U vreme kada je Jugoturs bio najveći turoperater u Evropi, hiljadu ljudi prošlo je obuku za rad na različitim destinacijama, a aranžmani za Istanbul rasprodavali su se čim bi bili oglašeni
Jugoturs, tada najveći turoperater u Evropi, raspisao je 1987. godine konkurs za predstavnike na brojnim destinacijama, na koji se prijavio veliki broj kandidata. Prema rečima Aleksandra Seničića, hiljadu ljudi prošlo je obuku i dobilo posao, što je značajno uticalo na razvoj turističkog sektora u bivšoj Jugoslaviji. Seničić je tada radio u Ulcinju i položio ispit za turističkog vodiča, prvo za Beograd, a kasnije i za celu Jugoslaviju.
Preduzeća su tokom osamdesetih godina gradila odmarališta na planinama i moru, dok je država ulagala u hotele i školovanje radnika. Neke agencije, poput Jugotursa, imale su i sopstvene avione. U to vreme, aranžmani za Istanbul koji su nudili specijalizovani vodiči, poput Dragana Vukića, bili su skuplji od konkurencije, ali su rasprodavani odmah po objavljivanju.
Seničić ističe da je posao turističkog vodiča zahtevan, jer osim znanja iz istorije i umetnosti, podrazumeva i poznavanje zakona zemalja destinacije. Kao primer navodi situacije u državama koje se rukovode šerijatskim pravom, gde obdukciju nad preminulim ženama mogu obaviti samo ženski lekari. Tokom devedesetih godina, zbog sankcija, putovalo se uglavnom unutar zemlje, dok je Kipar bio česta destinacija zbog bezviznog režima.
U tom periodu, u okviru Jugopetrola je pokrenuta agencija Follow me, koja je otvorila nova tržišta poput Turske i Tunisa. Seničić naglašava važnost upornosti i učenja za uspeh u turizmu: „Na takvim putovanjima shvatite da svako mesto može biti lepo ako ga stanovnici vole i unapređuju.“
