Niski prinosi usled mraza i gradonosnih oblaka ugrožavaju isporuke, dok su troškovi zaštite i transporta u porastu
Izvoz malina i kupina iz Srbije mogao bi ove godine da bude manji i do 30 odsto zbog osetljivosti na prizemni mraz, izjavio je Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju. On je naveo da su maline, kupine i borovnice najugroženije zbog niskih temperatura pri zemlji koje oštećuju proteine ključne za rast ovih kultura. Prema njegovim rečima, prolećni mrazevi trajaće do 10. maja, a moguće su temperature od minus dva, tri do minus pet stepeni Celzijusa, što predstavlja visok rizik za prinos.
Blagojević je objasnio da zaštita voća od mraza podrazumeva upotrebu helikoptera za mešanje toplog i hladnog vazduha, kao i grejanje velikim fenovima na modernim imanjima. Istakao je da su kupina, malina i borovnica važne za Srbiju, a malina se, osim u Srbiji, gaji još samo u Čileu, Poljskoj i Mađarskoj. On je dodao da će Srbija za tri nedelje biti jedina na svetu sa zrelom malinom, ali da to zahteva specijalno zamrzavanje i transport, što dodatno povećava troškove.
Blagojević je naglasio da će prinos maline ove godine biti bolji nego prošle, ali da nagli toplotni talasi dodatno ugrožavaju biljke i mogu smanjiti prinos. On je preporučio analizu zemljišta pre sadnje, uključujući sadržaj natrijuma, kalijuma, fosfata, pH vrednost, kalcijum i debljinu humusa, kako bi se odabrala najpogodnija kultura. Takođe je ukazao na potrebu za državnom podrškom u obezbeđivanju grejača, ali i na troškove električne energije.
Veliki izazov za poljoprivrednike predstavlja i grad, posebno leti, jer je učestalost grada porasla zbog naglih promena temperature. Blagojević je objasnio da se protiv grada može boriti protivgradnim raketama i polietilenskim mrežama koje zaustavljaju grad i štite useve u procentu od 90 do 100 odsto. On je apelovao da Ministarstvo poljoprivrede dodatno pomogne u nabavci protivgradnih mreža za osetljivo voće.
Govoreći o klimatskim promenama, Blagojević je naveo primer lavande, koja je ranije uspevala samo u Mostaru, a sada raste i na Fruškoj Gori, što pokazuje velike promene u klimatskim uslovima u regionu.
