci Nacionalnog biroa za statistiku Kine. Ukupni BDP dostigao je 69,57 biliona juana (oko 8,59 biliona evra), uprkos izazovima kao što su geopolitičke tenzije i usporavanje globalne ekonomije.

U drugom kvartalu 2026. godine, kineska privreda ostvarila je međugodišnji rast od 4,3 odsto, nakon što je u prvom tromesečju zabeležen rast od 5 odsto. Prema oceni zamenika direktora Nacionalnog biroa za statistiku Mao Šengjonga, kineska ekonomija je u prvoj polovini godine zadržala stabilan trend, a ključni makroekonomski indikatori ostali su u predviđenim okvirima.

U istom periodu, industrijska proizvodnja većih kineskih kompanija porasla je za 5,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je promet u maloprodaji povećan za 2,7 odsto. S druge strane, ulaganja u osnovna sredstva su opala za 5,7 odsto, što ukazuje na zaostajanje investicione aktivnosti u poređenju sa rastom industrijske proizvodnje.

Visokotehnološke industrije i dalje su glavni pokretač rasta. Proizvodnja u sektoru opreme povećana je za 9,3 odsto, dok je visokotehnološka proizvodnja zabeležila rast od 13,3 odsto, znatno iznad proseka ukupne industrije. Spoljna trgovina dala je značajan doprinos, sa rastom ukupne robne razmene od 16,9 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 25,47 biliona juana (oko 3,14 biliona evra), što predstavlja rekord za prvo polugodište.

Poseban rast zabeležen je u trgovini računarskom opremom, elektronskim komponentama i delovima za računare, koja je porasla 56,6 odsto i dostigla 5,13 biliona juana (oko 633 milijarde evra).

Kineski ekonomski analitičari ističu da primena veštačke inteligencije, razvoj domaćih tehnologija i širenje saradnje sa zemljama iz inicijative „Pojas i put“ obezbeđuju nove izvore dugoročnog privrednog rasta.

Evropska investiciona banka finansira 75% investicije vredne 600 miliona evra, kapacitet 23.000 tona godišnje

Austrijska energetska kompanija OMV obezbedila je kredit od 450 miliona evra od Evropske investicione banke za izgradnju velikog postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika u Bruku na Lajti, Donja Austrija. Ovo je do sada najveće pojedinačno finansiranje EIB-a za energetski sektor u Austriji, a kredit pokriva skoro tri četvrtine ukupne investicije, čija je vrednost procenjena na oko 600 miliona evra.

Novo postrojenje, čija je izgradnja već u toku, biće opremljeno elektrolizerom snage 140 megavata koji će koristiti električnu energiju iz obnovljivih izvora. Očekuje se da počne sa radom do kraja 2027. godine. Godišnji kapacitet proizvodnje iznosiće do 23.000 tona zelenog vodonika, što će ovo postrojenje svrstati među pet najvećih u Evropi i biti najveće u Austriji.

Proizvedeni zeleni vodonik biće transportovan cevovodom dugim 22 kilometra do OMV-ove rafinerije u Švehatu. Tamo će postepeno zamenjivati vodonik dobijen iz fosilnih goriva u procesu prerade nafte. Ova promena omogućava smanjenje direktnih emisija ugljen-dioksida u rafineriji za oko 150.000 tona godišnje, odnosno približno 10% trenutnih emisija.

Projekat predstavlja osnovu i za buduću proizvodnju održivog avionskog goriva i drugih proizvoda sa niskim emisijama ugljenika. Potpredsednik EIB-a Karl Nehamer izjavio je da je zeleni vodonik jedan od ključnih elemenata evropske energetske tranzicije. Finansijski direktor OMV-a Rajnhard Florej istakao je: „Kredit predstavlja potvrdu poverenja u strategiju transformacije kompanije i njen plan dekarbonizacije industrijskih procesa.“

Broj oglasa za mlade porastao 24 odsto, IT sektor sa padom od 32 odsto u prvoj polovini 2026.

Tržište rada u Srbiji pokazalo je prve znake oporavka u prvih šest meseci 2026. godine, prema podacima sa platforme Poslovi Infostud. U ovom periodu objavljeno je ukupno 32.713 oglasa za posao, što predstavlja rast od 3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je značajan rast broja oglasa namenjenih mladima – za čak 24 odsto – dok je u sektoru IT zabeležen pad broja oglasa od 32 odsto.

Najveći broj oglasa tokom prve polovine godine došao je iz sektora trgovine, sa 6.570 oglasa, zatim iz proizvodnje sa 3.389, uslužnih delatnosti i zanata sa 2.962, turizma i ugostiteljstva sa 2.429, kao i iz građevinarstva i arhitekture sa 2.232. Najveći rast u odnosu na prošlu godinu zabeležen je u građevinarstvu i arhitekturi, gde je broj oglasa povećan za 15 odsto, i u turizmu i ugostiteljstvu sa rastom od 13 odsto. Trgovina, uslužni sektor, zanati i prehrambena industrija takođe beleže rast broja oglasa, što ukazuje na širi oporavak privrede.

Pad u IT sektoru je izražen: broj oglasa u ovoj oblasti smanjen je sa 2.508 na 1.633 u odnosu na prošlu godinu. To predstavlja pad od oko 32 odsto. Ipak, zanimanja kao što su IT help desk i support, softverski inženjeri, programeri, full stack i backend developeri ostaju među najtraženijima, pokazuju podaci Infostuda.

Kada je reč o mladima, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 4.868 oglasa namenjenih studentima i mladima, što je povećanje od 24 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Njihov udeo u ukupnom broju oglasa porastao je sa 12 na gotovo 15 odsto, što pokazuje da poslodavci ponovo otvaraju vrata kandidatima na početku karijere. Najtraženije pozicije ostale su prodavci, magacioneri, vozači, konobari, administrativni radnici, komercijalisti, radnici u proizvodnji, kuvare, telefonski operateri i prodajni savetnici.

Ponude zarada za najtraženija zanimanja pokazuju da su komercijalisti i vozači imali prosečnu ponuđenu platu od oko 125.000 dinara, radnici u proizvodnji i administrativni radnici oko 88.000 dinara, magacioneri oko 86.000 dinara, a prodavci oko 80.000 dinara. Za šefa kuhinje prosečna plata iznosila je oko 154.000 dinara, dok je za autolimare dostizala i 180.000 dinara.

Deficit radnika u pojedinim zanatskim i ugostiteljskim zanimanjima i dalje predstavlja izazov za poslodavce. Među najdeficitarnijim zanimanjima su autolimari, limari, pekari, barmeni, mesari i šefovi kuhinja, pri čemu ni natprosečne zarade ne uspevaju da privuku dovoljan broj prijava.

Podaci iz prve polovine 2026. godine pokazuju da se tržište rada u Srbiji nalazi u stabilnijoj fazi u odnosu na prethodnu godinu. Iako je još rano govoriti o potpunom oporavku, rast broja oglasa, veća potražnja za mladima i povećana aktivnost u više privrednih sektora daju pozitivne signale za nastavak godine. S druge strane, nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ostaje ozbiljan izazov, uprkos rastu zarada u tim oblastima.