Poljska, Belgija i Bugarska zabeležile neto povlačenje gasa, dok zabrana ruskog LNG-a od 16,1% udela stupa na snagu

Ruska energetska kompanija Gasprom saopštila je da pojedine zemlje Evropske unije i dalje intenzivno povlače gas iz svojih podzemnih skladišta iako je grejna sezona završena, upozoravajući na energetsku nestabilnost na tržištu. Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe (GIE), tokom treće dekade aprila neto povlačenje gasa evidentirano je u Poljskoj, Belgiji i Bugarskoj. Istovremeno, zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) po kratkoročnim ugovorima u Evropsku uniju stupila je na snagu.

Gasprom navodi da je situacija dodatno otežana niskim nivoom popunjenosti skladišta, što bi moglo izazvati poteškoće prilikom njihovog ponovnog punjenja pred sledeću zimsku sezonu. Kompanija napominje da bi ovakav razvoj događaja mogao uneti dodatnu neizvesnost na evropsko gasno tržište.

Propisi Evropske unije, uvedeni 2022. godine i produženi do 2027, nalažu da skladišta budu popunjena do 90% kapaciteta do 1. novembra svake godine. Međutim, nove mere protiv Rusije dodatno komplikuju situaciju. Savet Evropske unije je 26. januara odobrio potpunu zabranu isporuke ruskog LNG-a od 1. januara 2027, kao i zabranu uvoza gasa iz gasovoda od 30. septembra iste godine. Kratkoročni ugovori za isporuku gasovodnog gasa moraju biti okončani do 17. juna 2026.

Prema procenama ruskih medija, Rusija je 2025. godine bila na drugom mestu po vrednosti izvoza tečnog gasa u Evropu, sa udelom od 16,1%, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. Ukupne isporuke ruskog gasa u Evropu tokom 2025. iznosile su 38 milijardi kubnih metara, od čega je više od 20 milijardi kubnih metara bio tečni prirodni gas.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je najavio mogućnost prevremenog izlaska sa evropskog tržišta i preusmeravanje isporuka ka drugim kupcima, ukoliko EU u potpunosti odustane od ruskog gasa.

Kineska kompanija završila prvu fazu vrednu 990 miliona dolara, zapošljava 2.500 radnika, planira izgradnju zelenog industrijskog lanca

Kineska kompanija Linglong najavila je novu investiciju od 645 miliona dolara (oko 70 milijardi dinara) u drugu fazu razvoja svoje fabrike za proizvodnju automobilskih pneumatika u Zrenjaninu. Ovu informaciju izneo je Sun Songtao, potpredsednik Linglong Grupe, tokom sastanka ključnih preduzeća provincije Šandong i predstavnika Srbije u Đinanu, kojem je prisustvovala i ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović.

Sun je naveo da je cilj kompanije izgradnja zelenog industrijskog lanca koji će obuhvatiti sve – od proizvodnje pneumatika do reciklaže, čime Linglong planira da ojača svoju poziciju u Evropi i na globalnom tržištu. Kompanija je već u prvoj fazi investirala 990 miliona dolara (oko 107 milijardi dinara) i zaposlila 2.500 radnika u Srbiji, od kojih je 2.000 iz lokalne zajednice.

Linglong Grupa je jedan od vodećih svetskih proizvođača guma, osnovana 1975. godine, i trenutno se nalazi među 20 najvećih proizvođača na svetu, kao i među pet vodećih u Kini. Fabrika u Zrenjaninu, otvorena 13. septembra 2024. godine, prvi je proizvodni pogon ove kompanije u Evropi. Pored Srbije, Linglong ima postrojenja i u Tajlandu, dok u Kini posluje sa pet fabrika.

Tokom prethodne godine, fabrika u Zrenjaninu suočila se sa izazovima na međunarodnom tržištu – nakon što je nemački Man obustavio korišćenje guma iz ovog pogona, američka Agencija za carinu i zaštitu granica (CBP) donela je odluku o zabrani uvoza ovih proizvoda u SAD, navodeći dokaze o upotrebi prinudnog rada. Mere su stupile na snagu odmah i obavezuju sve terminale u SAD da zadrže pošiljke guma iz Zrenjanina.

Linglong plasira svoje proizvode na više od 170 tržišta širom sveta. Srbija i Tajland su prema rečima Sun Songtaoa ključna oslonca za unapređenje proizvodnih procesa i širenje prisustva na evropskom tržištu, što kompaniji omogućava dodatnu diversifikaciju i jačanje izvoznog kapaciteta.

Uporedo sa investicijom Linglonga, kineska kompanija Šandong Golden Empire najavila je pokretanje proizvodnog pogona u Ćupriji od avgusta, fokusiranog na komponente za automobilsku industriju, sa ciljem širenja poslovanja ka evropskom tržištu električnih vozila. Ove aktivnosti deo su šire strategije kineskih investicija u Srbiji, a ministarka privrede Adrijana Mesarović tokom posete Kini vodi niz sastanaka sa vodećim kineskim kompanijama radi jačanja ekonomske saradnje.

Novi indeks prosperiteta za 2026. pokazuje: Irska sa BDP-om od 150.000 dolara po stanovniku, razlika zbog multinacionalnih kompanija iznosi 70.000 dolara

Novi indeks prosperiteta, koji analizira više od 50 zemalja koristeći podatke Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, UNDP-a, Eurostata i OECD-a, pokazuje da Norveška ima najviši ukupni nacionalni dohodak u 2026. godini, dok Sjedinjene Američke Države zauzimaju tek 17. mesto. Klasični BDP po glavi stanovnika, kao u slučaju Irske gde iznosi 150.000 dolara (po paritetu kupovne moći), često ne odražava stvarno bogatstvo građana, jer je razlika između ukupne proizvodnje i stvarnog dohotka domaćinstava čak 70.000 dolara po stanovniku zbog prisustva kompanija kao što su Apple, Google i Pfizer.

Prema novim kriterijumima, Evropa i dalje dominira globalnim listama najprosperitetnijih zemalja. Norveška se ističe zahvaljujući uravnoteženom socijalnom modelu, dok Irska beleži visoke realne prihode uprkos “napumpanom” BDP-u. Luksemburg je zabeležio pad sa prve pozicije, ali ostaje među liderima, dok Island pokazuje snažne razvojne pokazatelje i nisku stopu siromaštva. Zajedničko ovim zemljama je kombinacija snažne ekonomije i visokih društvenih standarda, što klasične liste često zanemaruju.

Sjedinjene Američke Države su, prema ovom indeksu, na 17. mestu, što ukazuje na jaz između ekonomske snage i raspodele bogatstva. Francuska je na 20. mestu, iza Češke, koja se ističe ravnomernom raspodelom prihoda. Italija, Španija i Estonija ostvarile su skromnije rezultate zbog nižih prihoda i većih socijalnih razlika.

Izvan Evrope, Sejšeli prednjače u Africi zahvaljujući visokom BDP-u po stanovniku i stabilnim društvenim indikatorima. U Latinskoj Americi Urugvaj prvi put zauzima vodeću poziciju ispred Čilea i Paname, dok u Aziji Singapur vodi, ali mu viši nivo nejednakosti ograničava poziciju, ispred Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovi rezultati pokazuju da bogatstvo zemlje više nije merilo samo veličine ekonomije, već i kvaliteta društva i ravnomerne raspodele prihoda, što značajno menja globalni poredak najprosperitetnijih država.