Connect with us

Domaće

Javni dug Srbije dostigao 41,14 milijardi evra, udeo u BDP-u 43,7 odsto

Na kraju maja zaduženje poraslo sa 39,21 na 41,14 milijardi evra, ali ostaje ispod 45 odsto BDP-a

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pixabay / janeb13

Na kraju maja zaduženje poraslo sa 39,21 na 41,14 milijardi evra, ali ostaje ispod 45 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije iznosio je 41,14 milijardi evra na kraju maja 2026. godine, što predstavlja 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima Ministarstva finansija. U poređenju sa aprilom, javni dug je porastao sa 39,21 milijardu evra, kada je udeo u BDP-u bio 41,6 odsto. Na kraju 2025. godine, javni dug je iznosio 39,34 milijarde evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a.

Fiskalni savet je u analizi Nacrta fiskalne strategije za 2027. godinu, sa projekcijama za 2028. i 2029, ocenio da dokument predviđa održive budžetske deficite i postepeni pad javnog duga. Strategija predviđa budžetski deficit od tri odsto BDP-a za 2026. i 2027. godinu, uz smanjenje na 2,5 odsto, dok bi javni dug do kraja 2029. trebalo da se smanji sa 44,7 na 43,9 odsto BDP-a. Fiskalni savet smatra da su ovi ciljevi realni i u skladu sa fiskalnim pravilima.

Međutim, Savet ukazuje na to da Strategija nedovoljno jasno definiše mere za rešavanje strukturnih problema koji usporavaju privredni razvoj, iako su prioriteti poput energetike, obrazovanja, zdravstva i poljoprivrede formalno navedeni. Dokument, prema oceni Saveta, ne daje precizne informacije o konkretnim koracima, troškovima i efektima na privredu i budžet.

Javni dug evrozone, prema najnovijim podacima, iznosi 87,8 odsto BDP-a. U poređenju sa evrozonama i drugim regionalnim ekonomijama, Srbija i dalje održava javni dug na nižim nivoima u odnosu na BDP.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Republički budžet Srbije ostvario deficit od 99,7 milijardi dinara, bolji rezultat od plana

Prihodi u maju iznosili 206,3 milijarde dinara, dok su poreski prihodi dostigli 178,7 milijardi dinara

Published

59 minutes ago

on

July 6, 2026

By

Prihodi u maju iznosili 206,3 milijarde dinara, dok su poreski prihodi dostigli 178,7 milijardi dinara

Republički budžet Srbije zabeležio je deficit od 99,7 milijardi dinara u periodu januar–maj 2026. godine, što je za 101 milijardu dinara povoljnije u odnosu na planirani deficit od 200,7 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. U maju je deficit iznosio 56 miliona dinara, dok su ukupni prihodi u tom mesecu ostvareni u iznosu od 206,3 milijarde dinara.

Poreski prihodi u maju dostigli su 178,7 milijardi dinara. Najveći deo tih prihoda potiče od poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je iznosio 86,9 milijardi dinara, dok su akcize iznosile 28,6 milijardi dinara. Prihod od poreza na dobit iznosio je 27,2 milijarde dinara, a porez na dohodak dostigao je 27 milijardi dinara. Neporeski prihodi u maju su iznosili 25,8 milijardi dinara, dok je priliv donacija bio 1,8 milijardi dinara.

Na rashodnoj strani, ukupni izdaci u maju ostvareni su u iznosu od 206,3 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene iznosili su 55,6 milijardi dinara, dok su transferi za obavezno socijalno osiguranje (fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili 32,1 milijardu dinara. Kapitalni izdaci dostigli su 31,8 milijardi dinara, rashodi za robu i usluge bili su 18,4 milijarde dinara, dok su isplata subvencija i otplata kamata iznosile po 16,7 milijardi dinara.

U istom periodu, u budžetu sektora države zabeležen je fiskalni deficit od 106,5 milijardi dinara, dok je primarni fiskalni deficit iznosio 35,9 milijardi dinara.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su ostvareni prihodi i niži deficit rezultat povoljnijih kretanja u naplati poreskih prihoda, posebno PDV-a i poreza na dobit, u prvoj polovini godine.

Pročitaj još

Domaće

Aman Sveti Stefan otvorio vrata posetiocima, ulaznica 25 evra, dva obilaska dnevno

Kompleks dostupan javnosti od 1. jula, pet besplatnih setova za meštane na svakoj plaži, obilazak traje 30-40 minuta

Published

2 hours ago

on

July 6, 2026

By

Kompleks dostupan javnosti od 1. jula, pet besplatnih setova za meštane na svakoj plaži, obilazak traje 30-40 minuta

Kompanija Adriatic Properties, zakupac luksuznog rizorta Aman Sveti Stefan u Crnoj Gori, ponovo je otvorila ostrvo za posetioce od 1. jula, omogućivši organizovane obilaske dva puta dnevno po ceni od 25 evra za pojedinačnu ulaznicu. Prema zvaničnim informacijama, tura traje 30 do 40 minuta, a vodič predvodi grupu od oko deset odraslih osoba i četiri do petoro dece. Obilasci se održavaju svakog dana u 11.30 i 16.00 časova.

Kako je izjavio Ivan Matijašević, menadžer opštih poslova u Adriatic Properties, most koji povezuje kopno i ostrvo ostaje otvoren za posetioce, ali se broj ljudi na mostu kontroliše radi bezbednosti i nesmetanog prolaza gostiju hotela i posetilaca. Na levoj strani Svetog Stefana, 50 odsto svetostefanskog kupališta oslobođeno je plažnog mobilijara, a turisti mogu koristiti ovu zonu, dok je pet besplatnih setova namenjeno meštanima. Sa desne strane, na hotelskom kupalištu, takođe je obezbeđeno pet besplatnih setova za lokalno stanovništvo. Na Kraljevoj plaži postoji dodatnih pet besplatnih setova samo za meštane, dok su ostali setovi dostupni gostima hotela i onima koji žele da plate.

“Model da se obezbeđuju besplatni setovi za meštane na hotelskim plažama ne postoji ni na jednoj drugoj hotelskoj plaži u Crnoj Gori”, istakao je Matijašević. Van sezone, školske i predškolske ustanove imaju besplatan obilazak ostrva, dok svi zainteresovani mogu podneti zahtev za obilazak tokom sezone.

Adriatic Properties je organizovao i pet besplatnih parking mesta za meštane, a tokom sezone taj broj može biti uvećan. Matijašević je naglasio da su sve manifestacije mesne zajednice na Svetom Stefanu podržane po zahtevima lokalnog stanovništva.

Kompleks je delimično otvoren 22. juna, kada je počela sa radom Vila Miločer, dok je od 1. jula u funkciji i ostrvski deo rizorta. Menadžment ističe da su svi kapaciteti na Booking platformi trenutno popunjeni i da su najave poseta izuzetno dobre. “Nakon toliko godina nismo očekivali ovakav početak, ali interesovanje je neverovatno”, rekao je Matijašević.

Pročitaj još

Domaće

Evrostat beleži rast maloprodaje u evrozoni za 0,2 odsto u maju 2026.

Prodaja hrane, pića i duvana porasla 0,6 odsto, dok je ukupni godišnji rast maloprodaje iznosio 1,6 odsto

Published

2 hours ago

on

July 6, 2026

By

Prodaja hrane, pića i duvana porasla 0,6 odsto, dok je ukupni godišnji rast maloprodaje iznosio 1,6 odsto

Sezonski prilagođeni obim maloprodaje u evrozoni zabeležio je rast od 0,2 odsto u maju 2026. godine, prema prvoj preliminarnoj proceni Evrostata. Ovaj rezultat dolazi nakon pada od 0,4 odsto u aprilu, što ukazuje na oporavak potrošnje u zemljama koje koriste evro.

Najveći doprinos rastu u maju došao je iz segmenta hrane, pića i duvana, gde je prodaja povećana za 0,6 odsto, dok je prodaja neprehrambenih proizvoda porasla za 0,1 odsto. Istovremeno, prodaja automobilskog goriva u specijalizovanim prodavnicama je zabeležila pad od 0,5 odsto na mesečnom nivou.

Među članicama Evropske unije koje su objavile podatke, Kipar je imao najveći mesečni rast maloprodaje od 3,7 odsto, Luksemburg 3,6 odsto, a Poljska 2,4 odsto. Najveći pad na mesečnom nivou registrovan je u Estoniji sa 2,2 odsto, Hrvatskoj sa dva odsto, dok su Belgija i Litvanija zabeležile pad od po 0,7 odsto.

Na godišnjem nivou, maloprodaja u evrozoni porasla je za 1,6 odsto u odnosu na maj 2025. godine. Prodaja hrane, pića i duvana u evrozoni povećana je za 2,4 odsto međugodišnje, dok je prodaja neprehrambenih proizvoda porasla za 2,3 odsto. Prodaja automobilskog goriva u specijalizovanim prodavnicama pala je za 4,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći godišnji rast maloprodaje među članicama EU ostvaren je na Kipru, gde je iznosio 8,4 odsto, u Bugarskoj 7,9 odsto, a u Luksemburgu 7,8 odsto. Najveći godišnji pad zabeležen je u Rumuniji sa četiri odsto, Estoniji sa 0,5 odsto i Belgiji sa 0,4 odsto, navodi se u izveštaju Evrostata.

Pročitaj još

U Trendu