Kineski startap procenjuje vrednost na 52 do 59 milijardi dolara, uz razvoj sopstvenog procesora za veštačku inteligenciju

Kineska kompanija DeepSeek, specijalizovana za veštačku inteligenciju, započela je razvoj sopstvenog čipa za AI, sa ciljem da smanji zavisnost od proizvoda kompanija nVidia i Huawei, objavljeno je početkom jula 2026. Razvoj ovog procesora počeo je pre oko godinu dana i nalazi se u ranoj fazi, dok kompanija istovremeno proširuje svoj tim stručnjaka za projektovanje poluprovodnika i sarađuje sa spoljnim partnerima na razvoju i proizvodnji.

Novi AI procesor biće prvenstveno namenjen inferenciji, odnosno izvršavanju već obučenih modela veštačke inteligencije, što je ključan segment komercijalne primene ovih tehnologija. Ovakav potez deo je šireg trenda među vodećim AI kompanijama koje ulažu u razvoj sopstvenih čipova kako bi smanjile troškove infrastrukture, povećale efikasnost i smanjile zavisnost od eksternih dobavljača.

Dodatni podsticaj razvoju domaćeg čipa predstavljaju američka izvozna ograničenja koja kineskim firmama otežavaju pristup naprednim čipovima kompanije nVidia. DeepSeek je poslednjih meseci povećao upotrebu Huawei Ascend procesora, ali teži dugoročnoj tehnološkoj nezavisnosti u sektoru poluprovodnika.

Kompanija istovremeno priprema i prvu rundu prikupljanja kapitala od eksternih investitora, sa ciljem da prikupi oko 7 milijardi dolara (oko 756 milijardi dinara). Procenjena vrednost DeepSeek-a za ovu rundu iznosi između 52 i 59 milijardi dolara (od 5.621 do 6.384 milijardi dinara).

Prema dostupnim informacijama, DeepSeek nastavlja da investira u razvoj i proizvodnju, u skladu sa strategijom samostalnosti i jačanja pozicije na tržištu veštačke inteligencije u Kini.

Cena WTI porasla na 72,25 dolara po barelu, dolar dostigao 162,38 jena posle napada u Ormuskom moreuzu

Cene sirove nafte porasle su za skoro 3 odsto nakon što su Sjedinjene Američke Države izvršile napade na Iran, kao odgovor na napad Teherana na tri broda u Ormuskom moreuzu. Prema najnovijim podacima, cena brent nafte, koja se smatra međunarodnim standardom, porasla je za 2,6 odsto i iznosi 76,09 dolara po barelu. Slično je zabeleženo i kod američke WTI nafte, čija je cena dostigla 72,25 dolara po barelu.

Ovaj skok cena usledio je neposredno nakon što su prethodnih dana cene nafte pale na nivoe koji su važili pre izbijanja sukoba sa Iranom krajem februara. Tržišni analitičari ukazuju da su ovakve oscilacije posledica geopolitičkih tenzija i promena u bezbednosti isporuke nafte kroz strateški važan Ormuski moreuz.

Na valutnim tržištima, američki dolar je porastao na 162,38 japanskih jena, dok je evro ostao stabilan na nivou od 1,1414 dolara. Ove promene odražavaju trenutnu nestabilnost na globalnim tržištima i povećanu tražnju za sigurnim valutama.

Kako je objavljeno, cene nafte su u prethodnim danima bile pod pritiskom zbog smanjenja potražnje i kratkoročnog smirivanja tržišta, ali su novi geopolitički događaji ponovo povećali rizike i uticali na brzi rast cena.

VTB banka beleži pad od 73 odsto, indeks MOEX pao na 2.127,18 poena usled geopolitičkih tenzija

Akcije ruske energetske kompanije Gasprom zabeležile su značajan pad na Moskovskoj berzi, spustivši se ispod 95 rubalja po akciji i dostigavši najniži nivo od novembra 2008. godine. Prema podacima sa Moskovske berze, danas su akcije Gasproma trgovane po ceni od 91,85 rubalja u 14.34 časova, što je pad od 75 odsto u odnosu na rekord od 360 rubalja iz septembra 2021. godine.

Istovremeno, akcije državne VTB banke, druge po veličini u Rusiji, pale su na najnižu vrednost od 2007. godine, prema navodima ruskih izvora. U poređenju sa stanjem iz prethodnih pet godina, VTB beleži pad od 73 odsto.

Ovakvi rezultati dolaze u trenutku kada je tržište kapitala u Rusiji pod uticajem geopolitičkih tenzija i neizvesnosti usled sukoba u Ukrajini. Indeks Moskovske berze MOEX zabeležio je danas pad od 3,1 odsto, dostigavši 2.127,18 poena, što je prvi put od decembra 2022. da je indeks pao ispod 2.130 poena. Do 14.55 časova, vrednost indeksa se neznatno oporavila na 2.153,25 poena.

Prema zvaničnim podacima, Banka Rusije je na poslednjem sastanku snizila ključnu kamatnu stopu sa 14,5 odsto na 14,25 odsto, dok je sledeće razmatranje monetarne politike zakazano za 24. jul.

U svetlu ovih podataka, izjava Hermana Grefa, izvršnog direktora Sberbanke, najveće državne banke u Rusiji, privukla je pažnju javnosti: „Mislim da nema niti jedne osobe u zemlji koja ne želi da vojne akcije što pre završe“, izjavio je Gref, poznat po tome što ne daje političke komentare.

Analitičari ističu da su promene na ruskom tržištu kapitala posledica aktuelnih geopolitičkih prilika i očekivanja u vezi sa monetarnom politikom, dok su vrednosti akcija ključnih kompanija i finansijskih institucija pod snažnim pritiskom.