Uz originalnu bazu od 150.000 korisnika, Share fondacija navodi da su se pojavili podaci za još 450.000 lica, sa poslednjim unosima iz januara 2026.

Telekom Srbija saopštio je da je tokom sajber-napada kompromitovana stara baza podataka korisnika mSat satelitske televizije koja sadrži podatke o 150.000 korisnika, dok su svi ostali korisnički podaci i servis bezbedni i u potpunosti funkcionišu. Generalni direktor kompanije Vladimir Lučić izjavio je 17. marta 2026. da je hakerska grupa zahtevala isplatu u bitkoinima, ali da je reč o bazi u kojoj se brojevi i linije često ponavljaju, te da je stvarni broj jedinstvenih korisnika manji.

“Nisu u pitanju korisnici usluge Total TV. Radi se o bazi podataka od 150.000 korisnika, u kojoj se brojevi više puta ponavljaju. Određeni setovi podataka nisu više relevantni, budući da su stariji od četiri godine i potiču iz aplikacije koja ne sadrži sve podatke o korisniku”, saopštili su iz Telekoma Srbija. Lučić je naveo da je napad izvela “malo više amaterska hakerska grupa” i da su u saradnji sa policijom i Odeljenjem za visoko tehnološki kriminal blizu identifikacije počinilaca.

Istakao je da Telekom Srbija ima mehanizme za zaštitu intelektualne svojine i da će sprečiti pojavljivanje bilo kakvih podataka na internetu. “Nikada nije dovedeno u pitanje funkcionisanje servisa i svi korisnici su potpuno bezbedni. Očekujem da će policija brzo da ih uhvati i da će to biti dokaz da se ne isplati napadati Telekom Srbiju”, rekao je Lučić.

Share fondacija, specijalizovana za digitalnu bezbednost, iznosi drugačije podatke, navodeći da je osim inicijalnih 150.000 podataka naknadno kompromitovano još 450.000 unosa, čime je ukupna baza premašila 600.000 lica. “Sada imamo bazu od preko 600 hiljada, uključujući ime, prezime, adresu, broj sprata, stana, mobilni telefon, JMBG, kao i dodatne podatke. To što Telekom navodi da su baze stare nije tačno, poslednji unosi su iz januara 2026, a podaci obuhvataju period od 2019. do 2026. godine”, izjavio je Filip Milošević iz Share fondacije. On je upozorio da dostupnost ovih podataka omogućava sofisticiranije prevare, uključujući phishing napade i zloupotrebu od strane političkih partija ili agencija.

Na tvrdnje Telekoma da koriste alate bazirane na veštačkoj inteligenciji za sprečavanje javnog objavljivanja podataka, Milošević je izjavio da takvi alati mogu predstavljati problem za slobodu interneta i zatražio dodatno objašnjenje njihove funkcionalnosti.

Share fondacija savetuje građanima koji sumnjaju u kompromitaciju svojih podataka da se obrate Telekomu i povereniku za informacije, kao i da očekuju inspekcijski nadzor Ministarstva za telekomunikacije, budući da je Telekom deo kritične infrastrukture. Milošević je naglasio potrebu za utvrđivanjem odgovornosti i procenom da li su preduzete adekvatne tehnološke mere zaštite.

Ovaj incident dolazi u trenutku kada su u Srbiji zabeleženi i drugi ozbiljni sajber-napadi na infrastrukturu, uključujući EPS i RGZ, a pitanje odgovornosti za ovakve događaje ostaje otvoreno.

Članstvo omogućava domaćim kompanijama pristup međunarodnim partnerstvima i investicijama, kao i usklađivanje sa evropskim standardima

Privredna komora Srbije (PKS) postala je član međunarodne Alijanse za prevenciju nastanka otpada (PREVENT Waste Alliance) u martu 2026. godine, otvarajući nove mogućnosti za domaće kompanije kroz povezivanje sa međunarodnim partnerima i investitorima, kao i unapređenje inovativnih cirkularnih rešenja i lakše ispunjavanje evropskih standarda. Ovaj korak predstavlja značajan doprinos bržem uključivanju srpske privrede u evropske lance vrednosti i razvoju novih poslovnih modela baziranih na reciklaži i ponovnoj upotrebi resursa, čime se povećava konkurentnost na tržištu koje sve više traži održiva rešenja.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, naglasio je da je prijem PKS u ovu mrežu strateška prilika za unapređenje nacionalnog sistema upravljanja otpadom i jačanje međunarodnog pozicioniranja Srbije u oblasti cirkularne ekonomije. PREVENT Waste Alliance okuplja ključne aktere iz javnog, privatnog i međunarodnog sektora sa ciljem smanjenja otpada, eliminacije zagađenja i efikasnijeg korišćenja resursa na globalnom nivou.

Članstvo PKS donosi pristup novim znanjima i najboljim praksama u oblastima kao što su proširena odgovornost proizvođača, upravljanje e-otpadom i plastikom, kao i razvoj inovativnih cirkularnih rešenja. Ovo je važan korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i unapređenju domaćih politika, istakao je Mitrović. Učešće u PREVENT mreži otvara prostor za razvoj novih poslovnih modela, jačanje partnerstava i pristup međunarodnim investicijama, što omogućava veću cirkularnost privrede i jačanje kapaciteta domaćih institucija i kompanija.

Centar za cirkularnu ekonomiju PKS pruža stručnu i operativnu podršku aktivnostima u okviru mreže, uključujući domaće kompanije, institucije i eksperte u međunarodne tokove znanja i saradnje. Članstvo Privredne komore Srbije u PREVENT Waste Alliance predstavlja važan iskorak ka održivijem upravljanju resursima i efikasnijem ostvarivanju ciljeva zelene i cirkularne tranzicije u Republici Srbiji.

Preliminarno istraživanje Ekonomskog fakulteta u Nišu pokazuje da je Zaječar na poslednjem mestu po kvalitetu života, uz manjak investitora i ekološke izazove

Prema rezultatima istraživanja percepcije građana koje je sproveo Ekonomski fakultet u Nišu, Zaječar je rangiran kao najlošiji grad za život u Srbiji. Analiza je obuhvatila više kategorija, a grad se izdvojio po negativnim ekonomskim parametrima – trenutno je 2.368 osoba registrovano kao nezaposleno, a zatvaranje fabrika dovelo je do velikog pada zaposlenosti, posebno među mladima koji masovno napuštaju grad.

Nekadašnji industrijski centar Timočke Krajine, Zaječar je imao više od 15.000 radnika zaposlenih u industriji, ali su fabrike sada zatvorene, bez najava o dolasku novih domaćih ili stranih investitora. Građani ističu da je nezaposlenost mladih glavni problem i da nema novih radnih mesta.

Pored ekonomskih izazova, Zaječar se suočava i sa degradacijom životne sredine i klimatskim problemima, posebno tokom zimskih meseci kada je grad među najzagađenijima u Srbiji. Smeće i zagađen vazduh su postali svakodnevica, a građani navode i probleme u zdravstvu, bankarskom sektoru i elektrodistribuciji.

U okviru projekta „Bezbednosni koraci sa mladima od 15 do 19 godina“, koji je realizovao Timočki omladinski centar, mladi su istakli ekološku bezbednost i zagađenost vodotokova kao ključne izazove, uz napomenu da građani sami doprinose ovim problemima. Dunja Marušić iz organizacije navodi: „Kao problemi su prepoznati ekološka bezbednost, zagađenost vodotokova, sve ono na šta građani utiču sami.“

Uprkos ovim negativnim pokazateljima, Zaječar nije među poslednja tri grada u Srbiji kada su u pitanju bezbednost, zdravstvo, mobilnost, pristupačnost, kao i javne usluge i uprava.

Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim ekonomskim i ekološkim merama kako bi došlo do poboljšanja kvaliteta života i zadržavanja mlađeg stanovništva.