Globalne rezerve helijuma iznose 31,3 milijarde kubnih metara, a najveći deo potrošnje otpada na medicinski sektor i NASA
Katar je najavio smanjenje izvoza helijuma za 14 odsto nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan, što je izazvalo novu nestašicu helijuma na globalnom tržištu, prema ekonomskim analizama. Prema Geološkom zavodu SAD, svetske rezerve helijuma koje se mogu obnoviti pod zemljom iznose 31,3 milijarde kubnih metara, dok cena industrijskog helijuma dostiže 14 dolara po kubnom metru, u poređenju sa 7,57 dolara koliko je iznosila 2019. godine. Vrednost tečnog helijuma u rasutom stanju porasla je sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara 2025. godine.
Najveće svetske rezerve helijuma nalaze se u Kataru, sa 10,1 milijardu kubnih metara, dok Sjedinjene Države raspolažu sa 8,49 milijardi, Alžir sa 8,2 milijarde, a Rusija sa 6,8 milijardi kubnih metara. Kriza na Bliskom istoku dodatno je pogoršala snabdevanje, s obzirom da je Katar prošle godine proizveo nešto više od trećine ukupne svetske ponude ovog gasa. Nakon napada, državna kompanija Qatar Energy saopštila je da bi obnova postrojenja mogla trajati tri do pet godina.
Iako je helijum drugi najzastupljeniji element u prirodi posle vodonika, njegova eksploatacija moguća je samo iz podzemnih ležišta prirodnog gasa, i to ako rezerve sadrže najmanje 0,3% helijuma po zapremini. Nakon ekstrakcije, helijum se prevozi u tečnom stanju zbog transporta i daljih industrijskih potreba. Helijum je ključan za svemirsku industriju, gde NASA godišnje troši oko 20 miliona kubnih metara ovog gasa, kao i za proizvodnju poluprovodnika i hlađenje superprovodnih magneta u medicinskim aparatima.
Prema izveštaju, zdravstveni sektor koristi više od trećine ukupne globalne potrošnje helijuma, posebno u bolnicama i medicinskim istraživanjima. Većina skladišta tečnog helijuma ima rezervoare dovoljnih kapaciteta za najviše sedam dana proizvodnje, što je znatno manje od potrebnih zaliha kada nastupe poremećaji u snabdevanju.
Tokom poslednje dve decenije zabeležene su četiri velike nestašice helijuma, naročito nakon 2022. godine, usled prekida rada postrojenja, ratnih sukoba i rasta potražnje. Višestruki požari u Amurskom pogonu u Rusiji i obustave zbog održavanja u američkoj kompaniji Exxon Mobil dodatno su ograničili proizvodnju. Helijum je neobnovljiv resurs, jer se stvara radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma tokom milijardi godina, a kada dospe u atmosferu, gubi se zauvek.
Zbog ograničenih skladišnih kapaciteta, nestabilnog tržišta i političkih faktora, tržište helijuma ostaje izuzetno osetljivo na geopolitičke krize i poremećaje u lancu snabdevanja.
