Azijske akcije zabeležile najveće gubitke, a Philadelphia Semiconductor indeks izgubio više od 5% od početka sukoba

Globalni indeks akcija izgubio je 5,5% vrednosti od početka sukoba na Bliskom istoku, što predstavlja najgori mesečni rezultat još od 2022. godine, dok su azijske berze pretrpele najveće padove, pokazuju ekonomske analize. Trgovci su, zbog rasta inflacije i sve većih troškova rata, pomerili očekivanja za naredno smanjenje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi na sredinu 2027. godine.

Avio-kompanije i brodarski prevoznici su među najviše pogođenima, dok su akcije iz odbrambenog i energetskog sektora porasle. Napad na ostrvo Karg, sa kojeg Iran izvozi većinu sirove nafte, izazvao je dodatne strahove od poremećaja snabdevanja naftom i gasom.

Kompanije iz sektora poluprovodnika takođe su pod pritiskom: Philadelphia Stock Exchange Semiconductor Index pao je za više od 5% od početka sukoba, dok su akcije Samsung Electronics, SK Hynix i Taiwan Semiconductor Manufacturing (TSMC) zabeležile pad. Zatvaranje LNG postrojenja u Kataru, nakon iranskog napada dronom, izbacilo je iz proizvodnje oko trećinu svetske proizvodnje helijuma, što posebno ugrožava proizvođače čipova. Analitičar Bloomberg Intelligence Majkl Deng istakao je da je helijum ključan za ovu industriju i da nema direktnu zamenu.

U sektoru hrane i dostave, indijske kompanije Eternal, Swiggy i Jubilant Foodworks pretrpele su pad vrednosti zbog nestašice gasa za kuvanje, dok su proizvođači električnih ploča za kuvanje, poput TTK Prestige i Stove Kraft, zabeležili rast. Američke kompanije Uber, DoorDash i Lyft takođe su pogođene zbog rasta troškova goriva, koji predstavlja najveći varijabilni trošak za njihove vozače.

Automobilska industrija je pod pritiskom zbog rasta cena nafte. Akcije Hyundaija pale su za 23%, a Toyotine za 12% ovog meseca. Bliski istok čini 17% prodaje Toyote i desetinu prodaje Hyundaija. Ford je najizloženiji među američkim proizvođačima, jer značajan deo prihoda dolazi od pikap vozila sa velikom potrošnjom goriva.

U maloprodaji, više cene nafte povećale su troškove distribucije i smanjile kupovnu moć potrošača, što je dovelo do pada akcija Lululemon-a, Nike-a, Macy’s-a i RH. Dobavljači odeće u Kini očekuju više troškove sirovina, jer se poliester i akril dobijaju iz nafte.

Oko 35% svetskih sirovina za đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo rast cena đubriva u Severnoj Americi i porast akcija kompanija Nutrien i Mosaic. Sukob je direktno pogodio oko 15% svetskog snabdevanja etilenom i polietilenom. Kineske hemijske kompanije, poput Hebei Jinniu Chemical Industry, zabeležile su rast akcija od oko 80% od početka rata, dok su američke kompanije Dow i LyondellBasell u prednosti zbog povećane potražnje.

Kako je izjavila Hebe Čen, viša tržišna analitičarka u Vantage Global Prime: „Ono što je počelo kao ograničen energetski šok brzo se širi. Ratna premija više nije samo priča o energiji – reč je o ponovnom vrednovanju celog tržišta, a sekundarne žrtve tek počinju da se pojavljuju.“

Šestomesečni euribor porastao sa 2,14 na 2,29, dok su bruto devizne rezerve Srbije na 30 milijardi evra

Nagli rast euribora doveo je do povećanja rata kod stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, ali prema rečima profesora sa Beogradske bankarske akademije Ismaila Musabegovića, ne očekuju se drastične promene za korisnike kredita u Srbiji. Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, od juna 2008. godine, dok je šestomesečni euribor ostvario najveći rast u poslednje tri godine. Tromesečni euribor ostao je uglavnom stabilan.

Banke u Srbiji najčešće koriste tromesečni i šestomesečni euribor za obračun kamata. U toku jedne nedelje, tromesečni euribor porastao je sa 2,05 na 2,16 odsto, a šestomesečni sa 2,14 na 2,29 odsto, što predstavlja povećanje od 10 do 15 baznih poena. “Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje rate iznosi oko 15 do 20 evra mesečno”, izjavio je Musabegović.

Kamata na kredite čini zbir vrednosti euribora i marže banke, a šestomesečni euribor koristi se ređe u praksi od tromesečnog, koji je najčešći parametar za obračun kamata na kredite u evrima.

Buduća kretanja kamata zavise pre svega od odluka Evropske centralne banke, čiji je glavni cilj održavanje inflacije u Evropi na nivou od oko dva odsto. “Centralna banka mora pažljivo da balansira – ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu”, rekao je Musabegović.

Na finansijska tržišta dodatno utiču geopolitički rizici i rast cena energenata; cena nafte porasla je sa 70 na 100 dolara za mesec dana, što može da podstakne inflaciju. Kretanja kursa evro–dolar pokazuju pravac prelivanja kapitala, pri čemu bi eventualno smanjenje kamata u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.

Narodna banka Srbije vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara, ali značajne promene u Evropi mogu se indirektno odraziti na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite. “Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra, što omogućava Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja”, zaključio je Musabegović.

Izgradnja solarnih elektrana od 10,8 do 50 kW poskupljuje do 2.000 evra, procedura se usložnjava

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izmenilo je propise, pa su za izgradnju solarnih elektrana snage veće od 10,8 kW sada potrebni dodatni administrativni uslovi, što značajno utiče na troškove i dužinu procedure. Do sada je rešenje o odobrenju za izvođenje radova bilo obavezno samo za elektrane snage veće od 50 kW, ali je interesovanje građana i malih firmi izazvalo zastoje u sistemu priključenja na mrežu i preuzimanja viškova struje.

Izmene podrazumevaju da se za elektrane veće od 10,8 kW moraju pribaviti lokacijski uslovi kao za stambene objekte, zbog čega je Elektrodistribucija Srbije (EDS) 6. marta obustavila izdavanje svih separata za priključenje za ovaj kapacitet dok se ne utvrde jedinstveni kriterijumi i postupak za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje (UPP) za elektrane između 10,8 i 50 kW. Separat je deo tehničke dokumentacije bez koje nije moguće započeti gradnju.

Branko Živković, direktor firme Sunčica Solar, ističe da su dodatni troškovi za administraciju i projekte, u slučajevima kada se zahtevaju lokacijski uslovi i prateći koraci, između 1.500 i 2.000 evra za manje sisteme. Kod elektrane snage 15 kW to znači povećanje ukupne cene za oko trećinu u odnosu na prethodne standarde. Živković upozorava i na pojavu različitih tumačenja po opštinama, što dodatno komplikuje proces i usporava projekte.

“Dodatni problem je što se, po našim saznanjima, nova praksa traženja dopuna primenjuje i na predmete koji su već bili u postupku – što stvara pravnu i poslovnu neizvesnost. Sistem je i ranije bio spor i komplikovan, a sada rizikujemo još veću konfuziju i troškove, bez jasnog razloga. Ako već postoji potreba za dodatnim procedurama, onda one moraju biti brže, jednostavnije i jeftinije, jer u suprotnom praktično blokiraju tržište malih i srednjih solarnih elektrana”, navodi Živković.

Ove izmene donose nesigurnost i povećane troškove za investitore u solarne mini-elektrane, dok se očekuje da će organizacione jedinice EDS biti naknadno obaveštene o daljim koracima.