Broj novih instalacionih paketa porastao na 255.090, što je skok od 271 odsto u odnosu na 2024. godinu
Kompanija Kaspersky saopštila je da je broj napada bankarskih trojanaca na Android pametne telefone porastao za 56 odsto u 2025. godini u poređenju sa prethodnom godinom, prema izveštaju „Evolucija mobilnih pretnji“. Ova vrsta malvera koristi se za krađu korisničkih akreditiva za onlajn bankarstvo, elektronska plaćanja i sisteme kreditnih kartica. Napadi se najčešće šire putem aplikacija za razmenu poruka i zlonamernih veb-stranica.
Pored toga, broj novih instalacionih paketa bankarskih trojanaca za Android (jedinstvenih APK fajlova) dostigao je 255.090, što predstavlja rast od 271 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ovaj nagli porast ukazuje na značajan profit koji sajber-kriminalci ostvaruju korišćenjem ovih alata. Prema stručnjacima Kaspersky-ja, akteri pretnji nastaviće da razvijaju nove varijante i proširuju kanale distribucije, kako bi izbegli detekciju bezbednosnih rešenja. Najzastupljenije porodice među detektovanim bankarskim trojancima su Mamont i Creduz.
„Iako su bankarski trojanci za pametne telefone najbrže rastuća vrsta malvera, uočili smo još jedan važan trend: unapred instalirani zlonamerni backdoor softveri poput Triada i Keenadu pojavljuju se češće nego prethodnih godina. Ljudi kupuju potpuno nove, ali već zaražene Android uređaje i često nisu svesni pretnje. Kada se jednom integrišu u firmver, potpuno funkcionalni, unapred instalirani backdoor softver omogućava napadačima neograničenu kontrolu nad pametnim telefonima i tabletima žrtava. Kao rezultat, sve informacije na zaraženim uređajima mogu biti kompromitovane. Uklanjanje ovakvog malvera je prilično otežano. Ukoliko je uređaj zaražen, preporučujemo korisnicima da provere dostupnost ažuriranja firmvera. Nakon ažuriranja, potrebno je ponovo pokrenuti skeniranje uređaja pomoću bezbednosnog rešenja kako bi se osiguralo da novoinstalirani firmver nije zaražen“, izjavio je Anton Kiva, rukovodilac tima analitičara malvera u kompaniji Kaspersky.
Regionalno, u Nemačkoj je identifikovan malver Trojan-Proxy.AndroidOS.Agent.q, koji je bio ugrađen u nezvaničnu aplikaciju za pregled popusta jednog lokalnog lanca supermarketa. U Turskoj su korisnici bili izloženi bankarskim trojancima Coper i njegovom „dropperu“ Hqwar, dizajniranim za krađu finansijskih i ličnih podataka. Indija je zabeležila širenje trojanaca Rewardsteal, namenjenih krađi finansijskih informacija, kao i nastavak aktivnosti trojanca Thamera. U Brazilu su bili aktivni trojanski „dropperi“ pod nazivom Pylcasa, koji korisnike mogu preusmeriti na ilegalne onlajn kazina ili fišing stranice nakon pokretanja malvera.
