Banka Izraela i MMF prognoziraju jači rast od SAD i EU, dok javni dug ostaje na 69,8% BDP-a
Ekonomija Izraela zabeležiće rast bruto domaćeg proizvoda od 3,8% u 2026. godini, prema najnovijoj proceni Banke Izraela, iako je prognoza smanjena za 1,4 procentna poena. Istovremeno, očekuje se da će iranska ekonomija zabeležiti pad od 6,1%. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, izraelska ekonomija bi mogla da poraste i do 3,5% u istoj godini, što je više od prognoziranih 2,3% za SAD i 1,3% za zemlje Evropske unije. Očekuje se da će rast izraelskog BDP-a nadmašiti sve zemlje G7 u 2026. Prema MMF-u, sledeće godine bi rast mogao dostići 4,4%, dok guverner Banke Izraela Amir Jaron ističe da bi, u slučaju smirivanja sukoba, rast u 2027. mogao dostići i 5,5%.
Dodatni pokazatelji iz izraelske ekonomije takođe su pozitivni: javni dug iznosi 69,8% BDP-a, što je znatno niže od proseka G7 zemalja od 123,7%, iako predstavlja blago povećanje u odnosu na 2025. godinu. Stopa nezaposlenosti dostigla je 3,2% u martu, što je niže nego u SAD (4,3%) i evrozoni (6,2%). Inflacija je ostala stabilna, iznosila je 1,9% u martu, dok ciljani raspon inflacije u Izraelu iznosi od 1% do 3%.
Uprkos tome što je Izrael u ratnom stanju gotovo tri godine, privreda pokazuje otpornost. Sukobi sa Palestinom, Hezbolahom i Iranom, uz kontinuirane vojne aktivnosti, izazivaju troškove i rizike, ali prema analitičarima, izraelska ekonomija zadržava visok rast zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i obrazovanoj radnoj snazi. Keren Uzijel iz Economist Intelligence Unit izjavila je da je izraelski izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio ključan pokretač rasta, kao i razvoj gasnih resursa i izvoz odbrambene opreme. U 2025. zabeležene su dve najveće strane investicije u istoriji zemlje: Google je kupio kompaniju Wiz za 32 milijarde dolara, dok je Palo Alto Networks preuzeo CyberArk za 25 milijardi dolara, a obe transakcije završene su u martu 2026. Demografski trendovi takođe pogoduju ekonomiji, pošto je prosečan godišnji rast stanovništva blizu 2%.
Na finansijskim tržištima, indeks Tel Aviv 35 porastao je oko 20% od početka godine, nakon što je u 2025. rast iznosio 51,6%. Tokom dvomesečnog sukoba sa Iranom, indeks je dodatno porastao za oko 1%. Širi indeks Tel Aviv 125 porastao je više od 17% ove godine. Izraelski šekel je ojačao skoro 7% u odnosu na dolar, sa rastom od oko 4% tokom rata. Karen Švok iz Lucid Investments navodi da su tržišta pokazala izuzetnu otpornost i povratak stranih investitora, posebno u tehnološki, finansijski i odbrambeni sektor.
Ipak, pojedini analitičari, poput Žoao Gomesa sa Univerziteta u Pensilvaniji, upozoravaju na posledice rata sa Iranom, koje se ogledaju u manjku radne snage, smanjenoj potrošnji i padu turizma. On ističe da bi bez mirovnog sporazuma moglo doći do odliva kapitala, slabljenja valute i rasta inflacije, dok povećani javni dug zahteva fiskalnu prilagodbu, ali ostaje održiv ako se ekonomski trendovi nastave.
