Više od 119.000 ljudi zaposleno, AmChamps program obuhvatio 600 studenata tokom 12 godina

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) saopštila je da više od 260 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija članica do sada investiralo preko 14 milijardi evra u Srbiju, zapošljavajući više od 119.000 ljudi. Na radnom doručku održanom 12. juna 2026. godine, predsednica Upravnog odbora Ana Drašković i prvi potpredsednik Darko Popović istakli su da su vladavina prava, predvidivo poslovno okruženje i razvoj talenata ključni za narednu fazu privrednog razvoja Srbije.

Kroz aktivno zagovaranje i dijalog sa institucijama, AmCham doprinosi unapređenju poslovnog okruženja smanjenjem administrativnih opterećenja i razvojem regulatornog okvira. Organizacija okuplja stručnjake iz kompanija članica u okviru 10 aktivnih odbora, koji rade na kreiranju konkretnih predloga za javne politike usmerene na jačanje konkurentnosti Srbije. Do sada je AmCham učestvovao u unapređenju više od 300 regulatornih akata i njihove primene.

Poseban akcenat na radnom doručku stavljen je na potrebu ubrzanja institucionalnih reformi, unapređenje vladavine prava i efikasno izvršenje ugovornih obaveza, kako bi se obezbedili jednaki uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu. Istaknuto je i da su unapređenje zdravstvene zaštite, zaštite životne sredine i ukupnog kvaliteta života od ključnog značaja za privlačenje i zadržavanje talenata, uz ublažavanje odliva stručnih kadrova.

„Privreda najbolje raste u okruženju koje karakterišu stabilna pravila igre, efikasne institucije i otvoren dijalog između javnog i privatnog sektora. Takvo okruženje podstiče nove investicije, razvoj domaćih kompanija i otvaranje kvalitetnih radnih mesta“, poručeno je tokom događaja.

AmCham već dvanaest godina realizuje program AmChamps, kroz koji je do sada prošlo oko 600 studenata i mladih profesionalaca. Organizacija ulaže u partnerstva sa Matematičkom gimnazijom, univerzitetima i startap zajednicom, s ciljem povezivanja privrede i obrazovanja i jačanja kapaciteta za rad u eri veštačke inteligencije.

Takođe, AmCham podseća na važnost diverzifikacije izvora energije i trgovinskih tokova, uklanjanja regionalnih barijera i jačanja digitalne i saobraćajne infrastrukture, radi smanjenja ranjivosti privrede na globalne ekonomske i geopolitičke poremećaje i unapređenja pristupa Jedinstvenom tržištu Evropske unije.

Ove godine, AmCham obeležava 25 godina postojanja, kao i 250 godina američke nezavisnosti, i nastavlja da pruža snažnu podršku procesu evropskih integracija Srbije. Organizacija je učestvovala u unapređenju zaštite intelektualne svojine, modernizaciji poresko-finansijskog i inspekcijskog okvira, digitalizaciji javne uprave, otvaranju zelene i energetske tranzicije, kao i unapređenju pristupa modernim terapijama za pacijente u Srbiji. U narednom periodu fokus će biti na unapređenju efikasnosti pravosuđa, suzbijanju korupcije, pojednostavljenju deviznog poslovanja i punoj primeni elektronskih dokumenata.

Brent nafta pala više od 4%, prosečna cena 91,4 dolara, dizel u Srbiji sada 220 dinara po litru

Referentna cena brent nafte pala je za više od 4% tokom prethodne nedelje, čime je dostigla vrednost ispod 87 dolara za barel, dok je sedmodnevni prosek iznosio 91,4 dolara. Ovaj pad dolazi nakon što su najave mogućeg primirja između SAD, Izraela i Irana smirile tržišta, a dodatni razlog je rast kamatnih stopa u Evropi i mogućnost daljeg povećanja u SAD, što utiče na potražnju i dostupnost investicionih sredstava.

Na mediteranskom tržištu derivata dizel je ove nedelje imao prosečnu cenu od 1.014 dolara po toni, što predstavlja smanjenje od 49 dolara ili 4,6% u odnosu na prošlu nedelju. Benzin (CIF Med Genova/Lavera) se kretao između 1.005 i 1.015 dolara po toni, beležeći pad od 10 do 15 dolara po toni.

Pad cena nafte i derivata odrazio se i na region. U Crnoj Gori je benzin pojeftinio za jedan cent na 1,64 evra, dok je dizel poskupeo za četiri centa na 1,7 evra. U Makedoniji je benzin sa sniženjem od 3 evrocenta sada 1,4 evra po litru, dok je dizel poskupeo za 2 centa na 1,41 evra. U Hrvatskoj je Vlada snizila akcize i fiksirala marže, pa su do 15. juna i benzin i dizel po 1,61 evro, što je smanjenje od tri centa za benzin i pet centi za dizel.

U Srbiji, na redovnom ažuriranju cena petkom, administrativna cena bezolovnog benzina BMB 95 sada je maksimalno 194 dinara (1,65 evra), dok je standardni evrodizel 220 dinara za litar (1,87 evra). Cena dizela je dva dinara niža nego prethodne sedmice i više nije na rekordnih 225 dinara iz kraja maja.

Vlada Srbije je vratila smanjenje trošarine u vanrednim prilikama sa 25% na 20%, tako da se do 14. juna na litar benzina naplaćuje akciza od 57,6 dinara (ranije 54), a na litar dizela 59,23 dinara (ranije 55,53). Puna akciza određena za ovu godinu iznosi 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji formiraju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva iz februara 2022, produženoj do 23. juna 2026. Formiranje cena zasniva se na prosečnoj veleprodajnoj ceni na tržištu Srbije, uvećanoj za odobrenu maloprodajnu maržu i PDV, dok se prosek kotacija određuje na osnovu cena na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran Genova/Lavera). Domaća rafinerija trenutno ne radi zbog dvomesečnog prekida dotoka nafte. Privredni subjekti su u obavezi da primene nove maloprodajne cene odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Proizvođačke cene veće 7,7 odsto, ugostiteljstvo beleži rast cena od 5,9 odsto međugodišnje

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u Srbiji nastavila je da raste i tokom maja 2026. godine. Potrošačke cene su u maju zabeležile godišnji rast od 3,5 odsto, što je ubrzanje u odnosu na aprilskih 3,3 odsto. Ovo je peti uzastopni mesec porasta inflacije, nakon perioda pada u drugoj polovini 2025. godine.

Na mesečnom nivou, cene proizvoda i usluga u maju su u proseku povećane za 0,3 odsto u odnosu na april. Najveći rast zabeležen je u grupi Transport, gde su cene porasle za 1 odsto. Slede grupe Zdravlje, Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana, Odeća i obuća, kao i Predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge, gde je zabeležen rast od po 0,5 odsto. Grupa Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i Restorani i hoteli, imale su rast od po 0,4 odsto, dok su cene u grupama Alkoholna pića i duvan, Informisanje i komunikacije, te Rekreacija, sport i kultura porasle po 0,2 odsto. Hrana i bezalkoholna pića beleže rast od 0,1 odsto. Ostale grupe proizvoda i usluga nisu imale značajnije promene cena.

Međugodišnje, cene u ugostiteljstvu porasle su 5,9 odsto, pri čemu je hrana skuplja 7 odsto, a prenoćišta 1,7 odsto. Proizvođačke cene u industriji povećane su 7,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kod robe iz uvoza, rast proizvođačkih cena iznosio je 2,4 odsto.

Ovi pokazatelji dodatno potvrđuju odluku Narodne banke Srbije da ne menja referentnu kamatnu stopu, koja ostaje na nivou od 5,75 odsto. Prema zvaničnoj statistici, ukoliko inflacija nastavi rast, postoji mogućnost promene monetarne politike u narednom periodu.

Republički zavod za statistiku ističe da su podaci o inflaciji važan signal za ekonomske aktere i da će kretanja cena biti pažljivo praćena i u narednim mesecima.