Projekat uključuje 13,3 kilometra nove deonice, dodatna sredstva od Svetske banke i grant EU za tehničku pomoć

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit Bosni i Hercegovini od 60 miliona evra za izgradnju nove deonice puta od Foče do graničnog prelaza Hum prema Crnoj Gori. Ključna investicija u putnu infrastrukturu unaprediće saobraćajnu povezanost regiona i deo je šireg plana za transportnu integraciju Zapadnog Balkana.

Investicija EBRD u put od Foče do granice

EBRD finansira izgradnju 13,3 kilometra nove deonice puta, od mesta Donji Kopilovi kod Foče do graničnog prelaza Hum. Ova trasa ima strateški značaj jer povezuje Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru i deo je buduće evropske transportne mreže TEN-T. Kao rezultat, projekat će olakšati kretanje ljudi, robe i usluga između dve zemlje.

Dodatna sredstva i širi finansijski okvir

Pored sredstava EBRD, projekat će biti podržan i kreditom Svetske banke u iznosu od 39,4 miliona evra. Evropska unija obezbedila je grant od 700.000 evra za tehničku pomoć i izradu studije izvodljivosti. Ukupna vrednost angažovanih sredstava pokazuje koordinisanu podršku međunarodnih finansijskih institucija za razvoj infrastrukture u regionu. Takođe, projekat je deo šire investicije koja uključuje obnovu i izgradnju dodatnih deonica puta, kao i novi most preko reke Tare dužine oko 380 metara.

Uticaj na bezbednost i regionalnu integraciju

Postojeći put od Foče prema Crnoj Gori prolazi kroz zahtevne planinske predele i često je izložen rizicima od klizišta i poplava. Nova deonica bi, prema navodima EBRD, trebalo da donese veću bezbednost i otpornost infrastrukture na ekstremne vremenske uslove. Time se povećava pouzdanost saobraćaja, što je ključno za regionalnu ekonomiju i investitore.

Širi značaj investicije EBRD

EBRD je do sada u Bosni i Hercegovini uložila više od 3,5 milijardi evra kroz projekte usmerene na razvoj privatnog sektora, održivu infrastrukturu i energetsku tranziciju. Ova nova investicija u put od Foče do granice dodatno potvrđuje strateški pristup banke u podršci regionalnoj povezanosti i ekonomskom rastu. S obzirom na izazove koje donose klimatske promene i potrebu za modernizacijom infrastrukture, ovakvi projekti imaju dugoročne pozitivne efekte na privredu i društvo.

Rast zarada u Srbiji premašio 6% realno, razlika u proseku i medijani pokazuje širu ekonomsku sliku regiona

Republički zavod za statistiku saopštio je da su plate u Srbiji porasle 6,2 odsto realno u maju 2026. godine. Prosečna neto zarada iznosila je 118.398 dinara (1.008 evra), dok je medijalna neto zarada za maj dostigla 93.277 dinara, odnosno 795 evra. Ovi podaci potvrđuju da je rast plata u Srbiji nastavljen, ali i da postoji razlika između prosečnih i medijalnih primanja.

Detaljni podaci o rastu plata u Srbiji

U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada za maj 2026. godine veća je nominalno 9,8 odsto, a realno 6,1 odsto. Prosečna neto zarada porasla je 9,9 odsto nominalno, odnosno 6,2 odsto realno. U periodu januar-maj 2026. godine, rast bruto zarada iznosio je 11,1 odsto nominalno, odnosno 8,0 odsto realno. Neto zarada u istom periodu povećana je 11,3 odsto nominalno i 8,2 odsto realno.

Poređenje plata u regionu i značenje medijalne zarade

Medijalna zarada prikazuje vrednost ispod i iznad koje je tačno polovina zaposlenih, što je realnija slika od proseka. U Srbiji je u maju medijalna neto plata bila 795 evra, dok je u Hrvatskoj iznosila 1.324 evra. Hrvatska statistika navodi da je tamo prosečna neto plata u maju bila 1.552 evra, uz realni rast od 1,7 odsto na godišnjem nivou. U Crnoj Gori je za isti mesec prosečna neto zarada iznosila 1.033 evra, što predstavlja realan pad od 1,7 odsto međugodišnje. Bruto plata u Crnoj Gori bila je 1.234 evra.

Analiza razlika između prosečne i medijalne zarade

Razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na to da značajan deo zaposlenih u Srbiji prima platu ispod proseka. Pre svega, prosečna zarada često je viša zbog uticaja visokih plata u pojedinim sektorima ili regionima. S druge strane, medijalna zarada preciznije osvetljava koliko zapravo prima većina zaposlenih. Ovakve razlike se beleže i u drugim državama regiona, što je važno za širu ekonomsku analizu.

Uticaj rasta plata u Srbiji na privredu i širi region

Povećanje zarada u Srbiji ima direktan uticaj na potrošnju i standard građana. Takođe, poređenje sa Hrvatskom i Crnom Gorom pokazuje da Srbija i dalje zaostaje po visini plata u odnosu na Hrvatsku, ali beleži stabilan rast. S druge strane, Crna Gora u poslednjem periodu beleži realan pad zarada. Ovi trendovi odražavaju različite ekonomske politike i tržišna kretanja u regionu, ali i izazove sa kojima se suočavaju radnici.

Zaključak: rast plata i izazovi za budućnost

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za maj 2026. godine ukazuju na nastavak pozitivnih kretanja kada su u pitanju rast plata u Srbiji. Međutim, razlika između prosečne i medijalne zarade ostaje izazov za ekonomske politike koje bi trebalo da podstaknu ravnomerniju raspodelu prihoda. Kao rezultat, dalji rast plata zavisiće od ukupnog privrednog rasta i strukturnih reformi na tržištu rada.

Novi skok cene nafte podigao dizel na 224 dinara (1,91€), benzin na 200 dinara (1,7€), uprkos privremenom smanjenju akciza

Cena goriva u Srbiji nastavila je da raste petu nedelju zaredom, dostigavši 224 dinara (1,91 evro) za litar evrodizela i 200 dinara (1,7 evra) za benzin BMB95. Ovaj skok posledica je rasta globalne cene nafte, koja je ove nedelje premašila 100 dolara za barel, iako se sada kreće ispod 98 dolara. Nedeljni prosek ostao je visok – 93,5 dolara, što je 12,7 odsto više nego prošlog petka.

Uzroci rasta: skok cene nafte i regionalna kriza

Odluka Vlade Srbije o privremenom smanjenju akciza za maksimalnih 20 odsto još je na snazi, ali traje svega još dva dana. I pored ovog olakšanja, cena goriva u Srbiji je povećana za dva dinara po litru u odnosu na prethodnu nedelju. Zbog slabog dotoka nafte, kompanijama je dozvoljena upotreba operativnih rezervi. Glavni uzrok poskupljenja je novi rast cene nafte na svetskom tržištu, podstaknut sukobima na Bliskom istoku i blokadama transportnih ruta. Na referentnom mediteranskom tržištu, prosečna cena dizela (ULSD 10 ppm CIF Med) prošle nedelje iznosila je između 1.050 i 1.100 dolara po toni, dok je premijum benzin (10 ppm CIF Med) koštao oko 950 do 1.000 dolara po toni.

Regionalni pregled: cene rastu širom Balkana

Tokom nedelje, rast cena goriva zabeležen je i u regionu, iako ne dramatičnom brzinom. U Crnoj Gori, dizel je poskupeo za dva centa, pa sada košta 1,65 evra po litru, dok benzin sa 95 oktana ostaje na 1,62 evra. U Hrvatskoj, cena benzina do 27. jula iznosi 1,54 evra, a dizela 1,59 evra, što je pet centi više nego ranije. U Severnoj Makedoniji, litar evrodizela trenutno je 1,53 evra, a benzina 95 – 1,46 evra. U Bosni i Hercegovini, benzin košta 1,43 evra, a dizel 1,51 evro.

Administrativno određivanje cena u Srbiji

U Srbiji se maloprodajne cene goriva formiraju prema Uredbi o ograničenju cena, koja predviđa da Ministarstvo energetike i rudarstva određuje srednju veleprodajnu cenu na osnovu kotacija na mediteranskoj berzi (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera). U obzir se ne uzima cena domaće rafinerije, koja već dva meseca ne radi zbog problema sa dotokom nafte. Krajem juna 2026. godine, rekordna cena dizela iznosila je 225 dinara, dok je maksimalna cena benzina od 205 dinara zabeležena početkom jula 2022. godine. Kada je cena nafte bila oko 95 dolara za barel u septembru 2023. godine, benzin je koštao 192 dinara, a dizel 211 dinara, uz isti nivo akciza kao sada.

Implikacije za tržište i potrošače

Očekuje se da će se situacija na tržištu stabilizovati kada se smanje geopolitičke tenzije i obezbedi redovan dotok sirovina. Za sada, fokus ostaje na tome da li će biti dovoljno goriva po bilo kojoj ceni, s obzirom na smanjene rezerve i logističke izazove. U međuvremenu, građani i privreda Srbije suočavaju se sa višim troškovima prevoza i logistike, što može uticati na rast inflacije i ukupne troškove poslovanja.