Srpske kompanije suočene sa CBAM troškom od 120 miliona evra i izvozom gvožđa i čelika od 930,8 miliona evra
Srpske kompanije koje izvoze industrijske proizvode obuhvaćene CBAM regulativom ostvarile su izvoz u vrednosti od 1,44 milijarde evra u Evropsku uniju tokom 2025. godine, prikazano je u izveštaju predstavljenom na konferenciji o zelenoj industrijskoj politici. Najveći deo ovog izvoza ostvaruje se u sektoru gvožđa i čelika sa 930,8 miliona evra, pratili su aluminijum sa 401,1 milion evra i đubriva sa 103,3 miliona evra. Ove brojke ukazuju na značajnu izloženost srpske privrede novim zahtevima evropskog tržišta, dok se čist trošak CBAM-a za 2026. godinu procenjuje na 120 miliona evra.
Evropska unija je od 2026. godine pooštrila primenu CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) režima, koji više nije samo izveštajna obaveza, već podrazumeva i finansijsku izloženost za proizvode iz sektora gvožđa i čelika, aluminijuma, đubriva, cementa, vodonika i električne energije. Formalna odgovornost ostaje na EU uvoznicima i CBAM deklarantima, ali srpske kompanije moraju da dostavljaju podatke o emisijama po proizvodu, metodologiju, verifikaciju i dokaz o plaćenoj ceni ugljenika, kako bi njihovi kupci mogli da ispune nove zahteve.
Prema proceni stručnjaka, ovim procesom pogođeno je između 500 i 2.000 kompanija iz Srbije, direktno ili kroz lance vrednosti. Učesnici konferencije istakli su da je kratkoročno najveći izazov verifikacija podataka koje kompanije šalju EU kupcima i deklarantima, dok dugoročno ostaje pitanje nedovoljno razvijene zelene industrijske politike i sporog tempa energetske tranzicije. Takođe, mogućnost uključivanja EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u predstavljena je kao značajna horizontalna pretnja za privredu, domaćinstva i javne finansije.
“Ovaj proces se neće zaustaviti zbog geopolitike. Ko god da trlja ruke i čeka da ovo prođe, vara se”, izjavio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju. Miodrag Milosavljević, zamenik direktora Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, naveo je da CBAM treba shvatiti kao rano upozorenje i priliku za brže i koordinisanije delovanje. Stanislava Simić iz Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije naglasila je potrebu za investicionim ambijentom, predvidivim regulatornim okvirom i vraćanjem sredstava iz taksi privredi kroz projekte dekarbonizacije. Ljubica Drake iz HBIS Serbia istakla je da administrativne prepreke i sporo izdavanje dozvola otežavaju dekarbonizaciju i velikim kompanijama.
CBAM je, prema rečima učesnika, mnogo više od običnog poreza i već menja poslovne odnose, jer EU kupci sve češće traže detaljne podatke o emisijama, verifikaciju i informacije o plaćenoj ceni ugljenika. Kompanije s nižim emisijama mogu izgubiti konkurentnost ako podaci nisu pravilno dokumentovani i verifikovani. Energetska tranzicija je predstavljena kao najveći sistemski izazov, a potrebna ulaganja javnog sektora i državnih energetskih preduzeća procenjuju se na više od 20 milijardi evra.
