Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra
Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast, a vrednost pojedinih umetničkih dela i predmeta dostiže i 530.000 evra. Prema rečima Vladimira Vasića, izvršnog direktora BBS Capital Investment Group, građani sada sve češće ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. Takva ulaganja prate globalne preporuke, po kojima ovakva imovina treba da čini 10-15 odsto ukupne imovine investitora.
Rast vrednosti kolekcionarskih predmeta
Vasić navodi da pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas vrede stotine hiljada evra. Kao primer izdvaja sliku Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, koja je prodata za oko 530.000 evra. Zanimljiv je i slučaj slike „Selo“ Save Šumanovića, koja je prvobitno procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra. Ipak, Vasić ističe da tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju svoje cikluse i rizike, uključujući ograničenu likvidnost i mogućnost falsifikata. Vrednost predmeta zavisi isključivo od spremnosti kupca da plati određenu cenu.
Umetnine i privatne kolekcije kao investicija
Prema Nikoli Kusovcu, istoričaru umetnosti i procenitelju, tržište umetnina po količini novca nalazi se odmah iza naftne industrije. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, pa kolekcionari najvrednija dela često kupuju u Beču i Budimpešti. On naglašava da privatne kolekcije, koje često sadrže dela domaćih i svetskih majstora, premašuju vrednost od nekoliko hiljada evra. Među najznačajnijim je zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, koja sadrži oko 300 dela poznatih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo te zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru, a uključuje slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića i drugih.
Diverzifikacija i trendovi na tržištu kolekcionarstva
Kolekcionar Jovan Mandić ukazuje da kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i satove, keramiku, stare reklamne table, igračke i industrijski dizajn. On navodi primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je služila kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Keramika Žolnaj iz Mađarske, koja se pre deset godina mogla nabaviti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama dostiže i 50.000 evra. Vasić dodaje da vrednost često stvara i potpis dizajnera, pa limitirani i ručno oslikani modeli frižidera nastali u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike mogu premašiti cenu od 50.000 evra. Kao rezultat, investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji postaje način diverzifikacije kapitala, pri čemu strast i potencijalni prinos idu ruku pod ruku. Iako rekordne aukcije privlače pažnju javnosti, najveći deo vrednih predmeta i dalje ostaje skriven u privatnim zbirkama, što samo potvrđuje značaj ovog tržišta za domaći investicioni ekosistem.
