Evropa godišnje proizvodi 45 miliona tona mesa, dok u Srbiji ponuda ostaje stabilna uz razliku između otkupnih i maloprodajnih cena

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da u narednim mesecima ne očekuje pad cena mesa u Srbiji, uz stabilnu ponudu na domaćem tržištu. Sekretar Udruženja za stočarstvo PKS Nenad Budimović izjavio je da trenutno nema značajnog rasta cena mesa, ali postoji neslaganje između cena u primarnoj proizvodnji i maloprodaji, gde cena žive vage kod farmera opada, dok se to ne odražava na rafove trgovina.

Prema Budimoviću, situacija u Evropi značajno se razlikuje – tokom poslednjih godinu dana u pojedinim zemljama zabeležen je rast cena mesa i do 20 odsto, prvenstveno zbog smanjenog broja grla stoke, bolesti životinja i povećane potražnje. On je naveo da Evropa godišnje proizvede oko 45 miliona tona različitih vrsta mesa.

Na formiranje cene mesa u Srbiji utiču razlike između otkupnih i maloprodajnih cena, kao i region, količina, kvalitet proizvoda i trgovačke marže. Budimović je istakao: “Nije isto kada se trguje sa 100 tovljenika ili kada se kupuje manji broj. Na cenu utiču kvalitet, količina koja se prodaje, ali i zarada u lancu trgovine, odnosno marže trgovaca.”

Srednji proizvođači u Srbiji pokazali su otpornost na tržišne promene zbog lakše prilagodljivosti, dok mali proizvođači imaju važnu ulogu jer veliki broj porodica živi od stočarstva i proizvodi za sopstvene potrebe sa manjim tržišnim viškovima. Kao jedno od rešenja za stabilizaciju tržišta mesa, Budimović je naveo sklapanje jasnih ugovora između proizvođača i prerađivača, kojim bi se unapred definisali količina, rokovi isporuke i cena.

Bolesti životinja predstavljaju veliki rizik za globalno tržište mesa, a afrička kuga svinja poslednjih godina ozbiljno je pogodila svetsku proizvodnju. Budimović je podsetio da je Kina, zbog ove bolesti, donela odluku da tri godine ne uvozi proizvode od svinjskog mesa nakon poslednjeg registrovanog slučaja.

On je naglasio da Srbija treba da se fokusira na proizvode od mesa sa većom dodatom vrednošću, poput termički obrađenih i polutrajnih proizvoda, navodeći da je ova roba posebno tražena na domaćem i stranom tržištu.

Azijske akcije zabeležile najveće gubitke, a Philadelphia Semiconductor indeks izgubio više od 5% od početka sukoba

Globalni indeks akcija izgubio je 5,5% vrednosti od početka sukoba na Bliskom istoku, što predstavlja najgori mesečni rezultat još od 2022. godine, dok su azijske berze pretrpele najveće padove, pokazuju ekonomske analize. Trgovci su, zbog rasta inflacije i sve većih troškova rata, pomerili očekivanja za naredno smanjenje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi na sredinu 2027. godine.

Avio-kompanije i brodarski prevoznici su među najviše pogođenima, dok su akcije iz odbrambenog i energetskog sektora porasle. Napad na ostrvo Karg, sa kojeg Iran izvozi većinu sirove nafte, izazvao je dodatne strahove od poremećaja snabdevanja naftom i gasom.

Kompanije iz sektora poluprovodnika takođe su pod pritiskom: Philadelphia Stock Exchange Semiconductor Index pao je za više od 5% od početka sukoba, dok su akcije Samsung Electronics, SK Hynix i Taiwan Semiconductor Manufacturing (TSMC) zabeležile pad. Zatvaranje LNG postrojenja u Kataru, nakon iranskog napada dronom, izbacilo je iz proizvodnje oko trećinu svetske proizvodnje helijuma, što posebno ugrožava proizvođače čipova. Analitičar Bloomberg Intelligence Majkl Deng istakao je da je helijum ključan za ovu industriju i da nema direktnu zamenu.

U sektoru hrane i dostave, indijske kompanije Eternal, Swiggy i Jubilant Foodworks pretrpele su pad vrednosti zbog nestašice gasa za kuvanje, dok su proizvođači električnih ploča za kuvanje, poput TTK Prestige i Stove Kraft, zabeležili rast. Američke kompanije Uber, DoorDash i Lyft takođe su pogođene zbog rasta troškova goriva, koji predstavlja najveći varijabilni trošak za njihove vozače.

Automobilska industrija je pod pritiskom zbog rasta cena nafte. Akcije Hyundaija pale su za 23%, a Toyotine za 12% ovog meseca. Bliski istok čini 17% prodaje Toyote i desetinu prodaje Hyundaija. Ford je najizloženiji među američkim proizvođačima, jer značajan deo prihoda dolazi od pikap vozila sa velikom potrošnjom goriva.

U maloprodaji, više cene nafte povećale su troškove distribucije i smanjile kupovnu moć potrošača, što je dovelo do pada akcija Lululemon-a, Nike-a, Macy’s-a i RH. Dobavljači odeće u Kini očekuju više troškove sirovina, jer se poliester i akril dobijaju iz nafte.

Oko 35% svetskih sirovina za đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo rast cena đubriva u Severnoj Americi i porast akcija kompanija Nutrien i Mosaic. Sukob je direktno pogodio oko 15% svetskog snabdevanja etilenom i polietilenom. Kineske hemijske kompanije, poput Hebei Jinniu Chemical Industry, zabeležile su rast akcija od oko 80% od početka rata, dok su američke kompanije Dow i LyondellBasell u prednosti zbog povećane potražnje.

Kako je izjavila Hebe Čen, viša tržišna analitičarka u Vantage Global Prime: „Ono što je počelo kao ograničen energetski šok brzo se širi. Ratna premija više nije samo priča o energiji – reč je o ponovnom vrednovanju celog tržišta, a sekundarne žrtve tek počinju da se pojavljuju.“

Šestomesečni euribor porastao sa 2,14 na 2,29, dok su bruto devizne rezerve Srbije na 30 milijardi evra

Nagli rast euribora doveo je do povećanja rata kod stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, ali prema rečima profesora sa Beogradske bankarske akademije Ismaila Musabegovića, ne očekuju se drastične promene za korisnike kredita u Srbiji. Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, od juna 2008. godine, dok je šestomesečni euribor ostvario najveći rast u poslednje tri godine. Tromesečni euribor ostao je uglavnom stabilan.

Banke u Srbiji najčešće koriste tromesečni i šestomesečni euribor za obračun kamata. U toku jedne nedelje, tromesečni euribor porastao je sa 2,05 na 2,16 odsto, a šestomesečni sa 2,14 na 2,29 odsto, što predstavlja povećanje od 10 do 15 baznih poena. “Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje rate iznosi oko 15 do 20 evra mesečno”, izjavio je Musabegović.

Kamata na kredite čini zbir vrednosti euribora i marže banke, a šestomesečni euribor koristi se ređe u praksi od tromesečnog, koji je najčešći parametar za obračun kamata na kredite u evrima.

Buduća kretanja kamata zavise pre svega od odluka Evropske centralne banke, čiji je glavni cilj održavanje inflacije u Evropi na nivou od oko dva odsto. “Centralna banka mora pažljivo da balansira – ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu”, rekao je Musabegović.

Na finansijska tržišta dodatno utiču geopolitički rizici i rast cena energenata; cena nafte porasla je sa 70 na 100 dolara za mesec dana, što može da podstakne inflaciju. Kretanja kursa evro–dolar pokazuju pravac prelivanja kapitala, pri čemu bi eventualno smanjenje kamata u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.

Narodna banka Srbije vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara, ali značajne promene u Evropi mogu se indirektno odraziti na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite. “Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra, što omogućava Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja”, zaključio je Musabegović.