Od 210 podzakonskih akata u 2025. godini usvojeno samo osam, dok administrativno opterećenje iznosi 2,7% BDP-a
Institucije u Srbiji su u 2025. godini ostvarile 50 od mogućih 100 poena na Regulatornom indeksu Srbije (RIS), pokazuje najnoviji izveštaj koji meri efikasnost donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje. Najbolje ocenjena oblast bila je brzina reagovanja institucija, gde su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, dok je najnižu ocenu ponovo dobila ažurnost u sprovođenju zakona.
Prema analizi RIS-a, tokom prošle godine analizirano je 41 zakon od značaja za privredu, a javne rasprave su organizovane za 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, podaci o sastavu radnih grupa i kontakt osobama nisu objavljivani, a javna slušanja u Narodnoj skupštini nisu sprovedena, usled čega izveštaj preporučuje unapređenje transparentnosti postupaka.
Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović izjavila je: „Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju.” Ona je dodala da NALED objavljuje i Sivu knjigu, koja daje 100 konkretnih preporuka za unapređenje propisa.
Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast — od 210 podzakonskih akata koji su trebalo da budu doneti tokom 2025. godine, usvojeno je svega osam, što čini samo 4%, dok je prosečno vreme čekanja na usvajanje akata iznosilo 727 dana. Institucije su pokušale da ovaj nedostatak nadoknade izdavanjem 1.577 mišljenja o primeni zakona na zahtev privrede, ali ova mišljenja nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća.
Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je i to što Plan rada Vlade nije usvojen drugu godinu zaredom, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije bilo u poslednjem dostupnom planu, što kompanijama otežava pripremu i povećava troškove usklađivanja. Ohrabruje podatak da je Plan rada Vlade za 2026. godinu usvojen u propisanom roku, što bi moglo pozitivno uticati na naredni izveštaj.
Kvalitet pripreme propisa zabeležio je blagi pad – iako su analize efekata formalno izrađene za svih 44 zakona za koje su bile potrebne, samo polovina je ocenjena kao potpuna, a u obrazloženjima zakona često se samo prepisuju predložene odredbe.
Administrativno opterećenje privrede ostalo je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje na potrebu daljeg smanjenja regulatornih troškova za poslovanje.
Detaljni izveštaj RIS-a za 2025/2026. godinu dostupan je u elektronskoj formi.
