Američka kompanija investira 3,45 milijardi dolara u akviziciju Ultra Maritime, dok se rakete ATACMS prvi put proizvode van SAD

Američka vojna kompanija Lockheed Martin i nemački proizvođač oružja Rheinmetall potpisali su memorandum o razumevanju za zajedničku proizvodnju balističkih raketa kratkog dometa ATACMS (Army Tactical Missile System) u Nemačkoj. Ovo je prvi put da se ove rakete prave izvan Sjedinjenih Američkih Država, a sporazum, koji ima podršku vlada SAD i Nemačke, predviđa formiranje evropskog centra za proizvodnju, integraciju i distribuciju ATACMS raketa za članice NATO saveza i partnerske zemlje.

Proizvodnja će biti organizovana u fabrici artiljerijske municije Rheinmetalla u Unterlisu na severu Nemačke, kako je izjavio izvršni direktor kompanije, Armin Papergеr. Memorandum je potpisan tokom NATO industrijskog foruma u Ankari, u okviru samita Alijanse. Ovaj sporazum deo je šire strategije SAD i evropskih saveznika za povećanje kapaciteta odbrambene industrije i obnovu zaliha naoružanja, koje su smanjene zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

ATACMS je američki sistem balističkih raketa kratkog dometa, lansiran sa mobilnih raketnih sistema, namenjen za precizne udare na udaljene ciljeve. Pokretanje proizvodnje u Evropi jača industrijsku bazu kontinenta i smanjuje zavisnost od američkih kapaciteta.

Sporazum je zaključen u trenutku kada evropske zemlje ubrzano povećavaju izdvajanja za odbranu i traže stabilnije snabdevanje ključnim vrstama municije i raketnih sistema, posebno nakon iskustava iz rata u Ukrajini.

Lockheed Martin je najavio i akviziciju kompanije Ultra Maritime od investicionog fonda Advent International u iznosu od 3,45 milijardi dolara. Ova transakcija omogućiće Lockheed Martinu da ojača kapacitete u oblasti podvodne odbrane i protivpodmorničkog ratovanja. Po završetku preuzimanja, Ultra Maritime će biti integrisana u sektor Rotary and Mission Systems kompanije Lockheed Martin, koji razvija napredne pomorske, vazduhoplovne i komandno-upravljačke sisteme za vojsku širom sveta.

Ultra Maritime se specijalizuje za razvoj sonarnih sistema, tehnologija za otkrivanje i praćenje podmornica, zaštitu od torpeda, radarska rešenja i autonomne platforme za podvodno osmatranje. Analitičari ističu da vodeće svetske odbrambene kompanije sve više ulažu u tehnologije za zaštitu podmorske infrastrukture i razvoj bespilotnih sistema za pomorsko ratovanje, što je dodatno podstaknuto ratom u Ukrajini, sukobima na Bliskom istoku i rastom vojnih izdvajanja.

Srbija među tri zemlje domaćina uz Indiju i Južnu Afriku, samit privukao 11.000 učesnika iz 169 zemalja

Beograd će u maju 2027. godine biti domaćin prvog evropskog AI for Good samita, najavljeno je na forumu UN o veštačkoj inteligenciji u Ženevi. Prema odluci Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), ovaj veliki regionalni događaj održaće se tokom međunarodne izložbe Ekspo 2027. Samit je deo globalne inicijative koja je u 2025. godini privukla više od 11.000 učesnika iz 169 zemalja, među kojima je bilo više od 100 ministara i predstavnika regulatornih tela, ali i više od 60 ambasadora.

Kako je istakao Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Srbija će posle Indije (2024) i Južne Afrike (2025) postati treća zemlja domaćin ovog značajnog događaja, što predstavlja veliko priznanje za ubrzani razvoj veštačke inteligencije u prethodnoj deceniji. Jovanović je naglasio da su u ovaj uspeh uključene investicije u data centre, superkompjutere, razvoj kadrova i znanja, kao i rad na srpskom jezičkom modelu.

Samit AI for Good je vodeća platforma UN za odgovornu i korisnu upotrebu veštačke inteligencije, a njegov glavni globalni skup svake godine se održava u Ženevi. Od 2024. godine, ITU proširuje domet ove inicijative kroz seriju regionalnih događaja, a prethodni su održani u Nju Delhiju i Johanesburgu.

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 u Beogradu biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, tokom 93 dana, pod temom “Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve”. Biznis program Ekspo 2027 trajaće svih 93 dana i obuhvatiće tematske poslovne forume, globalne samite, prezentacije, okrugle stolove, investicione događaje i B2B aktivnosti.

Jovanović je dodao: “Odluka ITU je priznanje za Srbiju, ali i za Ekspo 2027. Srbija će biti mesto gde će se govoriti o budućnosti veštačke inteligencije i gde ćemo pokazati razvoj robotike, prve srpske robote i primenu veštačke inteligencije u toj oblasti”. On je istakao da će samit biti prilika da Srbija ugosti lidere država i vodeće svetske stručnjake i kompanije iz oblasti veštačke inteligencije.

Četiri toplane prešle na drvnu biomasu do 2024, emisije štetnih gasova smanjene do 90 odsto

Evropska unija nastavlja da širi podršku modernizaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji, sa investicijom od 130 miliona evra za razvoj solarnih i biomasnih toplana. U drugoj fazi projekta analiziraju se Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, a predviđa se veće korišćenje solarne energije. Ovi gradovi su izabrani zbog potencijala za upotrebu drvne sečke, dok su Bor, Pirot i Beograd prepoznati kao mesta gde bi obnovljivi izvori mogli biti uključeni u sisteme daljinskog grejanja.

U prvoj fazi, od 2018. do 2024. godine, četiri toplane — u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku — prešle su sa fosilnih goriva na drvnu biomasu. Prema rečima Borisa Ilijevskog, projektnog menadžera za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, ovim prelaskom emisije sumpor-dioksida su eliminisane, dok su emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, smanjene za 80 do 90 odsto.

Ilijevski je istakao da biomasa, koja obuhvata drvnu sečku, poljoprivredne ostatke, otpad iz drvne industrije i ogrevno drvo, ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije u Evropskoj uniji: „Oko 55 do 60 odsto energije iz obnovljivih izvora dolazi iz biomase, a prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.“

Jedan od najznačajnijih projekata je solarno-termalna toplana u Novom Sadu, sa ukupnom investicijom od 130 miliona evra, gde EU obezbeđuje 20 odsto bespovratnih sredstava. U okviru ovog projekta biće izgrađen i najveći rezervoar za skladištenje toplotne energije u Evropi.

Govoreći o ekonomskoj koristi za lokalne zajednice, Ilijevski je naveo: „Kada sa fosilnih goriva pređete na drvnu biomasu, novac ostaje u lokalnoj zajednici, daje se šumovlasnicima za drvo, a oni opet plaćaju lokalne poreze, čime novac cirkuliše na lokalu.“

Prema njegovim rečima, interesovanje donatora i finansijskih institucija za energetsku efikasnost je veliko, ali je potrebno proširiti programe i na industriju i stambene zajednice kako bi se postigli veći efekti u uštedi energije.

Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, sa ciljem da javne zgrade do 2028. dostignu nulte emisije, a isti standard se planira za celokupni fond zgrada do 2030. godine. „Cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna do 2050. godine“, zaključio je Ilijevski, ističući da uspeh zavisi od ekonomske snage država, uz podršku EU za sprovođenje planova u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.